|
Zaboravi
Sinoc sam maštao o tebi,
kako tvoje nezne usne privlachim sebi.
Gde si?
Gde su te odneli putevi,
pod kojim svodom nebeskim,
sada u beskraj polazish?
Polako i ja odlazim...
Hteo bih te pitati,
al su mi rechi odneli vetrovi,
glas mi je rasut po pustinji,
oseca se miris jeseni,
pa na tebe opet pomislim...
Odlazi!
Ne zelim vishe da te sanjam,
nisam slobodan,
u meni zudnja pokor stvara,
odlazi,
peku me secanja,
boli rana stara.
Kraj,
ne postojimo vishe,
ni u snovima,
ni u javi.
Zaboravi...
S.V.
|
