|
Poslao: 14 Maj 2007 01:06
|
offline
- ~~CMPT~~
- Građanin
- Pridružio: 30 Sep 2006
- Poruke: 165
- Gde živiš: Beograd, Cp6uja
|
Zivot… Je, samo splet okolnosti koje ste u mogucnosti da uskladite sa samim sobom ili ih jednostavno ostavite da budu negde tu oko vas, mozda ih samo mimoilazite i ne osvrcete se, jer ne misleci da uticu na vas tako direktno kako mozda mislite da bi uticale, ostaju neiskoriscene u vasem vremenu i prostoru…
Onda se desi nesto, prekid filma i to jako lepog… A zatim, jos jednom se desi nesto… Ostanete sa samim sobom daleko od svih i pocinje u vama da se otvara novi svet koji ni sami ne mozete da spoznate, a i kao biste kada ga ne poznajete i kada se u njemu nalazi ono sto vas cini snaznijim i odlucnijim a jednostavno se nikada niste usudili da se sa njim uhvatite u kostac. Na prvi pogled deluje zbunjujuce i zastrasujuce, ali vas jednostavno povuce. Nesto sto ni sami sebi ne mozete da objasnite pocne da vas obuzima i sve oko vas dobije novi smisao, novu dimeziju, ljudi se promene, vi ih promenite, promenite svet svojim ja. I pocnete da dobijate reakcije koje vas odusevlajavaju i u isto vreme i plase. Samo sto ste sada konacno prelomili da je vreme za konacan obracun tu. Novi je osvanuo dan, nova inicijativa se radja negde duboko unutra i osetite ga – PRIMARNI KRIK, koji vas razdire iznutra, bode, ujeda, razapinje. Pomahnitalo se pigrava sa vama a vi mu se u prvim trenutcima samo prepustate ne znajuci sta vas je zadesilo. Ali ubrzo se presaberete i pocinjete da ga obuzdavate kao razjarenog konja koji ne da da se uzjase. Skace levo,desno, i vi zajedno sa njime, pokusava da vas zbaci, ali mu ne date da vas poremeti. I konacno uzimate uzde polako, ali sigurno u svoje ruke. Ne nikada vise se nece desiti ono sto vas je nekada cinilo neodlucnim vojskovodjom dok ste predvodili svoju armiju. Ne, ovaj put ste ipak naucili kako i za sta se ratuje, vojna strategija je unapredjena i pred vama je za sada jedna pobeda, ali predstoji vam jos mnogo bitaka i duela, ali ste sada spremniji na to, naoruzaniji ste nego ikada. I nesto vise od svega toga, resili ste da se suocite sa svime sto vas je opkoljavalo i tlacilo… Rat je poceo… To se oseca, vec se vije barjak koji ne sme pasti. Ako to dozvolite nikada se snage nece oporaviti i zauvek ce kraljevstvo pasti u lance vecnog ropstva. Kralj ce ostati bez svoje krune, vitez bez svoga maca. Ovaj put se rat bije do kraja, nema vise povratka!
Ako ne zagrizes, ukus pobede nikada osetiti neces, pa makar on bio i ukus gorcine. U suprotnom mozes samo ostati gladan.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 14 Maj 2007 14:34
|
|
odusevljen sam textom.pronalazim sebe u njemu.
Poceo sam da se menjam,jaci sam,pametniji,samopouzdaniji.Suprotstavljam se strahovima.
|
|
|
Poslao: 14 Maj 2007 15:47
|
|
stardust ::drugim rijecima, bolje zaliti zbog necega sto si uradio, nego zaliti sto nisi ni pokusao..
Da, tako nekako...
A hteo sam i ovim tekstom da pokusam sebi objasniti nesto. Da li postoji i da li je moguca metamorfoza ceveka i do kog stepena se moze razviti ili evoluirati? Dali to moze krenuti i na losu stranu? Naravno, to je mac sa dve ostrice... Pitanje je samo koliko smo jaki da se sa time izborimo.
Za promene nikada nije kasno. U meni se to upravo desava. U sta ce se sve ovo izroditi i dokle stici, samo ce vreme pokazati.
|
|
|
Poslao: 14 Maj 2007 18:43
|
|
Covjek se rodi kao covjek, a sta od njega postane vremenom, to je samo do nas. Svi se mi mjenjamo, to je neminovno - a tako i treba. Mislim sada da ja imam isto vidjenje svijeta kao sto sam od 15 godina - kuku meni. 
Nego, covjek uvijek ima izbor. To nam je svima dato. E sad, da li ces ti da krenes lijevo ili desno, da podlegnes svim iskusenjima ili ces da naucis da hodas po vodi ... sta god da radis, samo se trudi da ti je savijest cista. 
P.S. dubok si blog napisao, podjesca me na nesto ali se ubi razmisljajuci i ne mogu da se sjetim na sta ...
|
|
|
Poslao: 15 Maj 2007 15:40
|
|
meni je kod nekoliko faza menjanja kroz koje sam prosla 'kvaka' bila da dopustim da mi se to menjanje i metamorfoza dese...
i nekako mi se cini da pravog i pogresnog menjanja nema, sve je 'pravo', kakva god da je faza, cim se desava, mora se kroz nju proci, pa se iz nje onda ide i odredjuje na sledece....
|
|
|
Poslao: 17 Maj 2007 00:08
|
|
@Ella
Kako i ne bih napisao dubok blog kada se u meni u jednome trenutku sve srusilo a u isto vreme tolko promenilo da nisam bio maltene pri sebi neko vreme uopste... Jednostavno sam izbacio iz sebe neke stvari koje su me proganjale. To vece kad sam srocio ovo, sam samo seo i napisao sve. Jednostavno sam se tako osecao u trenutku. I hteo sam da negde ostavim to da vidim kako ce mi zvucati par dana kasnije. I sada kad pogledam samo mi pomaze da ostanem na putu svojih velikih promena jos odlucnije.
Zelim da kazem da sam od trenutka kada sam ostao bez onoga koga njavise volim, osetio da se u meni zaista menja nesto i to drasticno. To je sve bio jedan odnos, kada pogledam sada, koji je na mene ostavio toliko veliki trag da cu ga pamtiti sigurno do kraja zivota po mnogocemu. Jednostavno sam svoj odnos prema svemu nekako promenio . Doziveo sam unutar veliki preobrazaj, bukvalno sam osetio sve kao sto sam i nazvao - primarni krik. Doziveo da me ljudi pitaju sta mi se desilo, da ne mogu da me prepoznaju, da pocinju na neki nacim da me se plase... Promenio sam svoje stavove o svemu oko mene... To je ta metamorfoza, jednostavno se desava sada jece nego ikada do sada, osecam se zaista drugacije, promena je uvek bilo, ali nikada ovako pre... U prvi mah sam se malo uplasio sta ce se sve izroditi iz svega, ali sada znam da sam posao gde treba i da cu ovo gurati sto jace mogu. Povratka nema.
Hvala svima na komentarima.
|
|
|
Poslao: 17 Maj 2007 00:19
|
|
Ja te razumijem. Samo ponekad ne treba nesto tako drasticno da se desi da bi doslo po promjene ili njenog pokretanja. A mozda i treba ... ko ce ga znati. Zao mi je sto cujem da si izgubio nekoga koga si volio, to je uvijek tesko vrijeme. U tim momentima se cesto covjek izgubi, a eto ti si poceo da se "pronalazis".
Mozda te je ta "bol" dotukla, ali je mozda to i dobra osnova za "novi pocetak".
|
|
|
Poslao: 17 Maj 2007 01:08
|
|
Ovako drasticne promene ili ne, promene jesu i jace su nego ikada. Dale su mi snagu koju nisam ni sanjao da cu osetiti ili da cu je ikad imati.
Izgubio jesam nesto, ali sa druge strane i dobio. Zrtvovanje jednoga zarad necega drugog je uvek nekako logican tok stvari...
A bol ume da ubije sve vrednosti, teznje i vrline u coveku. U jednom trenutku sam se osetio kao da sam ostao bez ikakvih emocija i osecanja bilo koje vrste, oko mene je samo postojao prazan prostor u koji nikome nisam dozvolio da udje. Kao da sam se odvojio od sveta i svega sto me okruzuje. Tim jednim gubitkom kao da sam izgubio bio sve. Teski su to dani bili, jako.
Otisao sam van grada na nedelju dana i bio bukvalno sam sa sobom. Imao sam dovoljno vremena da razmislim o svemu, tu se najveci preobrazaj i desio.
Dobra osnova jeste, bar koliko vidim do sada za novi pocetak, a novi pocetak je uvek tezak i naporan... Ali borim se i idem dalje, za sad odlicno napredujem.
|
|
