offline
- Pridružio: 12 Feb 2005
- Poruke: 1701
- Gde živiš: Nis
|
E, pa moje dame, koliko nam vam se puta desilo da se pogledate u ogledalu i kazete sebi... "Jaoj kolika sam! Ne mogu da verujem, imam zadnjicu ko kobila!" i onda kazete sebi, "Od sutra sam na dijeti" a nikad to sutra da dodje!  Meni se to desava svakog dana....skoro... i nema teorije da prebrojim koliko sam puta samu sebe ubacila u zesci bedak jer sam "debela" i koliko puta nisam zelela da izadjem u grad iz istog razloga... i nikako sebe da prihvatim takvu kakva jesam!!!!
A onda stanem da listam casopise, ili gledam MTV ili Fashion Tv i onda se jos vise ubedarim i onda sta uradim??... Odem, pa kupim cokoladu da se oraspoloziim i kazem sebi... "Ovo je poslednja cokolada za tebe, mlada damo... od sutra si na dijeti!" Al opet Jovo nanovo!
Najgore od svega toga je cinjenica da svakog dana prolazim kroz istu torturu...prodjem pored nekog visokog stakla, gde igrom slucaja, mogu da vidim sebe celu i odmah mi pomisao dodje:" Jebote Jano, imas butine ko dzokej!". I onda kao za inat prodje neka visoka plavusa, zanosnih oblina, vitkih dugih nogu, uzanog struka, sitnih ramena i lepog lica, savrseno nasminkana i spremna za neki pohod...jaoj agonije.... sto nisam ja takve gradje....! I tad mi dodje da se ispovratim na licu mesta koliko sam nekad pateticna.... i samo kazem sebi: "Ajde, bre, devojko nastavi dalje, tebe bar nece silovati na sred ulice da im se pruzi prilika! Jes da nisi manekenka, ali sasvim si ok... da... dobro nisi ok... ali blizu si!"
A onda se setim one proklete mature koja treba da naidje, i izjava drugarica svakog dana koje se zale na naporne treninge u Fitnes centru i na prestrog rezim sitnih obroka, i to kako ce koja obuci haljinu koja je pripijena uz telo, koja istice svaki moguci adut koji imaju... A najsmesnije od svega toga je to sto te cure vec imaju liniju i one vec imaju uzak struk(proporcijalan za njihove kukove) i tanane noge.... Gde ce, bre, one na dijetu?!? da li su lude ili sam ja samo vanzemaljac na ovoj zemlji gde su rigorozne dijete, tipa "jedem jednu kiflu i pijem jednu casu jogurta dnevno i nista vise" postale vera hiljada devojaka cija je jedna jedina moguca ambicija da budu lepe! I onda se setim.... da ni one sebi nisu savrsene... .mozda nemaju salo, ali imaju celulit( koji ja nemam) i imaju one ruzne bubuljice koje se trude da prekriju sminkom svakog dana, (koje, opet, ja nemam)....i ko zna koliko jos mana imaju (kao sto ih imam ja) i ko zna koliko su one sebi nesavrsene i ko zna koliko njih nerviraju one dlacice koje nicu svakog dana na listu nogu koje moraju da skinu pincetom, ili nesavrsene obrve koje su unistile svojom neiskusnom rukom u 8. razredu pa sad ne znaju kako da ih srede.... I na kraju dana se sva ta moja razmisljanja o tome kako sam debele svode na sledece: " Mama me je rodila sa lepim oblikom lica, sa izrazenim jagodicama, sa lepim usnama i sa prelepim ocima.... sa sjajnom svilenkastom(ponekad malo napornom) ,bujnom crnom kosom, sa proporcijonalnim telom i sa egzoticnom bojom koze( koja ne vuce ni na caleta ni na kevu a ni na komsiju! !), sa dovoljno visokim koef. inteligencije, sa normalnim stavovima i prosecnim smislom za humor... i sto je najbitnije rodila me je da bih se smejala iskrenoscu koja zraci iz mojih ociju i koja se cuje kroz moj osmeh( ili je iskrenost ili samo cisto nekontrolisano, zarazno smejanje, nisam sigurna! ). I rodila me je da zracim pozitivnom energijom i da svakoga kome sam draga oraspolozim na jedan ili drugi nacin.... I nije bitno to sto imam 5,10, 15 ili 20 kila vise nego sto bi trebalo! Ja sam ono sto jesam i ne pravim se da sam nesto drugo..." I trebalo bi da se ponosim sama sobom jer imam svoje stavove, kojih se drzim... I trebalo bi da se ponosim sobom jer sam pametna, sto volim da se pravim pametna,sto sam iskrena i sto se ne bojim da kazem ljudima ono sto mislim, sto sam drska kada mislim da sam u pravu, sto sam uporna kad zelim nesto da isteram na svoje i sto sam uvek iskreno srecna kad je neko drugi srecan pored mene... Trebalo bi da se ponosim sobom sto nisam zavidna, ljubomorna, sto ne ogovaram ljude sa svima, sto imam svoje individualno ja i sto zelim da budem neko i nesto za 10 godina (a ne samo necija zena) i sto ne dozvoljavam ljudima da mi govore sta da radim, gde da idem, i sta da volim, sta da slusam, sta da obucem, sa kim da se druzim....
I ponosna sam na sebe sto sam takva... i nema veze sto sam debela...
Ali opet.... mnogo sam debela.. OD SUTRA SAM NA DIJETI!
|
nego blago meni ti da naucis da jedes kad si gladna....bar nekoliko dana...zanaci cekaj da osetis da si stvarno gladna i tad nesto pojedi...a ono sto ne goji mozes koliko hoces (npr. voce) i koliko znam ides na odbojku ...pa to u kombinaciji sa pravilnijom ishranom ce ti pomoci da se osecas bolje u svojoj kozi...a sad ti sto patis da izgledas ko te manekenke pa to svaka devojka na svetu pati za tim...al ko sto rece talijan zdravlje ode samo tako...znaci od tih iscrpljujucih dijeta nema nista...pa jedna drugarica se razbila tamo na prvim stepenicima u skoli ,slomila prednje zube sve i sad je ko stap jbt...mislim da nema vise od 40kg...i to zbog dijete...i sta je dobila...izgubila je da kazem normalnost...sad ima ruzne vestacke zube i telo kao da nista ne jede a i ne moze nista da jede...ma glupost...i nemoj da se zalis eto ti primer ... i bolje ti je prekini da kukas i istakni svoje prave vrednosti...i nemoj da kukas zbog izgleda jer izgledas normalno i to treba da ti bude najveci komplimet...meni jeste 
znaci ja bih mogla da ti pricam o tome do sutra ali ostavljam mesta za druge... i jos sam htela da ti kazem da se uopste ne sekiras za maturu bitno je da budes u dobrom drustvu i da se lepo provedes a sad da li ces da izgledas ako one sa naslovnih strana(mislim ne znam na koga se to ugledas ali takve devojke nisam bas primetila u skoli no nema veze)je najmanje bitno...nauci da budes zadovoljna sobom jer te niko nece ni ceniti ni voleti ako ti prvo sebe ne postujes i ne volis(naravno bez prevelike narcisoidnosti) 