|
Poslao: 09 Nov 2011 21:21
|
offline
- Immortal^^
- Super građanin
- Pridružio: 12 Jan 2011
- Poruke: 1409
- Gde živiš: Somewhere in the middle of nowhere :D
|
Kome to ''nama'' ? Kad kazem ''nama'' mislim na najstariju decu u porodici i o tome pricam iz iskustva. Nazalost , primetila sam i iz licnog primera a i iz razgovora sa drugaricama (koje su ni manje ni vise nego najmladji clanovi porodice ) koje priznaju da je najstarijima najteze . Zasto? Mislim da bih to najbolje objasnila davanjem primera a jedan od najbitnijih je taj da ti moras da bude primer mladjima . Secam se, imala sam 8 godina , moja mladja sestra 5 , a brat 2 godine i zajedno sa roditeljima smo otisli u posetu babi i dedi . Posle mukotrpnog sedenja istrcali smo napolje da se igramo . Ja , kojoj su mala deca, njihova buka i kotrljanje po podu odavno dosadili , sam se iskrala i otisla iza kuce da preskacem neki omanji zidic . Naravno to sam radila bez problema jer je za mene bio nizak , medjutim brat i sestra koji su to slucajno videli ,sacekali su moj odlazak i krenuli sa preskakanjem . Naravno sestra je pala na brata i oboje su zavrsili sa ogrebotinama i modricama. Kasnije kad je moja majka cula sta se desilo optuzila je ni manje ni vise nego mene . Na moje nevino pitanje :,,Zasto ja? Pa kako? Pa ja nisam nista uradila!!'' njen odgovor je bio:,, Da, ti si kriva ! Shvati to da si najstarija i dajes im primer!'' , ,,Ja to ne zelim ! Sta ? Sad kad bih skocila u bunar jel bi i oni?!'' , ,,Kraj diskusije!!'' Trebalo mi je vremena da to prihvatim . Nisam mogla da shvatim zasto rade isto sto i ja, zasto me prate ta mala , cudna bica. Uradim kolut napred , moja sestra me imitira i povredi vrat i onda opet JA kriva ! Nazalost , morala sam da postanem odgovorna, da odrastem . Kako bih sprecila dalje tragedije to sam i uradila . Nisam vise mogla da podnesem stalno povredjivanje ''patuljaka'' i majcino vikanje na mene da moram da im budem primer , jednostavno nisam , postojalo je jos milion stvari ali svega mi je bilo previse. Odrasla sam , distancirala sam se od porodice . To mi ne treba jer ja samo zelim detinjstvo , ako ne mogu da ga imam sa vama , imacu ga u svom malom svetu iza zakljucanih vrata .
Drugi primer je tzv ''mamin sin'' koji menja sve . Kad sam imala 3 godine dobila sam sestru . Taj momenat je verovatno bio jedan od najsrecnijih u mom zivotu . Dala sam ime mojoj maloj seki , vise nisam bila sama u stranoj zemlji gde jedino ja pricam srpski , imala sam nekog ko ce da me brani u svetu odraslih , ili sam bar tako mislila. Nazalost mogu reci da sam tada pocela da ostajem bez majke i njene podrske . Sve se promenilo , vise nisu obracali paznju na mene kao ranije . Znam da je cudno da se toga secam jer sam imala samo 3 godine ali cesto su govorili i govore da sam genije jer se obicno ponasam jako zrelo i znam vecinu stvari koje moji vrsnjaci ne znaju . Nego da se vratim na temu . Moja majka je bila zauzeta sestrom i ja sam to shvatala jer sam znala da je ona samo mala bespomocna beba ali sam ocekivala ravnopravni odnos i jednaku paznju cim ona poraste . Medjutim to se nije desilo . Usled velike paznje koju ja nikad nisam imala moja sestra je pocela da razvija totalno drugaciji karakter od mene . POcela sam da razmisljam o tome dokle vise kad je usledila jos jedna vest, dobicu brata ! I tako , u mojoj 6. godini zivota dobila sam brata ali izgubila sve ostalo . Svet je poceo da se vrti oko njega , sunce nije ni dolazilo u obzir . Shvatala sam ja i to al mi nije bilo jasno dokle vise ? Zar se razmnozavamo kao zecici pa posle kao crna udovica ubijamo svoje mladunce.? Jer mi je odnos moje majke i mene bas tako izgledao . Uskoro sam krenula u skolu i prestala da mislim o tome . Na neki nacin sam i odustala . Ne vredi razbijati glavu takvim mislima. Imam tatu na svojoj strani , ili to bar mislim . S vremenom majcina paznja prema bratu je bivala sve veca . On je imao i ima totalnu zastitu , njemu ne sme nista da se kaze a kamoli da se pogleda popreko , on je savrsen , on nema mana , on je bezgresan , najlepsi , najbolji .. Dobro , dobro , neka je , ajde , navikla sam ali i on je poceo da raste a primer 1 ( prica sa odgovornoscu) je poceo da se pojavljuje . Njega mama hrani u 8. godina , pomaze mu , kupa ga , sve radi umesto njega a ja sam u njegove godine morala da bukvalno budem roditelj . Ja sam tada prolazila oko 10ak puta godisnje po 2000km u jednom pravcu , samo u jednom a on sedi kod kuce u udobnom domu i jos stalno zanoveta , place i nikad nije zadovoljan . Ja sam se igrala sa zardjalim serpicama , pravila rucak od trava , a on ima najnovije , fensi robote . Zivot nam je totalno drugaciji a iste smo krvi . I ne ! Nisam ljubomorna , zahvalna sam jer sam na taj nacin postala ovo sto jesam al sam zato zabrinuta za njega . Sta ce biti kad bude odrastao i kad mame vise ne bude bilo? Sta?
Treci primer je finansijska situacija . Na moju radost zivim u porodici srednje klase u kojoj sva deca mogu da budu jednako tretirana ali to se ne desava . Posto je sin najveca nada u sportu u njega se ulaze gomila novca dok se za cerkin aerobik neda ni para .
Da ne duzim vise sta vi mislite o tome?
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 09 Nov 2011 21:58
|
|
JA sam od sestre stariji 13 meseci, što u prevodu znači da se bukvalno od malih nogu borim za sebe. Niko mi nikad ni u čemu nije pomogao. Ti si možda sa 3 godine "gurnuta" u drugi plan, a ja sa 13 meseci, zato ne kukaj i ne drami. Ona nikad nije dobijala batine, uvek ja. Nikako ona mlađa je, a još je i žensko. Njoj su uvek sve dozvoljavali. Meni nikad nisu hteli da kupe nešto fensi, onda bi morali i njoj razmaženoj da kupe to, ako ne i bolje. Uvek je bila pod zaštitom. Ako sam ja nešto hteo, ona je uvek htela bolje i dobijala je to. Ponaša se kao razmaženo i nevaspitano derište, iako ima preko 20 godina.
Kad sam upisao fakultet, otišao sam tamo gde sam bio na budžetu, ne na onaj koji sam hteo. Time sam sebi upropastio život, jer neću raditi ono što volim, neću nikad biti najbolji. A sve to da mi tata ne bi stalno kukumakao da mora zbog mene da plaća 2 školarine.
Nebitno je da li je najstarije dete muško ili žensko, na njemu se uče da budu roditelji. Kraj.
|
|
|
Poslao: 09 Nov 2011 22:04
|
|
I ja sam najstarija u mojoj porodici imam još mlađeg brata i dve sestre kojima se ponosim i bez kojih ne bi mogla da zamislim dan, da ih ne cujem i ne vidim.... To je jednostavno tako. Secam se kada sam ja krenula u 1. razred sama sam radila domaći i morala sama da pamtim šta imam da uradim uopšte. Moj brat je sada prvi razred mama sve pamti, pomaže mu oko domaćeg kao i sestre jel sam ja zauzeta.
Sa 15 godina sam otišla u glavni grad kada sam upisala srednju školu, sama. Uspešno sam je završila ( odličan i primeran đak, nije da se hvalim  ). Sama sam sa brinula o sebi, moja porodica naravno mi pomaže ali jednostavno navikla sam da budem samostalna ali znam kada im se obratim za pomoć da su uvek ti za mene. A dok sam bila u školi bili su kilometrima daleko od mene-
Nađeš način da se izboriš za svoje pravo i na ono što zaslužuješ, imaš pravo da kažeš da nešto želiš ili ne želiš. Gradiš svoju ličnost, svoje JA nezavisno od svih.
Iako je tvoj brat tvoja sestra i oni su posebne ličnosti i ne moraju ni malo da budu kao ti. Kakvi će ljudi postati ti ne zavisi od tebe.
Kakvi da su tvoja su porodica nađeš način da se izraziš, da se pronađeš u nečemu. Ti imaš majku, tatu, brata, sestru neko to nema. Veruj mi ti si prava srećnica i sve su to sitnice.
Eto ja sam se uglavnom sama brinula o sebi i uglavnom sam morala da se izborim za sebe i za ono što želim i mogu ti reći da sam prilično normalna osoba . To mi je pomoglo da budem samostalnija, ozbljnija, da se brinem o sebi. Roditelji mi veruju jer sam to zaslužila i uzimaju u obzir ono što želim jer znaju da ne bih radila nešto nepromišljeno i glupo. Uvek se više veruje muškom detetu kao devojčice su nežne itd. a muško dete u porodice je dar sa neba, srpski mentalitet. Tako da je to sasvim normalno.
|
|
|
Poslao: 09 Nov 2011 22:25
|
|
Vrlo široka i vrlo diskutabilna tema.
Ovo je vrlo čest slučaj, starije dete uvek služi kao "primer", kao što azrael reče "na njemu se roditelji uče".
Kada dođe drugo dete roditelji pokušaju da isprave sve greške koje su pravili sa prvim detetom i tom prilikom se javljaju drugi problemi kao i depresija, ljubomora kod starijeg deteta.
Ono što se meni ne sviđa, Anja, jeste "tata je na mojoj strani", ne treba deliti roditelje i iskorišćavati ih jer to pravi svađu i njima, takođe roditelj ne treba da deli dete, to je najgora moguća kazna za dete.
Tvoja reakcija je vrlo česta i javlja se kod ogromnog procenta dece.
Starije dete oseća da mu roditelji posvećuju manje pažnje, vidi da roditelji kupuju sve mlađem detetu i javlja se ljubomora, patnja i sl. Međutim ako pogledaš, i ti si,kada si bila manja, imala sve što tvoj brat ima i moraš da shvatiš roditelje nekad, možda nisu u finansijskoj situaciji da vam ispune svaku želju? Da li si ikada razmišljala o tome? Nije lako čuvati decu i ispunjavati im svaku želju i vrlo je teško i predstavlja tešku situaciju roditelju jer on pokušava da napravi balans. Ako u tom trenutku nemaju da ti ispune želju a ispune bratu, tebi će drugi put i tako redom.
Verujem da je većina nas prošla kroz ovaj period i da dosta nas ima "ožiljke" iz detinjstva, međutim kad odrasteš i postaneš roditelj shvatiš da to uopšte nije lako i da je totalno bezveze to što si mislila tada.
Uzmi mene za primer, brat dobija sve što poželi, tri driving wheel gamepad-a, touch screen telefon, nov računar dok ja ne dobijam ništa iako mi treba. Međutim ja ne osuđujem roditelje niti sam ikada pomenuo to, znam da će recimo i meni kupiti nešto jednog dana što mi treba a bratu neće pa će on doći u istu situaciju kao što sam ja sada.
"patuljke"? Pa oni su ti braća, sestre, ružno je nazvati ih tako, tvoja odgovornost jeste da ih čuvaš i iako to ne shvataš sada, kasnije kada dođeš u godine pa se udate/oženite i kada vas život "razbaca" po svetu, videćeš koliko je teško kada ne vidiš brata ili sestru po pola godine a nemaš načina da dođeš do njih. Onda ćeš još više patiti i želećeš da se vratiš u detinjstvo kao nekada i da uživaš u "pesku" sa njima.
Moj brat i ja se ne "mirišemo" dosta međutim da ga neko udari ili da mu kaže ružnu reč ne bi ostao "čitav" od mene, iako se svađamo svaki dan i iako je on razmažen i dobija sve što želi ja ga volim i dao bih život za njega.
A to što su tebe roditelji kaznili je sasvim česta pojava, ako su ti "ostavili" da čuvaš braću to treba i da radiš a ne da ih "guraš" od sebe.
I da ponovim, roditelji nikada nemojte da delite dete namerno, to je najgora kazna.
Ja u porodici imam slučaj, baba iz inostranstva uvek dođe i donese mi tone garderobe a bratu ništa, rekla mu je da ga mrzi u lice, međutim ja uopšte ne nosim tu garderobu već je bacim u ostavu da stoji i eventuelno poklonim nekom dok sve ostalo podelim sa bratom.
Samo ja znam kako se on oseća kada vidi da se to desi, i verujte vrlo je gadan osećaj, kao i osećaj kada znaš da te roditelj mrzi, vređa te, neopisivo odvratno i ostavlja najdublje "rane".
Dakle anja, let it go, sve je to prolazni period i kasnije će ti biti smešno kada razmišljaš o tome.
|
|
|
Poslao: 10 Nov 2011 19:12
|
|
da odgovaram korak po korak ...
Citat:JA sam od sestre stariji 13 meseci, što u prevodu znači da se bukvalno od malih nogu borim za sebe. Niko mi nikad ni u čemu nije pomogao. Ti si možda sa 3 godine "gurnuta" u drugi plan, a ja sa 13 meseci, zato ne kukaj i ne drami.
e sad za tih 13 meseci malo preterujes , sam si rekao da se roditelji uce na prvom detetu a na drugom ispravljaju greske a u tvom primeru nije bilo bas puno mesta za te greske
Citat:Nebitno je da li je najstarije dete muško ili žensko, na njemu se uče da budu roditelji. Kraj.
jedna od pametnijih recenixca koju si do sad rekao ... 
Citat:Sa 15 godina sam otišla u glavni grad kada sam upisala srednju školu, sama. Uspešno sam je završila ( odličan i primeran đak, nije da se hvalim ). Sama sam sa brinula o sebi, moja porodica naravno mi pomaže ali jednostavno navikla sam da budem samostalna ali znam kada im se obratim za pomoć da su uvek ti za mene. A dok sam bila u školi bili su kilometrima daleko od mene-
ovo je pa mogu reci dobra strana ove price jer na taj nacin pstajes samostalan i ne zavisis od drugih
Citat:Nađeš način da se izboriš za svoje pravo i na ono što zaslužuješ, imaš pravo da kažeš da nešto želiš ili ne želiš. Gradiš svoju ličnost, svoje JA nezavisno od svih
to sam odavno uradila
Citat:Iako je tvoj brat tvoja sestra i oni su posebne ličnosti i ne moraju ni malo da budu kao ti. Kakvi će ljudi postati ti ne zavisi od tebe.
znam da ne zavisi , nazalost , jer se bojim za njih . Moja sestra se sa svojih 11 godina ponasa kao da joj je 5 jer nikad nista sama nije uradila a dok je brat paaa kao novorodjence . Neka ih , nisam ljubomorna al kakvi ce oni ljudi postati?! Na taj nacin sto ga hrani u 8. godini ona od njega stvara invalida i to sam joj vise puta rekla ali ne vredi !
Citat:ljubomora kod starijeg deteta.
nisam ja ljubomorna samo sam na neki nacin zabrinuta i povredjena
Citat:Ono što se meni ne sviđa, Anja, jeste "tata je na mojoj strani", ne treba deliti roditelje i iskorišćavati ih jer to pravi svađu i njima, takođe roditelj ne treba da deli dete, to je najgora moguća kazna za dete.
hmmm .. pa to i jeste problem .. Mama se u potpunosti posvetila bratu i sestri , a ja kao da ne postojim , tata to primecuje i trudi se da bude jednak prema svima i onda cim me tata brani ( jer su moji brat i sestra stvarno ''razigrana'' decica koja nenormalno mnogo vole box i u meni vide partnera za tucu pa me s toga stalno napadaju , bez razloga) jer vidi da nisam kriva , mama ga napadne '' Sta branis Anju ? Tvoja Anja!!!'' jer ona nemoze da prihvati cinjenicu da brat i sestra nisu od zlata iako sve vreme posmatra to
Citat:finansijskoj situaciji da vam ispune svaku želju? Da li si ikada razmišljala o tome? / Ako u tom trenutku nemaju da ti ispune želju a ispune bratu, tebi će drugi put i tako redom.
vrlo dobro znam finansijsku situacije moje porodice , uvedena sam u sva primanja , potrosnju i nazovimo ''porodicni biznis'' . Nije da se hvalim , ali oduvek sam bila skromna , nikad nista nisam trazila i ako bih nesto pozelela to su totalno male sitnice i to su mi roditelji oduvek priznavali. I znam da moji mogu dosta toga da nam priuste. Medjutim primer od letos . Otisli smo u julu da kupujemo torbe i ranceve , mom bratu je kupljena torba od 55e+10e pernica , sestri isto tako neka slicna brojka a meni su rekli sledeci mesec da ne bi sad potrosili sve pare , jer nikad se ne zna , potrebno je uvek imati u steku a ostali su i neplaceni racuni . Ja sam rekla nema problema. Kad je dosao sledeci mesec moja mama je uzela 50e i otisla samnom u kupovinu u trzni centar . Nismo nasli ni jednu torbu ispod 30e i onda je ona uzela pare , otisla u neki IndiaShop i sve pare potrosila na pantalone i neku majcu (ako uopste moze tako da se nazove jer je to krpa ) a kad smo dosli kuci dala mi je 25e i rekla mi je da kupim sama . Na moj odgovor kako nema nista za to nek mi da jos 5e, a i gde da kupim kad mi neda da se mrdnem iz kraja (bila je i tema o tome) ona je rekla kako to nju ne interesuje ..
Citat:da je totalno bezveze to što si mislila tada
ne , ja imam totalno ista misljenja o nekim stvarima kao i kad sam imala 8 godina ( to ne treba da znaci da nisam sazrela)
Citat:ako su ti "ostavili" da čuvaš braću to treba i da radiš a ne da ih "guraš" od sebe.
da ih cuvam? bojim se da nisam ovo bas najbolje shvatila
Citat:ostavlja najdublje "rane"
POENTA OVE PRICE!
|
|
|
|
|
Poslao: 10 Nov 2011 20:47
|
|
azraelXYZ ::Ako na osnovu mojih pisanija na forumu(ne računajući tech deo i neke blogove), nisi skapirala da se uglavnom namerno pravim blesav, mogu samo reći: BRAVO. 
ne brini se , to sam odavno shvatila
azraelXYZ ::Postoji nešto kod viših primata(gde spadaju i ljudi) što se naziva društvena hijerarhija. Tu najstariji mladunci vode računa o mlađim mladuncima dok su roditelji odsutni, a u odsustvu drugih odraslih jedinki. Nepoštovanje ove hijerarhije vodi progonu iz grupe i onda su prepušteni sami sebi, a sami retko kad opstanu dugo.
mogao si sve ovo samo lakse da napises al neka , shvatam ja ali nigde nisam spomenula cuvanje
azraelXYZ ::A možda je problem ipak u tebi?
pa da , verovatno je moj problem sto je majka zaboravila da ima najstariju cerku .!
|
|
|
Poslao: 10 Nov 2011 21:25
|
|
Nikada dete ne moze da sagleda stvari ocima roditelja,dokle god to i samo ne postane.Ali roditelji mogu sagledati decjim,jer su i sami bili deca.
Ne moze nikako da ide ovo:
Anja,dovoljno si velika,pametna i zrela da radis-ali nisi da izadjes
Anja ,dovoljno si bistra da vodis racuna o bratu i sestri-ali nisi da vodis brigu o sebi(izlazak)
Anja ,obaveze su ti to,to i to-ali tvoje zelje su manje vazne jer ovo je prioritet
Kome je prioritet?Roditeljima.Ne moze Anji sa 15-16 godina,prioritet biti novac,posao,cuvanje dece,od skole,igre,drustva itd.Imace kada u zivotu o tome da misli a ne sada u 15-oj godini.
Detetu treba ugraditi osecaj za vrednost rada,zaradjenog novca i osecaj za treba voditi racuna o drugima ali ne opteretiti tolikim obavezama a pritom ne uvazavati njene zelje.
Mozda sve ovo kod Anje i nije slucaj ali nikada ne treba zanemarivati osecaje koji se pojave kod dece.Nisu bez razloga.
|
|
|
Poslao: 10 Nov 2011 21:39
|
|
Einmana ::Nikada dete ne moze da sagleda stvari ocima roditelja,dokle god to i samo ne postane.Ali roditelji mogu sagledati decjim,jer su i sami bili deca.
ja mogu samo da se trudim da saznam kako je njima
Einmana ::Ne moze nikako da ide ovo:
Anja,dovoljno si velika,pametna i zrela da radis-ali nisi da izadjes
Anja ,dovoljno si bistra da vodis racuna o bratu i sestri-ali nisi da vodis brigu o sebi(izlazak)
Anja ,obaveze su ti to,to i to-ali tvoje zelje su manje vazne jer ovo je prioritet
Kome je prioritet?Roditeljima.Ne moze Anji sa 15-16 godina,prioritet biti novac,posao,cuvanje dece,od skole,igre,drustva itd.
pa to si najbolje rekla . Moji roditelji smatraju da sam odgovorna ,pustaju me da se brinem o novcu (dozvoljavaju mi da nosim velike kolicine novca babi , ja dajem bratu i sestri pare za uzinu , oni mi daju krupno i ja posle sve to delim na ravne casti , za razliku od moje sestre koja obicno sve sebi pokupi), o bratu i sestri , kuci , uce me da vozim , brinem se bukvalno o svemu ali ne i o sebi.
Moram da naucim sve , da idem u skolu , da odrzavam kucu cistom , da se ne svadjam sa bratom i sestrom nego stalno da popustam uz to ja kad god mogu pomazem bratu oko domacih zadataka, stalno razdvajam brata i sestru da se ne tuku, a posle kad ja bilo sta pozelim prioritet imaju brat i sestra . I cim dobijem neku losiju ocenu meni moji hoce, metaforicki receno , da iskopaju oci jer kazu ja imam potencijal za bolje . PA nisam ja robot . I eo sad me ne pustaju na ekskurziju jer kazu da je mesto gde idemo selendra ( samo ih citiram)
Einmana ::Imace kada u zivotu o tome da misli a ne sada u 15-oj godini.
od kraja septembra imam 14 godina
Einmana ::Detetu treba ugraditi osecaj za vrednost rada,zaradjenog novca i osecaj za treba voditi racuna o drugima ali ne opteretiti tolikim obavezama a pritom ne uvazavati njene zelje.
Mozda sve ovo kod Anje i nije slucaj ali nikada ne treba zanemarivati osecaje koji se pojave kod dece.Nisu bez razloga.
Einmana mozes li ti da mi budes mama ?! 
|
|
|
Poslao: 11 Nov 2011 22:11
|
|
Ne znam da li si do sad pričala o tome sa svojom majkom, ali mislim da je pravi trenutak da joj postaviš sva pitanja koja te muče. Da ne bi kasnije došlo do nekih posledica zbog kojih bih možda obe zažalile. Ja bih je na tvom mestu prvo pitao "zašto me tretiraš kao tuđe dete ?".
|
|
