offline
- dzon snezni
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 06 Okt 2007
- Poruke: 432
- Gde živiš: Novi Sad
|
Verujem da je većina imala iskustva sa terenskim prodajama od vrata do vrata, bilo da je radila iste, ili su vam dolazili na vrata, pa hajd da malo razmenimo mišljenja i iskustva. Ponukan događajem od pre nekoliko dana, kada mi se pojavio na vratima mladić mršav ko grana, student, prodavac Kirbija, bukvalno moleći da izvrši prezentaciju, da menadžer vidi da je uređaj korišten.
Sam sam radio nekoliko takvih prodaja, i uvek je bila ista šema. Oni bi napričali sve najbolje o sebi, strava posao, nigde nećeš toliko zaraditi, bla bla. Onda idem na savetovanje, neki seminar, gde tako bogatim i uspešnim moraš platiti i gorivo za put. Sledi predavanje, crtanje piramide- prodaš toliko, rastu prihodi, dovedeš još jednog, dva, pet članova u firmu- prihodi ti skaču, jel astronomski. Onda dolazi glavni deo- natrpaju te, najčešće do zla boga skupom robom, natovare ko magare i put pod noge. Naravno, od neke zarade nema ništa : proizvodi su jako skupi, ljudi su siromašni, fiksne plate nema već dobijaš procenat.
Najbolje sam prolazio s kozmetikom, tu se nešto i moglo prodati,a najgore s Mladinskom knjigom- to su neviđeni smorovi i izrabljivači, knjigu im ne bi uzeo ni da mi je džabe daju. Prvi ,, seminar '' na kome sam bio kod njih, lik je popljuvo sve ostale izdavače u Srbiji, nešto kao,, oni ostali, ne znam ni kako se zovu ''. Pa na teren prvi put ideš s nekim starijim, on te kao uči prodaji. Uđemo mi u neku radnju, i on počne priču devojci o knjizi od 6000 dinara. Ona ga ljubazno sasluša, i reče da ima platu 18 000, i da ona to sebi ne može priuštiti. On je potpuno ignorisao, i nastavio sledećih 15 minuta da priča- sve usred njenog radnog vremena. Ona ponovo ljubazno reče da neće da kupi.. on tad poče priču kako se može posle svake kupovine u prodavnici, odvojiti jedan dinar, i tako svakog dana, i eto ti šest hiljada.. meni se već kosa diže na glavi, devojka koluta očima, valjda toliko dobra da nema snage da nam kaže da izađemo.. valjda je dobrih pola sata mučio, ona nije htela kupiti, i konačno smo nekako izbauljali napolje.
Onda su nekako došli do privatnih podataka- imena i prezimena dece koja idu u školu, i njihove adrese. Pa se pojave na vratima ,, dobardan, jel ovde stanuju gospođica Milica, i mladi gospodin Dejan ? ''. Kada bi meni nepoznat čovek došao na vrata i izrecitovao imena članova porodice, ne bi mi bilo drago, naprotiv- pre bi pozvao policiju.
Privatnost ni ne daju uopšte- stalno te zivkaju, po danu, u 9, 10 uveče, gde si bio, koliko si prezentacija imao, daju ti neke putne naloge, gde moraš ispisivati vreme i putanju svog kretanja.. jednom su me čak zvali u subotu uveče na neki sastanak- koji se sveo na to da mi tip opisuje knjigu koju trebamo promovisati..
Gazde Kirbija, takođe nisu ništa bolje.
Ovakvih ,, biznisa '' gde ništa ne ulažu u radnika, gde dobiju tovarnu mazgu koja im nosi robu po gradu, je sve više, nažalost zbog ekonomske situacije mnogi su prinuđeni da probaju i to. Moje mišljenje je da je riječ o klasičnom izrabljivanju, ako ne i šta gore.
|
