|
Poslao: 28 Mar 2011 22:40
|
offline
- InFeLiZz
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 28 Mar 2011
- Poruke: 0
|
Osecam se veoma usamljeno..Zivim sa majkom i sestrom,majka uvek radi i nikad nije kuci,a sestra je jos uvek mala..Imam prijatelja dovoljno,ali to nisu oni pravi tj druzimo se eto cisto jer smo zajedno u razredu a inace ne bih..imam jedu drugaricu sa kojom sa super ali ona je malo nafurana,i kako vreme prolazi sve vise je isforirana,ali znam da je ona u sustini dobra osoba..(a mozda i gresim)..Cesto placem i ne mogu da ucim jer me stalno proganja to pitanje ''zasto''??Zasto ja ne mogu da imam PRAVE prijatelje kao i svi drugi koji ce uvek biti tu za mene i ja za njih NARAVNO...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 29 Mar 2011 00:02
|
- 11Ovo se svidja korisnicima: mcrule, InFeLiZz, zelenooka, aleksandar996, KlinkaPalacinka, saten, Deadgirl95, mawi medo, dodijalovako, Tamtitam, februar
Registruj se da bi pohvalio/la poruku!
Hey! Nemoj da padas u depresiju! S vremena na vreme svi se mi osetimo usamljeno. To sto trenutno mozda nemas prave prijatelje ne znaci da ce tako biti zauvek. Bitno je ne izolovati se od ljudi, jer to je jedini nacin da steknes (prave) prijatelje. 
|
|
|
Poslao: 29 Mar 2011 13:31
|
|
I da dodam na ono što je g0c47777 napisala, imaj na umu da mnogi ljudi nemaju prave prijatelje oko sebe, iako to tako izgleda. Ljudi umeju da budu dobri i loši, umeju da se pretvaraju da su jedno a tek nakon nekog vremena se ispostavi nešto sasvim drugo. Ali to nikako ne sme da utiče na tebe toliko da ne možeš da učiš. 
Vreme će proći, videćeš, ljudi će dolaziti i odlaziti iz tvog života. Za nekima ćeš tugovati manje ili više, za nekima se nećeš ni osvrnuti, sve je to normalno.
I na kraju, biće ti potrebno da prođeš nekoliko etapa kada su prijatelji u pitanju, možda ćeš se nekoliko puta razočarati u ljude, ali jednom ćeš naići na ono pravo.
|
|
|
Poslao: 29 Mar 2011 15:08
|
|
hej... dacu ti jedan savet iz lichnog iskustva... i ja sam imala isti problem tokom cele svoje mladosti. Imala sam neke ljude oko sebe, ali sam se uprkos tome osecala uzasno samom. sto, sada shvatam, i jesam bila. sve svoje vreme posvecivala sam jednoj drugarici koja je, isto tako bila uzasno isfolirana i neverovatno egocentrichna (iako sam ja u to vreme mislila da je ona uprkos svemu tome jako jako dobra osoba)... i to te jednostavno iscrpi, isprazni. I sve u svemu, nakon odredjenog vremena, prestala sam da joj budem interesantna i nashla je svoju novu zrtvu(druzile smo se nas dve vishe od 10 godina, a danas vishe ne razgovaramo)... uzasno sam patila zbog toga, ali sam isto tako pocela da obracam paznju na druge ljude. Danas stvarno mogu da kazem da sam zahvaljujuci tom 'gubitku' upoznala toliko divnih i toliko meni slichnih ljudi na koje mogu da rachunam. uvek. morash da se otvorish prema svetu... da upoznash shto vishe ljudi... da budesh dobra, srdachna, otvorena... to ljudi osete i cene. u tom sluchaju nikad necesh biti sama...naravno, bice onih kojima to nece odgovarati, ili koji ce to hteti da iskoriste, ali takvi i ne treba da te zanimaju... shto ne krenesh na neku sekciju? neki sport? ili bilo shta shto te zanima...? veruj mi, oko tebe je toliko ljudi koji bi zeleli da budu i koji mogu da budu tvoji prijatelji... samo treba da ih pustish da udju u tvoj zivot. i samo nemoj da dozvolish da te gaze i iskorishcavaju neke 'prijateljice' koje misle samo na sebe. plus, tvoja sestra ce uskoro porasti, radi na vashem odnosu... veliki je dar i radost imati sestru, koja ce ti jednog dana, verovatno, biti veliki prijatelj...
|
|
|
|
|
Poslao: 29 Mar 2011 19:04
|
|
InFeLiZz ::Osecam se veoma usamljeno..Zivim sa majkom i sestrom,majka uvek radi i nikad nije kuci,a sestra je jos uvek mala..Imam prijatelja dovoljno,ali to nisu oni pravi tj druzimo se eto cisto jer smo zajedno u razredu a inace ne bih..imam jedu drugaricu sa kojom sa super ali ona je malo nafurana,i kako vreme prolazi sve vise je isforirana,ali znam da je ona u sustini dobra osoba..(a mozda i gresim)..Cesto placem i ne mogu da ucim jer me stalno proganja to pitanje ''zasto''??Zasto ja ne mogu da imam PRAVE prijatelje kao i svi drugi koji ce uvek biti tu za mene i ja za njih NARAVNO......
Sama si kazala da se osecas veoma usamljeno...sto znaci da si shvatila da se usamljenost ne odredjuje prema spoljasnjim znacima..nego da je ona unutrasnji dozivljaj-usamljen je onaj ko se oseca usamljenim..
''Kuca je prazna zato sto je covek prazan''
Drugim recima ,usamljenost postaje tesko bolno iskustvo ne onda kada nam nedostaju drugi,nego kad nedostajemo sami sebi...(usamljenost -odnos prema sebi...samoca odnos prema drugima...)
U takvom stanju javlja se zavisnost od opstenja,ljudi se ''kace'' za nekoga ,skrivaju se u stalnoj zauzetosti,samo da ne ostanu nasamo sa svojim mislima i osecanjima...
To znaci,da nam je neophodan silazak u'' sopstvenu dubinu''...i tu postoje resenja...sve drugo ce doci , kada se izborimo sa sobom...
|
|
|
Poslao: 29 Mar 2011 19:59
|
|
Nisam sasvim razumela sta si htela da kazes,ali upravu si ja ne volim da ostanem sama sa sobom jer tada obicno placem, gubim volju za zivotom i sve mi je svejedno..
|
|
|
Poslao: 29 Mar 2011 21:11
|
|
InFeLiZz ::Nisam sasvim razumela sta si htela da kazes,ali upravu si ja ne volim da ostanem sama sa sobom jer tada obicno placem, gubim volju za zivotom i sve mi je svejedno..
Tu je kljuc tvoga problema...suociti se sa sobom...Da bi se to dogodilo,potrebno je da volis i prihvatis sebe''kakva god da si''..To je prva stvar od koje se polazi,a potom se krece u ''potragu za onim sto te muci'' unutar sopstvenog bica...
Susret sa samim sobom je jedan od najneprijatnijih susreta i to se zna...U suocavanju sa sobom ...nailazices na mnostvo nerazresenih situacija...da ne kazem neku tezu rec..
Medjutim,i ti kao i vecina nas..bezis od sebe ,misleci da je u drugima spas za tvoje nevolje..Nazalost, nije tako..Resavanjem konflikata unutar sebe ,otvorice se vrata kroz koja ces proci i izaci zrelija nego sto si sada..
Ako to ne mozes sama da uradis,a,slutim da to nisi u stanju(s obzirom da tesko to dozivljavas, places,bezvoljna si )...ima ljudi koji ti mogu pomoci...
Draga moja ne brini!..Nisi jedina..mnogi od nas imaju ,ako ne iste ,ono slicne probleme...i mali broj nas voli sebe i sposoban je da se izbori sa sobom..
U coveku se odvija vecita borba i to je zakonitost njegovog zivota...
''Places, jer se plasis ''...to je normalno..ali isto tako je normalno da se obratis svom psihologu da ti pomogne...ako ne mozes sama sebi, ili nema ko drugi to da ucini..
Zelim ti svu srecu u zivotu...!!!
|
|
|
Poslao: 29 Mar 2011 21:33
|
|
Veruj mi da sada dok sam citala ovo sto si napisala,zaplakala sam..Ja verujem da je ovo samo period u mom zivotu i NADAM SE da se proci..i iskreno da kazem mislim da nijedan psiholog ne moze da mi pomogne jer moram sama sa sobom to da resim...nebitno kad,sutra,prekosutra ili za godinu dana ali sama...i mislim da znam resenje za svoj problem,ali vrlo tesko mogu doci do njega... I hvala ti,puno si mi pomogla..
|
|
|
Poslao: 31 Mar 2011 01:34
|
|
Izvini, ali 99 % ljudi je danas usamljeno, i to zbog virtuelne stvarnosti, posla i sveopste propasti svega dobrog, cestitog i moralnog. Mislim da si nacinila znacajan korak unapred kad si sebi to priznala u tim godinama. Takodje 99% ljudi u kasnim dvadesetim shvati da ima 80% laznih prijatelja, a ti si to shvatila sad u srednjoj/osnovnoj skoli.... Ti si covece u ogromnom plusu a ne shvatas.. steta....
E sad jeste je*eno kad u tim godinama pogledas svome JA u oci.. Veoma strasno, i uzasno jel da?
Btw, osnova zivota je dinamika, u svakom pogledu... Tako da, promenices ti to stanje uskoro.. Il ce ti sam zivot promeniti. Neke stvari zaista padaju sa neba, videces
|
|
