Za sve zene koje su postale predmet i kojima su oduzeta sva prava. One koje su ukradene, odvedene iz nevinog sveta u celjusti ljudozdera. Toliko strasna pojava na ovom svetu da je ne mogu izgovoriti. Ako neko razume nke kaze ali ja to ne mogu izgovoriti. Za sve one ukradene snove... i one koje hodaju po asfaltu nocu sa razmazanom sminkom daleko od svojih kuca...
Отуђена
Два ока испала у тами
к'о загубљени бисери
одају ужас, језу
окована, сама
чека следеће јутро
пита се:
кад ће и овај дан проћи?
'оће ли и ова ноћ бити тако дуга и хладна?
утучена, израбљена
од дома одведена, осамљена
отуђена од свега
труне, вене к'о избледела ружа
њене усне бледо црвене
некад румене сањале су много
топлоте и љубави у срцу
хладан ветар, сурово зло
смрзло је лепе мисли и осушило је
постала је роб нечије фантазије
јер ни сам са собом не зна боље
наказе су се изродиле
пусти сузу, ко крв, саосећања
одстрели га
пре него што буде прекасно!
а ако ти нећеш
обарач ће сам пући од муке!
Autor - Leonard
|