offline
- Pridružio: 07 Avg 2008
- Poruke: 2528
- Gde živiš: VII kat
|
1. Sajnfeld
Mnogi imaju omiljenog lika iz serije, ja ne mogu da se odlučim. Možda Džordž malkice prednjači, pre svega zbog dve epizode. U jednoj je našao devojku kojoj je bilo apsolutno svejedno kako on izgleda, pa je išao okolo u ljubičastoj plišanoj trenerci, a drugi put je rešio da spoji sva zadovoljstva u svom životu zarad vrhunskog užitka: seks,hranu i tv, što se, naravno, nije dobro završilo. Ilejn mi je postala naročito draga nakon što je izjavila kako je “Engleski pacijent” najgluplji film koji je gledala. Krejmer... Najdraža mi je epizoda u kojoj Džordž pronalazi neki jeftin parking, pa se posle ispostavi da je jeftin zato što puštaju dame sumnjivog morala da u parkiranim kolima pružaju svoje usluge. Krejmer na kraju epizode odlazi da uzme svoj auto, i zatiče jednu žensku u svojim kolima, počinje da se svađa sa njom, a usput je tokom epizode uspeo da se nesvesno maskira u makroa (neki ludački kaput, šešir i štap) i baš tada nailazi policija koja ga identifikuje kao glavnog organizatora cele šeme, ni krivog ni dužnog. I Džeri, naizgled jedini normalan lik, sve dok na videlo ne izbije njegova fobija od bacila. Zbog sjajnih likova i glumaca koji ih tumače, sjajnog humora koji je često na sopstven račun (što dostiže vrhunac u epizodama kada Sajnfeld i Džordž pišu i snimaju pilot epizodu nesuđene serije), kao i zbog toga što taj humor nikada nije prešao na stranu vulgarnosti, iako su se bavili svim mogućim temama u seriji, ovo je moj omiljeni sitkom ikad.
2. Inspektor Mors
Ovo je bila jedna od onih britanskih kriminalističkih serija, poseban žanr koji uvek rado gledam. Prvi susret sa tim žanrom je za mene bilo gledanje serije sa Helen Miren, ne sećam se kako se serija zvala, mi smo je jednostavno zvali "Inspektorka". Za mene ovaj žanr ima jako širok raspon, od "Šerloka Holmsa" sa Džeremi Bretom i "Poaroa" sa Dejvidom Sušeom do "Džonatana Krika". "Midsomer Murders" je donekle slična serija, ali je Inspektor Mors daleko mračnija. Mors je bio usamljenik, ljubitelj Vagnera (policajac koji voli Vagnera, to samo u Engleskoj nije oksimoron), umetnosti i piva, i imao je saradnika, krajnje praktičnog čoveka sa porodicom, malo užih vidika, ali naklonjenog Morsu. I njih dvojica su rešavali razna ubistva u Oksfordu i okolini; divni predeli i monstruozni umovi. U jednoj epizodi Mors istražuje nekoliko samoubistava tinejdžera, i očajan zbog svega što se dešava, priča svom partneru jednu epizodu iz svoje mladosti, kada je bio krajnje depresivan te je pokušao da sebi oduzme život, ali kako je to ipak prebrodio i kako sada ne može da shvati šta čini mlade ljude tako očajnim da tako tragično završavaju svoje živote. Svako samoubistvo je bilo u vezi sa jednom novom drogom, a Mors kasnije shvata da ih nije droga činila depresivnim, već da ih je činila toliko srećnim, da posle nisu mogli da podnesu stvarni svet oko njih.
3. Mućke (Only Fools and Horses)
Triger, on je ključni element bez kog bi se sve raspalo, zamislite da Mućke nemaju takav lik. Mućke jesu urnebesno smešna serija, ali je uvek prisutan i, pa ne baš srceparajući element, ali nekako te uvek podsete na to koliki su gubitnici oni u životu, naročito tokom prvih sezona. Jednom je Del Boj planirao da sa nekim ortakom ode u Australiju i tamo započne nov biznis. Velika prilika mu se ukazala u životu, sve vreme se pravio da je veseo, a zapravo se lomio da li da ostane ili ode, i na kraju nije otišao, nije mogao. Delom zato što se uplašio, delom zato što nije mogao da ostavi dedu i brata. Rekao je ljutito - čemu uopšte služi porodica, kada te samo vuče nadole. Nisu česte serije koje na takav način mogu da dočaraju teret sudbine. A onda Triger Rodnija nazove Dejv, i hoćeš da umreš od smeha. Triger je tu da te podseti da i od goreg ima gore, a dovoljno je blentav da ti ga ne bude žao.
4. Fawlty Towers
Zašto ova serija a ne "Leteći cirkus Monti Pajtona", zato što "Leteći cirkus" nikada nisam doživljavala kao seriju, i zato što nisam baš bila u prilici da sve skečeve odgledam. "Folti" je išla davno, u noćnom programu RTS-a. Džon Kliz je glavni lik, vlasnik i upravnik hotela koji vodi sa svojom suprugom, zapravo trudi se da vodi iz petnih žila ali sve nekako pođe naopako, i uglavnom njegovom krivicom. On nije mali čovek izložen na milost i nemilost hiru sudbine, on je džangrizavi pesimista koji sam sebi komplikuje život. Džon Kliz je tako sjajan u takvoj ulozi, prosto se zapitaš kakav li je u privatnom životu. Isti tip čoveka je glumio i u filmu "Clockwise" ("Tačan kao sat" mislim). Tu je direktor javne škole kome je uspelo da školu tako dobro organizuje, da dobija nagradu od nekog foruma privatnih škola, i kreće na neku svečanost, ali seda u pogrešni voz i nevolje počinju. On je oličenje čoveka na kog se može primeniti Balzakova izreka “glup kao činjenica”, sve oko njega se raspada, ali on ostaje dosledan svojim principima i ne pokazuje ni trunku fleksibilnosti u novonastalim okolnostima. A okolnosti ne da mu ne idu na ruku, nego ga urnišu. Naravno, mora na nekome da se istrese, ali to nije njegova žena koja na sve probleme gleda sa stavom "lako ćemo", i koja je dodatni izvor njegovih frustracija, već je to nesretni i nespretni konobar Manuel, Španac koji ne govori engleski baš najbolje.
5. Crna guja (Blackadder)
Koliko vas se štrecnulo kada je videlo Hju Lorija u "Dr Hausu"? Ili Tonija Robinsona u onim arheološkim dokumentarcima? Još samo da Etkison zaigra Hamleta u nekoj ozbiljnoj produkciji, mislim da ljudi ne bi mogli da suzdrže smeh. Sa Mirandom Ričardson je drugačije, na nju smo navikli u ozbiljnim ulogama. Nesretnu ideju da se napravi serija pod nazivom "Crni Gruja" ne želim da komentarišem. Repriziranje se upravo završilo na B92, utisci su suviše sveži da se odlučim za omiljene momente. Samo da napomenem da mi je omiljena treća sezona.
Toliko.
|
:
