|
Poslao: 30 Okt 2008 13:21
|
offline
- Silija
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 18 Feb 2008
- Poruke: 987
- Gde živiš: na putu za jedno ostrvo
|
Dragi Gadafi,
Znamo se vec dve godine. Kazem znamo, a nismo se sreli. Cudna su ova nova vremena. Mada mi se nekad cini da je I ta oskudna komunikacija preko jedne od onih dobrih stvari koje je globalizacija donela autenticnija od zivog kontakta. Ljudi su zaboravili da vide druge ljude, idu kroz zivot spustene glave pod teretom racuna, nedostatka novca, nedovoljnog provodjenja vremena s decom koja postaju problemi, pod teretom ratova I vesti, politike koja se uvukla u svaku poru naseg zivota. Na internetu se nekako ponekad opuste, pa bar za trenutak budu pravi, svoji, zaneseni.
Mada ja licno u to jos uvek ne verujem. Nov sam korisnik medjuljudskih web komunikacija I meni je isto kao I u pravom zivotu. Godinama sam odbijala da chatujem. Iako mi se bivsa komsinica udala preko chata I otisla ni manje ni vise nego u Englesku, ja sam I dalje govorila “nije to za mene”. Iako sam na televiziji gledala price o ljubavima I prijateljstvima preko interneta, ostala sam netaknuta idejom o mogucnostima da na taj nacin upoznajem nove ljude. I onda jednog dana procitam da se moj omiljeni sportista, odbojkas Nikola Grbic, ozenio po drugi put preko chata. Delovalo je sasvim realno. Covek zivi po svetu, zeljan komunikacije s nasim ljudima, chatovao, upoznao devojku, pricali 4 meseca I ona otisla kod njega. Posle su novine objavile neku drugu pricu, ali vec je bilo kasno. Tako sam resila da probam. Da vidim sta je to. A malo me bilo I sramota sto ne znam sve te “moderne” stvari.
Upoznali smo se dve nedelje posto sam se otisnula u vode novog vida druzenja. Prvo smo bili pristojni u ophodjenju, pa smo poceli da se smejemo, pa smo se bas mnogo smejali, I neminovno smo skrenuli u flert I slobodniji chat. Govorio si stvari koje bas mogu da zavrte mozak. Nije da sam ti poverovala, ali mi se ucinilo da tu nesto struji. A fluidu nikad nisam mogla da odolim. Ti si, medjutim, nestao. Bilo je chatova za koje sam znala da si ti, uostalom hteo si da znam, davao si mi jasne signale, ali si uvek razgovarao kao neko nepoznat, ponekad kao zensko. Slagao si godine I jos ponesto, ali ime si rekao, I gde radis si rekao. I mejlove smo razmenili. Nisam patila sto se ne javljas, a stalno sam mislila na tebe. Posle dva meseca I nekoliko chatova u kojima si davao do znanja da si ti, I gomile onih drugih, u kojima si ispitivao moje ponasanje (sto cu ja tek kasnije saznati), napisah ti pismo. Valjda je bilo ljubavno. Ocutao si.
Bio je to pocetak treznjenja. Chat se ispostavio kao veoma zanimljiv. Nekoliko meseci sam imala po dva-tri zaista zanimljiva ili kvalitetna chata dnevno. Bilo je nekih duzih kontakata, pokusaja druzenja. Pocela sam da upoznajem svet foruma. A onda su iznenada poceli da me spopadaju vulgarni I agresivni chateri. Poceo je da se smanjuje broj dobrih chatova u korist onih praznih. Desavale su se stvari koje su mi tada bile nejasne I koje ce mi kasnije, kad stupimo u svakodnevnu komunikaciju, otkriti da si iza svega toga stajao ti. Punih devet meseci si me klikao pod raznoraznim nikovima, pricao sa mnom sakriven iza gomile likova, nekad besmisleno, nekad veoma suvislo.
Ja sam pokusavala da emocionalno stavim tacku na sve to. Medjutim, ovog puta, dobila sam nepobedivog neprijatelja kojeg sam vrlo malo poznavala. Sopstvenu intuiciju. Iako si mi rekao da se bavis plivanjem I vaterpolom (sto nije istina), ja sam videla kako hodas I pusis I kroz glavu ti ide samo jedna recenica: sta da radim. Trajalo je tri meseca. Kasnije si potvrdio da je bilo tako. Onda sam jednog dana primetila da su mi vec neko vreme skazaljke poklopljene kad god pogledam na sat. Bilo koji sat. Lepa je to zanimacija, mislim to sa kao poklopljene mi skazaljke neko misli na mene, ali ovo je bilo veoma naporno. Zidni, rucni I kompjuterski satovi su se zaverili protiv mene. Svaki pogled na njih je pokazivao jednu skazaljku. Trajalo je mesecima. Vise se I ne secam koliko dugo. I danas se desava, samo ne u toj meri. I znas sta, nije nimalo smesno. Ni zabavno. Onda su me, na koju god plazu da odem, okruzivala deca s tvojim imenom. Celo celcijato leto. Smejala sam se, sta sam drugo mogla. Sto sam te ja vise izbacivala iz glave, ti si sve vise bombardovao. Letovanje sam morala da skratim, jer mi je bilo veoma lose. I tog poslednjeg dana, kad sam izbezumljena od straha sedela na plazi cekajuci vreme do polaska autobusa, kroz glavu je poceo da govori tvoj glas: volim te, volim te, volim te, ne volim nju, volim tebe. Posla sam u vodu, suze su mi se slivale niz obraze I govorila sam u sebi: odlazi, odlazi, odlazi, ostavi me na miru, zasto nisi sa mnom ako me volis. Bila je to magicna recenica koju sam upotrebljavala da te oteram iz misli I uvek je uspevalo. Ja tada nisam znala da je postojao neko drugi. Kasnije si rekao da si jednog julskog dana shvatio da me volis.
Ako znas portugalski
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 30 Okt 2008 13:42
|
|
Veoma snažno i autentično! I, nažalost, tako mi poznato: poklopljene kazaljke, motorola u glavi, telepatske poruke, šumovi u komunikaciji. Kako nazvati ove virtuelne ljude utvare? "Svuda u svetu užasna ljubav vlada" - čini mi se da ovaj Miljkovićev stih, ispevan u drugom kontekstu, nikada nije istinitije zvučao nego danas. Neću da budem utvara a pretvaraju me u nju, pa i sama počinjem da verujem u to. Neću da budem izolovano ostrvo (jedna iz serije klonova, novoljudi Mišela Uelbeka), niti nečija tekstualna predstava. Ja tako ne zamišljam autentičnost.
Gde je nestala stara dobra materijalistička stvarnost objektivističkih mislilaca?
|
|
|
Poslao: 30 Okt 2008 13:58
|
|
može biti bolje od stvarnosti, stvarno. Možeš da vidiš oštrije i jasnije nego u živom kontaktu, a svaka zabluda je plod ličnog izbora. I ta varka i trista lica i jedno u svima, to je isto plod naše mašte. Nekad imaš sreću da komuniciraš sa najiskrenijim dijelom svoje ličnosti, to je najbolji dio virtuelne komunikacije. Kao lik u ogledalu...
|
|
|
|
|
Poslao: 30 Okt 2008 21:44
|
|
Sva bica, mada zenska malo vise nego muska, imaju posla s intuicijom. Uzimamo je zdravo za gotovo, to je ono kad nesto ne znamo zasto. Kad me neko pita kakve cipele hoces da kupis, ja kazem nemam pojma dok ne vidim. Kad ih vidim, znam da su te. Kad mislis na nekog, pa te on nazove. Ovde je rec o necem ozbiljnijem. Ja sam ozbiljne kontakte s doticnom imala u par navrata, vrlo cudnih. Jednog davnog leta, mojom glavom je bubnjala recenica: moras da se vratis u Kraljevo da bi odatle otisla u inostranstvo. To je sasvim sumanuto, jer ja o odlasku nisam tada razmisljala. Nikakva racionalna borba nije pomogla. Strefilo me zdravlje, morala sam da se vratim. Kad sam, valjda 8-9 godina posle toga, pokusavala da odem u London, nije mi se dalo i to mi je bilo sasvim jasno. I stalno se nametala Amerika. Koju ja ne mogu da smislim. Ali, pricajuci malo s doticnom, doslo se do toga koje je to parce ove zemlje koje bi moglo da mi bude zanimljivo. U tom kontekstu, dakle, ovakve stvari mi se nisu ranije desavale vezano za muskarce. Nit uzivo, nit pa na chatu.  Intuicija je spomenuta u tom smislu. Da li biste mi verovali da vam kazem da mi je posle prvog chata glavom bubnjala recenica: to je tvoj muz. Desilo mi se na ulici. Sa sve slikom vencanja. Idem ulicom i smejem se. Nasi chatovi uopste nisu bili tog tipa, nit je to bio "sudar kosmosa" ili sta vec. Smejali smo se beskrajno, pomalo koketirali (s) lascivnoscu. Hocu da kazem, nisam se zaljubljivala, nisam razmisljala o njemu u tom kontekstu. Pa, chatovala sam tek deset dana.
Tako da ovde tema nije intuicija. Ona je deo price. Kao sto vidite, u naslovu je mnozina.  Ali slobodno dajte komentare onako kako vi dozivite ono sto napisem. Mozda tako lakse dodjem do svojih odgovora.
|
|
|
Poslao: 01 Nov 2008 17:59
|
|
Draga Seherezado,
Nas ponovni susret desio se slucajno. Videla sam da si mnogo ljut na mene. Nisam znala zasto. Propisno si me maltretirao neko vreme, a onda smo najzad, poceli “da komuniciramo”. Ako se to zove tako – pricati sa deset I vise nikova iza kojih stoji jedan covek. Istovremeno. Jedan vredja, drugi pita gluposti, treci nize vulgarnosti, cetvrti je prazan, peti je kao ok, sesti je normalan… Mislila sam da cu izgubiti razum. Videla sam veliku bol, nije mi bilo jasno zasto je iskaljujes na meni, bila sam izbezumljena od straha I samo sam bila prisutna. Cekajuci da se desi nesto sto ce mi dati odgovore na pitanja. Dve nedelje si trazio telefon. Popustim, najzad. A ti nazoves, skrivajuci broj telefona, progovoris pet reci I spustis mi slusalicu. I posle se pitas zasto sam besna. Kazes, to je proslost, zaboravi. Onda si trazio da me vidis. Kad sam rekla ok, rekao si ne mogu, mada bih voleo. Zato sto si video da stvarno to mislim. Sve vreme si govorio da me volis, pricao o nekakvom zajednickom zivotu. Naravno, pod stotinu nikova. Nikova od kojih su mnogi slali odredjene poruke. Umeo si za isto vece da mi posaljes pesmu koja naoko govori o meni, kao da mi govoris vidis da znam ko si, I odmah potom Prljavu Dajanu, zenu zavodnicu, femme fatale, kojoj muskarci ne mogu da odole, a ona ih iskoriscava. Odgovora nije bilo, ja sam I dalje ucestvovala I gledala. Trpela. Pitao si licne stvari, odgovarala sam. Onda si rekao da se takve stvari ne govore strancu na chatu. Plakala sam. Insistirao si na seks chatovima. Ponekad sam popustala da vidim sta stoji iza toga. Stajale su razlicite stvari. Najcesce te je smirivalo. No, naravno, ostao si dosledan u svojoj okrutnosti, umeo si da odradis seks chat I da kazes aj cao. Izbacivao si me sa chata zato sto sam odbijala ruze u chatu. Spominjao si nekakvu bivsu ljubav, govorio kako se preganjate I uzivo I preko neta, da si mislio da sam iz njenog klana. Priznavao si sopstvenu bezobzirnost prema meni, nazivao si me manipulatorkom, lepio etikete. Bila sam potpuno nesnadjena pred tim naletom. Posle dva meseca sam postala hladna I drska, jer, ne znam kako si to radio, ali na chatu sam mogla da pricam samo s tobom. U hiljadu varijanti. Nije bilo sanse da me klikne neko drugi ili ja njega. Nekako sam pokupila neke stvari o tebi I tvom zivotu. I nisam imala predstavu kako da izadjem iz svega toga. Tvoja zelja za mnom je prejaka. Nespavanje koje je pocelo posle prvog susreta na chatu, se produbilo tvojim dolaskom u moj krevet. Nije to bilo bas prijatno, kako bi zazvucalo na prvo citanje. Ocajnicki si se drzao za mene, govorio nemoj da me ostavis, nemoj da me ostavis. Od beskrajne neznosti do nevidjene grubosti. Od ogromne paznje do jake agresivnosti. Ja sam ostajala u svemu tome jer sam, na neki sumanut nacin, tim kontaktima s tobom uspevala da resim svoje najdublje probleme. Ti si govorio da te smirujem. Strahovito smo se osecali na intuitivnom nivou, I strahovito patili na realnom.
I onda je dosla Nova godina. Ucinio si nesto potpuno perverzno. Lezala sam bolesna u krevetu I stigla je tvoja poruka. Nesto je bilo strasno cudno. Ne secam se vise ko je nazvao, znam samo da osoba koja se javila nisi bio ti. Bila je to kap koja je prelila casu. Cim sam se malo oporavila I ustala, prvo sto sam uradila bilo je da izbrisem chatove I pisma. Pisma u kojima sam objasnjavala, pitala, govorila, sve, u nadi da ces progovoriti. Prestao si da postojis. Kad sam se posle izvesnog vremena pojavila na chatu, iste sekunde si me kliknuo nikom Danima te cekam. Nastavio si da me bombardujes nikovima, chatovima, pricama o ljubavi, o tome kako si ostavljen… Kad si bio pristojan, razgovarala sam. Pravila sam se da pricam sa nekim koga ne poznajem. Trebao mi je chat iz drugih razloga. Jednog dana otisla sam sam na chat ICQ-a. Bio si tamo I klikao me, dajuci mi do znanja da si ti. Nalazio si me po sajtovima na netu. Ostala sam nepokolebljiva. Necu ti vise dozvoliti da me nasmejes, da me uvuces opet u vrzino kolo.
Eh, al da si samo ti moj problem. Ima ih mnogo, znas ih sve, rekla sam sve sto si pitao. No, ja sam u tvojoj glavi I dalje neki izmisljeni lik kome ti lepis osobine zavisno od raspolozenja. Od velicanja I dizanja u nebesa, preko stvari koje naprosto nisu tacne, do otvorenih uvreda. Mada, naravno, znas I ko sam ja zaista. Onda je dosao april. Bila sam veoma lose I govorila sam o tome u chatovima. Uradio si mi nekoliko bioenergetskih tretmana. Slao pozitivne vibracije za ozdravljenje. I pomislim, ok, mora da ima nesto sto ne znam. Popustim. Rekla sam da zelim da se najzad vidimo. Nisi se pojavio. Shvatila sam da je strah jaci od tebe I da tu nema leka. I onda smo presli na nov nivo. Posle nekoliko chatova sa odredjenim nikom, ja sam davala telefon I pocinjali smo da razmenjujemo sms-ove. Manje-vise, bilo je isto kao I na chatu. Insistiranje na ljubavnim gugutanjima, potpuna nezainteresovanost za bilo koje moje drugo osecanje (sem zdravstveno losih stanja), seks kuckanja. Bila sam poptuno sigurna da imas nekakvu vezu u stvarnosti. Kuckali smo neko vreme. Onda smo prekinuli. Opet chat. Onda opet sms. U svim tim igrama ucestvovali su tvoji drugovi koji su me zvali telefonom. Progutala sam I to. Kuckamo ti I ja, a onda on nazove. A onda, pre nekog vremena, poslao si mi drugog coveka na vrata. Iako sam ti otvoreno rekla da to ne radis.
Z, naravno
|
|
|
Poslao: 08 Nov 2008 18:48
|
|
Dragi moj,
Verovatno se pitas zasto ne govorim otvorenije o osecanjima. To je jedna od zamerki – ne otvaram se. I mada ja mislim da se moja osecanja vide iz onog sto je napisano, tebi to nije dovoljno. Jer ti mene jednostavno nisi svestan, niti ti je stalo do mene. Prvo sam mislila da su u pitanju nekakvi strahovi, posle sam mislila da sam ti draga, potom da sam omiljena chaterka, jer puno vremena provodis ispred kompjutera a sa mnom se cesto I ismejes I dobijes ljudsku paznju. Ili kako ti rece, ti onoga sa kim si, mozes da dignes iz mrtvih. Vremenom sam shvatila da ti ne osecas, ne znam da li zato sto jos uvek volis nju, da li zato sto si slomljen I ne mozes da se vratis (a I to govori ponesto), ili zato sto si …. Dobro, necu o tome. Dugo sam se pitala kako sam mogla da napravim takvu gresku u proceni. I shvatila sam da uopste nisam pogresila. Ti jesi sve to lepo sto sam ja videla u tebi. Jesi, doduse I mnogo toga sto ja nikad ne bih spojila sa tim lepim. Ali ti mene dozivljavas kao losu osobu I ponasas se potpuno bezobzirno prema meni. Tu leka nema. Ti si meni jedno veoma slozeno iskustvo I ja bih svakako volela da te sretnem. S druge strane, izmedju nas je preveliki jaz nepoverenja. Ali mi se toliko snazno osecamo da je izgleda nemoguce da ne budemo deo zivota onog drugog.
A sad te evo I ovde. Prvo si bio nevidljiv. Onda si poceo da se javljas u temama u kojima ja ucestvujem, setajuci se kroz poneku drugu. Ostavljas poruke u ljubavnim temama, na koje ti ljudi revnosno I ozbiljno odgovaraju. Malo pricas o meni, malo izmenis cinjenice, malo se salis na racun nebuloznih pitanja. Likovi opet raznovrsni, razbacujes talenat I vreme na bezvezne stvari. Ne, necu te ofirati kod ovih ljudi pod kojim si sve nikovima. Niti meni to smeta. Mada verovatno mislis da se ljutim zbog toga kad spomenem aluziju na to da znam iza kojeg si nika, u kojoj temi. Ali, ne razumem. Ako iko od onih koji ovo citaju razume ovo ponasanje, volela bih da mi kaze sta je to.
Pricao si kako bi me uzeo za ruku, stao sa mnom na sred kolovoza I tako bismo stajali I ljubili se, zaustavljajuci saobracaj. Napisao si nekoliko stotina puta volim te na skajpu (vise puta) I ko zna cega je sve tu jos bilo. Ali kao ziv covek, ja nisam zanimljiva, niti postojim. Samo kao fantazija.
Ponekad sam pomisljala da je to sto je pocinjalo ljubav, jer samo ljubav ima moc da transformise. Ali, transformacije, ni tvoje ni moje, se ne zavrsavaju, a I mnogo su bolne. Tako da I dalje nemam odgovor sta mi se to s tobom desava.
Kao sto rekoh, dobrodosao si u moj realan svet. Sto bi ti rekao, jer ti si meni skroz stvaran. Naucila sam kako da na netu razlikujem virtuelne ljude od stvarnih. Onoliko koliko to meni treba.
Silija
|
|
|
Poslao: 09 Nov 2008 15:23
|
|
Silija, pa sto ce ti on u realnom svijetu, ne shvatam. Koliko vidim tebe bas intrigira ta njegova sposobnost transformacije, uzivo je sigurno kao nijemi film. Nije stvaran
|
|
|
Poslao: 09 Nov 2008 17:48
|
|
dva lica, ne vidis bas dobro. kad govorim o transformacijama, ja mislim na unutrasnje covekove transformacije. u ovom slucaju, dozivljavamo ih oboje pod uticajem onog drugog. govorim o transformacijama sustinskog bica covekovog koje se desavaju da otklone blokove i omoguce da zivot ide dalje.
|
|
|
|
)
(ne)izgovorenim rechima bash tim, slichnim mrakovima i potragama za Svetlom,poklonima, knjigama& ostalom bih mogla do prekosutra....it's kind of a magic i guess... 
