|
Šta si ti?
Čovek, ili reka?
Uranjam u tvoje oči i nestajem...
Umirem nečujno...
Samo još čujem šum tvojih talasa
kako zapljuskuju moje obale,
do sad mirne, kamene...
Ko zna odakle dolaziš
i kuda ćeš?
Ovde si samo na tren
i daruješ mi samo po koju kap sebe,
kao da se bojiš da ništa neće ostati
za neke druge obale.
A ja se bojim svake tvoje kapi
- i želim da me dotakneš...
A ja se bojim tvojih talasa
- i želim da me poplaviš...
Ja se bojim... i želim...
Ti jesi reka!
Pružaš se preda mnom, široka, nedostižna...
A ipak si tu, uz mene.
Ti jesi reka!
Nemirna, raspevana...
A, ipak, ćutiš i gledaš moje drvo i moj kamen.
Ti jesi reka!
Odnosiš sobom deo mene
i znam da ga nikada nećeš vratiti...
Nije mi žao.
Ja ostajem obala, mirna, kamena.
Jer, postaješ moja prošlost...
Jer te nikada ne mogu stići...
Jer, trenutak naše igre bespovratno prolazi...
Jer, ti si REKA...
|
...nema na cemu....ali moram da kazem, pre sto bilo ko pomisli da sam neki pesnik,nisam ja napisala.....ali toliko mi se svidelo i toliko sam nasla sebe i njega u ovome,da sam morala da stavim....
