|
Režiser sopstvenog života
„Ništa mi se ne dešava zanimljivo, retko se viđam sa prijateljima, toliko smo se otuđili jedni od drugih da je to neverovatno! A opet, kada pogledam koliko radimo po ceo dan, uveče nismo nizašta ... Onda vikend, u kući ovamo-onamo, film i prosto proleti! I? Kad onda da se vidim sa bilo kim? Ako malo negde skoknem sa porodicom i to je to ... Pravo da ti kažem, nismo baš nešto raspoloženi u poslednje vreme, stres na poslu, rasformirani, ćutimo ... Hteli u petak u Solun, ali, nemam pojma zašto nismo ...“
Ova popularna „gradska monodrama“ kombinacija je lamenta nad životom i istovremenog pravdanja. Bilo da je izvode „oni“ ili „mi“, svejedno, svi čine jednu te istu kategoriju, kategoriju ljudi koji čekaju, koji ne čine, nego čekaju.
„ČEKAČI!“ Nazvao sam ih tako kako bi ih što preciznije stavio na mesto koje se nalazi tačno na suprotnoj strani od „REŽISERA“. U okviru kategorije čekača postoji jedna podkategorija a to su „kalkulanti života“. Njihov život sastavljen je od mnogo malih premišljanja, kalkulacija u smislu: „Da li da ja pozovem prva, prvi, ili je bolje da to učini on, ona.“ „Nema smisla da zovem prvi, neka zovu oni da ne misle da smo naporni kao da nikada nismo imali prijatelje.“ „Neću da mu se javljam na telefon, neka malo pati da vidi kako je to, pa, jedno tri dana, onda ću da odgovorim na poruku.“ „Da pozovem!? Ni mrtva!“ „Nema ih dugo da se jave, zaboravili su nas, eeeh“ ....
A sad bih zaista voleo da ovu rečenicu upamtite zauvek: Dobar život se režira!
Što ste sedeli i čekali, to je to, hvala, bilo je više nego dovoljno. Neka svaki dan postane vaša inspiracija za novi, ispunjeniji život. Pijenje kafe, čaja, služenje kolača (posebno toplih i mirisnih), bilo koji od tih rituala ima ogromnu moć u zbližavanju ljudi, unošenju radosti u vaš i život vaših najbližih i najdražih. Pripremite nešto od toga i sakupite drage osobe onda kada se najmanje nadaju, ne samo vikendom i ne samo uz TV. Razgovor uz topli napitak jedna je od najboljih terapija koja popravlja, leči i unapređuje odnose među ljudima, porodične, prijateljske, ljubavne, kolegijalne. Ne postoji porodični problem koji se ne može tako bolje sagledati, odrediti bar prvi korak u njegovom rešavanju. Svoju decu uključite veoma rano u te porodične rituale, kasnije će vam biti veoma zahvalni. Kada sam bio četvorogodišnjak, baba i deda po majci živeli su u Sremskim Karlovcima, baroknom gradiću u Srbiji. Dvorište iza kuće bilo je travnata terasa koja gleda na cele Karlovce sa svojim tornjevima crkava i razigranim krovovima smeštenim u zelene lopte velikog drveća. Umesto da ja oko njih trčim nedajući im da piju kafu na miru i uživaju u jednom od najlepših pogleda koje pamtim, oni su smislili da uvek kada piju kafu meni naprave belu kafu u identičnoj šoljici kao što su njihove samo od metala (pogađate zašto). Bio sam presrećan, sedeo sa njima, slušao, pamtio i malo kasnije i pričao sa njima koliko nam je lepo i koliko smo srećni što na taj način možemo da uživamo u lepoti naših Karlovaca. Davno sam shvatio kolika je magija u rečenici: „Mogli bi sad kaficu?“ Kogod da ju je izgovarao ili izgovara, bilo kojim povodom, rezultat je uvek isti, mala topla radost što ću sad sa nekim da podelim trenutak i sebe u njemu.
Organizujte izlet, odlazak u šetnju, na sport, putovanje, bilo šta od toga, ali poenta je da VI to organizujete. Pozovite prvi kada vam neko padne na pamet. Ne čekajte! Tako ćete za sebe i drage osobe „ukrasti“ mnoge lepe trenutke koji se ne bi desili da se vi niste pokrenuli. I kada sednete u omiljenu fotelju, pre nego što uzmete novine, knjigu ili kompjuter (imate 1895 prijatelja na društvenoj mreži, stvarno?!) razmislite šta bi sve mogli da preduzmete da usrećite ljude oko vas, da vidite one koje dugo niste, stare prijatelje, roditelje, komšije ... Neko mora biti prvi da bi se taj deo života pokrenuo, budite onda to vi. Budite režiseri sopstvenog dobrog i sve boljeg života, pokrećući svoj, pokrećete i živote drugih. Bilo da želite bolje odnose, srećniju porodicu, bolje poslove, zanimljivije ljude ili nova poznanstva, za sve važi isto, budite vi oni koji režiraju i pokreću život, bez da ikada merite koliko je učinila ona druga strana. Merenje znači da ste još uvek više čekači i da niste napustili potpuno tu ljušturu. Pokretanjem sebe pokrenućete druge na akciju. Ni ne slutite koliko lepote u ljudima zavisi od vas i čeka da je izvedete na svetlost dana. A svima će biti lepo, vremenom teško će se razlučivati kome je i koliko lepše.
|
