Mravi, zivot i dzungla

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Vec dugo imam ideju da napisem neku pricu. Sakupljam i sredjujem misli, razmisljam kako bih najlepse opisao i preneo na 'papir'.
Nadam se da ce me svi nemiri konacno zaobici posto zavrsim pricu o "mravcima u zivotnoj dzungli."
O cemu prica govori, i koji su motivi.... ne bih o tome. Sve ce biti receno, i shvatice onaj koji bude zeleo, i ko se ne bude smorio citanjem

///

Tlo vise ne podrhtava. "Dobro je", pomisli mrav jer je to bio znak da rizika od ljudi vise nema, i sada ce moci mirno da uziva u letnjoj noci.
Jedini podrhtaju culi su se u njegovim grudima. Behu to talasi koji su se penusali o zidove njegovog srca. Ta komesavost, stvarala je neobicnu toplinu zbog koje je mrav bio jako srecan.
Zastao je ispred cveta zevalice, zamislio je Njen lik, nezan, mek.
Nije bitno sta je u tom trenutku njegova dusa progovorila, to je samo on cuo.

U supljini starog drveta, koje se nalazi u uglu baste, skupljaju se ostali insekti. Ovde vec Ranko nece biti sam. Puno je sveta svakojakog. U radnji skakavca Milivoja sluzi se svez napitak od prevrelog voca koje je Milivoje pokupio tog dana u dvoristu. Uz napitak opusta i veseli, naravno u granicama. Posao ide dobro tako da je skakavac unajmio orkestar, u kome sviraju zrikavac, bubamara, jedan trut, i debeli skakavac, inache prijatelj iz detinjstva.
Zapravo nas mrav ne ide u radnju. I sam se cudi zasto, to mozda nece ni shvatiti. Sa jednog mesta nedaleko od 'rupe', kako se popularno zvala radnja, bese brezuljak, sa koga se sve videlo i culo, mozda cak bolje nego u samoj radnji.

Koliko je malo potrebno prepustiti se u sva ta svetla, 'duboke' tonove pcele, i sve te muzike. Ali ipak Ranko je osecao potrebu da ostane malo dalje od tog... mesta.

Vrsnjakinja, osa Zjala, uvek je zamerala Ranku zasto se izdvaja. Inace to nisu bile njene jedine zamerke.
Ranko, Rankova dragana i Zjala se krecu, preko dana uglavnom zajedno.
Preko dana, dok Ranko za dragom provodi vreme sto skupljajuci hranu sto uzivajuci u zagrljajima, Zjala je vrlo cesto uz njih, ili vec tek tako nalete na nju. "Uh" uzdahnu Ranko od same pomisli na riznicu njenih 'pametnih' izajava i prestade da se seca tih trenutaka.

Oci su bile uprte u sve te bumbare, trutove kako pokocheno ispijaju 'apelovac', inache vrsta soka od gnjile jabuke.
Neke bubamare kao i mravkinje je upamtio iz vidjenja. Sa nekim se cak i pozdravljao pri susretu.

Uzivajuci u tisini na nocnom brezuljku, povremeno je vidjao Zjalu sa trutom koga su zvali 'Rmba'. Bio je to celavi trut koji je znatno porastao u odnosu na Ranka, koji je bio dve godine mladji.
Rmba je vec vodio samostalan zivot, imao je svoj stan (rupu nedaleko od 'rupe'), tako da je bio izuzetno popularan.
Pamet mu nije bila jaca strana, ali ipak nije ulagao nikakav trud, niti je zamarao mozak razmisljanjem o tome 'kako da osvoji neku mravicu, ili osu, bubamaru ili sta vec' .
Zjala je bila prosecno izgleda, a pameti kao... kao da sve vreme duva neki strasan vetar.

Jedno vece ga je obgrlila, i zajedno sa njim zapocela avanturu.
Glupi (!?) Rmba ju je ubrzo odveo u stan, i zadovoljio se njenim telom, dok je ona bila zanesena od 'apelovca' .

Ranko sada gleda Zjalu i vidi da je ona jos umisljena da je Rmba dobar, i da takvi tipovi trebaju biti IN, u njenom zivotu.

Malog mrava Zjala nije toliko doticala, vec ostale.
Za leto ili dva mladje on njega su sve bile slicne kada su odlazile u 'rupu'
Izgled, kosa, pa kao da su sve sestre po tjudi. Obozavale su krupne trutove, mislile o njima, u slobodno vreme slale vinske musice kako bi im poslale poruku koja ce ih zagolicati i naterati na jos jedan flert sledece noci pod svetlima svitaca, shkripu od glasa bubamare, i pod dejstvom 'apelovca'....
Ranka je porazavalo jer ti trutovi ne znaju ni sami da 'prezive'.
Osecao je da su glupi kao ova noc pred njim.
Ali, 'ima ih' ima i onih koji to vole, i zbog svih pogleda koji budu njima upuceni, i dalje istrajavaju, menjaju za noc onakve poput Zjale.

U jednom trenutku, Ranko se nasmeja, doletela je musica i rekla mu da njegova dragana misli na njega. On se nasmesi, baci pogleda na rupu i opet se nasmesi, ustade i podje kuci.
Sreo je usput par cvrcaka sa kojima je bio dobar, jer su i oni bili "oni koji razumeju". Posle krace price, Ranko ih napusti i podje u svoj mali dom.
Mesto ispod osrednjeg kamicka, delovali je tako hladno, ali Ranko je bio srecan. Uhatio je jednu musicu i rekao joj da prenese stihove koje je upravo smislio za svoju draganu.

"Uh jedva cekam sutra da se probudim, videcu je sa zorom. Srescemo se kod cesme i bicu tako srecan..."
Sa tim mislima mrav je tonuo u san, da beshe to san, kao i sve njegove misli i zelje.