|
Hmmm, iako su mi 'teži' muzički pravci 'u krvi' (Rock/Metal), na mene vrlo pozitivno utiče ma koji vid muzičkog izražavanja gde je očigledno da Čovek ume dobrano da koristi svoje znanje/umeće i instrument... to se uzdiže na pijedestal, radije nego neki tamo pravac, koji čak i ne mora previše da me dodirne.
Zato obožavam klasiku/neoklasiku (i ne mogu ni bez njih dugo), a iako dosta slabije pratim blues i jazz, i njih vrlo cenim.
Ne smem ni da pokušam da komentarišem o svakom pravcu ponaosob, jer svugde ima izuzetaka i generalisanje u pravcu oba ekstrema (pozitivno VS negativno) nema mnogo smisla... posebno jer muzika, kao i film, sve manje opstaje kao umetnost; prelazeći u razonodu tj. izvrnuti put, iako bi sama trebalo biti cilj - bilo kratkim aranžmanima, ponavljanjem par tonova/akorda/refrena kroz celu pesmu ili zbog onog najgoreg => upuštanja u muzičku delatnost radi pogrešnih/sporednih razloga/težnji, dok se ostaje u iluziji da su i takvi pojedinci ili grupe muzički umetnici...
... tako prokleto pogrešno... Mada, ako je nešto komercijalno, nipošto ne mora biti i loše, odnosno unapred osudjivano. Sve je toliko prokleto relativno, jbga.
P.S. Sad da objasnim svoj izbor - o klasici ne moram ni da govorim, budući da je to period/pravac u kojem i kroz koji je najviše postignuto; prvenstveno na nivou otkrivanja mogućnosti i muzičkog obrazovanja.
Ali zašto volim 'glasniji' Rock i Metal? Zato što je ogromna većina moralnih normi (koje se tiču muzike, naravno!) očuvana upravo medju ljudima koji stvaraju u tom pravcu. 'Ebeš što se drogiraju, piju i uniformišu, te 'unakazuju' tetovažama - to je sasvim lični izbor.
No, ti glavotresci umeju mnogo više od narodnjakinje osrednjeg (ili nikakvog) glasa koja se samo mora razgolititi, rapper-a koji olako stvori pesmu uglavnom zarad slave i novca ili disk-džokeja kome su potrebni samo mikseta i komp. Apsolutno ih ne osudjujem, jer treba se znati snaći u životu, šta god da nam je cilj; a i ne kažem da ni oni ne mogu stvoriti nešto estetski lepo, dopadljivo; nema svako taj osećaj za komponovanje, bilo čega... ali metalci itekako dobro znaju da iskoriste gitaru, bas, bubanj i klavijaturu i imaju odredjeno muzičko znanje (ne svi, naravno, ali i samouki često umeju mnogo).
Pored toga, mislim da NIKAD nećete njih videti da sviraju na matricu/playback, već će samo raditi ono što mogu, koliko god da mogu. A taj mi je pristup mnogo pravedniji... a još mi, igrom slučaja, ta 'buka' i dranje/vrištanje na predstavljaju problem - naprotiv, često mi se poprilično svidjaju.
P.P.S. Šta ću, kad sam etički čistunac... 
|
i bash volim tako... 
