|
Poslao: 15 Jul 2008 17:06
|
offline
- Panonsky
- Verni jaran gazda Pece
- ... i pozdravite Vašu mamu...
- Mi smo sve podigli u ovom gradu.
- Pridružio: 20 Mar 2006
- Poruke: 3927
|
Inspirisan jednim blogčetom ovde, onog o baka Vangi, njenim talentom, kao i nekim situacijama pomenutim u istom, otvaram svoj blog! Da ne mešamo babe i žabe! U pravu ste, ovo je blog o žabama...  Šalim se, nije. Ovo je blog o meni i mojim... bubicama. Koga ne zanima može da ide odmah. Ali evo... Da ne smaram više. I onako nikad nisam umeo da pišem uvode.
Siguran sam da se desilo mnogima da kad idete ulicom i vidite neki prizor, čini vam se da ste ga već ranije negde videli. Ili kao da ste proživeli neku situaciju sa društvom. Ili tako nešto, slično tome. A fazon je da niste nikad, ali vam je užasno poznato. Meni se recimo desilo da sanjam nešto i onda mi se to stvarno desi nakon dosta vremena... Neću da kažem da imam neke moći, ja ne verujem u to. Ali mi se desilo par puta i jednom sam se čak štrecnuo koliko preciznosti je u tome bilo i desilo dosta brzo nakon sanjanja istog. Baš sam ostao nekako zatečen, bez teksta. Čak sam jedno vreme priželjkivao da ne sanjam, da slučajon nešto loše ne bih sanjao...
A i oduvek sam imao tripove da mesečarim, šetam noću domom učenika, sedim i posmatram nekoga noću, idem na WC, vijali me jednom... A ja se apsulutno ničega ne sećam!!! Pa sam baš bio razmišljao, da li je moguće da neko u sanjarenju može nekoga da povredi? Ili sebe? Tipa, dođe mi da skočim sa zgrade, da li je to moguće??? Ili nekome zabijem nož u leđa u snu! Šta ja znam, baš sam se pitao...
Ima li nas još takih, uvrnutih u snu?  Pitam se ja...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 15 Jul 2008 19:29
|
|
Panonian ::
Siguran sam da se desilo mnogima da kad idete ulicom i vidite neki prizor, čini vam se da ste ga već ranije negde videli. Ili kao da ste proživeli neku situaciju sa društvom. Ili tako nešto, slično tome. A fazon je da niste nikad, ali vam je užasno poznato. Meni se recimo desilo da sanjam nešto i onda mi se to stvarno desi nakon dosta vremena...
Meni se to stalno desava.....
|
|
|
|
|
Poslao: 15 Jul 2008 20:11
|
|
I meni se desava.
Ste gledali Dosije X, kad eksplodira neka banka i Molder valjda gine ( ili neko vec). Pa onda vreme pocne od pocetka, i sve tako dok ne skontaju, ne sete se.
I zato ja svaki put kad imam Deja Vu, kazem da cu poginuti, i da treba pod hitno da se setim kako sam poginuo, da sprecim u buducnosti da se desi. 
Koja sam budala. 
|
|
|
Poslao: 15 Jul 2008 20:27
|
|
Dezavu, to se svima desava 
Nego ja sanjao nesto preko jedno mesec dva, kao neka radnja i ja kao razgledam. I sad kad sam bio na odmoru obilazim neke prodavnicu i ulazim u jednu i jbt sve isto kao sto sam sanjao, sav sam se najezio. Ladno sam znao gde sta stoji. Jedino sto se razlikovali jesu koferi koji su u snu bili odam s leve strane kad se udje a u prodavnici su bili odmah na pocetku izmedju leve i desne strane.
|
|
|
Poslao: 15 Jul 2008 21:57
|
|
Cool, znači svima se dešava! A ja već pomislio šta nije u redu samnom!? Ali ono, toliko da bude sve stvarno... Baš sam se zaprepastio, i ako ne verujem i čak sam protivnik svih tih horoskopa i vračara, kao ako se meni desi u snu, možda stvarno ima nešto... I zanimljivo, kad nešto sanjam, pa zapamtim, tj sećam se toga nakon buđenja (što je retko, ali desi se) onda pomislim - šta ako će se ovo desiti? Kako postupiti, ako se desi a neka situacija je u pitanju i tako... Uvrnuto, znam. Ali eto, nakon par snova koji su se obistinili, čovek više ne zna kom snu verovati!
A i mrzim i te tumače snova i knjige, ne znam kako se zovu... Ima neki trip, video ja kod babe knjigu, pa kao ako sanjaš krv ne znam, da lupim, neko će umreti, pa ako sanjaš zlato, životinje, da padaš, ovo-ono, sve ima neko kao značenje. Ne verujem im ni malo!
I znate šta mi se desilo par puta? Da sanjam neku devojku, svaki put je neka druga i ne poznajem je! I super se provodimo, sve je fenomenalno, ali uvek nekako ne vidim lice devojke. Vidim joj lepe noge, ima šorcić, mogu do detalja da je opišem, ali zbog kačketa ili zbog nekog glupog razloga joj ne vidim lice. I onda se probudim i sećam se svih detalja i celog sna i prosto se probudim zaljubljen! I onda me izjeda, kako sad da skontam ko je ta devojka? Možda stvarno postoji, a ja je nisam video, možda samo osmeh i kako sad da je nađem pa da budemo zauvek srećni i da je odmah ženim!? E, to su lepi snovi, ali kad se vratim u realnost dođe mi da se skenjam što je sve to bio samo san...
|
|
|
Poslao: 15 Jul 2008 23:22
|
|
Panonian ::...sanjam neku devojku... sve je fenomenalno... ima šorcić...
Jesi li siguran da je imala sorc 
Sto se tice snova, sanjam sve i svasta kao i svi ostali ali je interesantno da sam znao nekad sanjati neke iste snove par puta, kad ga ponovo sanjam kroz glavu mi prodje u toku sna da sam to vec sanjao  Secam se da sam par puta sanjao neko skladiste od fabrike i tu se odvijala sva radnja i ja se super snalazio s obzirom da sam to vec sanjao. Cudno.
Jednom sam sanjao nesto gadno, i to sam sanjao isti sam nekoliko noci za redom tako da sam se nekad znao uprpati kad trebam ici spavati jer znam da cu se garant opet biditi u toku sna. Trajalo je to nekih 10-tak noci sigurno.
Moj najgori san se desio pre par meseci. Normalno je da nekad sanjamo nekad nesto lepo a nekad nesto ruzno ali ja sam tad sanjao nesto sto po meni nije ni malo normalno i uplasio sam se preterano i bas sam se bojao sutradan uvece zaspati jer sam se plasio da ce se ponoviti a imao sam utisak da hoce, srecom nije.
San je sledeci: Skroz crna slika ali bukvalno (tak onesto jos nikad nisam sanjo u zivotu), znaci nema slika, nema nicega samo crna boja. Evo sad sam se najezio kad se setim. Odjednom u vidu fejda se pojavljuje lik coveka u krupnom planu ali do pasa (uh ponovo se jezim, uzas). On u rukama drzi neku knjigu priljubljenu uz grudi i mene doziva. I on je bio obucen u nesto jako tamno. Znam da sam u tom momentu preplasen jako, pocinjem da se ritam nogama i da se vrtim po krevetu. Zena me drmne malo i u tom momentu nestade sve ali posle par sekundi eto vraca se sve i opet me doziva ja se ponovo nogatam i vrpoljim po krevetu ali ne mogu da se probudim i onda pocinjem da urlam i trgnem se i probudim sav preplasen i zadihan. Momentalno sam otisao u kupatilo i umio se i otisao da skuvam kafu, nema sanse da idem ponovo da spavam da da mi se vrati san. Bezi bre, sav sam se isprepadao. Kasnije kad sam legao bilo je ok ali cu taj san sigurno dugo pamtiti jer ponovo kazem za mene tako nesto nije normalno.
|
|
|
Poslao: 16 Jul 2008 01:05
|
|
Auuu brale, šta si ti pio to veče!? Šalu na stranu, desilo se meni da sanjam da padam u mraku... Znači osećam da padam negde, ali gde god se okrenem skroz sve crno. Nema ni malo svetlosti, ni malo nikakvih figura, ništa. Kao svemir bez zvezda! I što je najgore preplaši me san neviđeno. E sad, trip ne bi bio trip da se dodatno nije zakomplikovao! To mi se desilo kad smo bili u školi u prirodi u Aranđelovcu, imao sam 10 godina. I spavali smo trojica u sobi, drugari iz razreda. I uvek je roletna bila otvorena, tako da se videlo po sobi kad smo pogasili svetla. I jedne noći se drug utripuje da će mu neko uskočiti kroz prozor (a 4-i sprat, al aj deca smo bili) i spusti on roletnu skroz. Ja se budim iz tog užasnog sna i opet mrkli mrak. I ko da se nisam probudio... Nastavim sa tripom. Kontam kako sam pao negde, na nešto. Osetim neku ivicu (od kreveta) i pokušam da dohvatim patos, ali ne mogu (ja klinac, krevet valjda malo viši). Tek tu sam se utripovao. Vodim rat u glavi, treba da sam u hotelu, ali šta je sad ovo... I na kraju herojski odlučim da skočim dole, pa makar opet padao. I beše tu tepih i nekako sam našao put do kupatila. E tu noć smo spavali sa upaljenim svetlom!
I da Bojane, definitivno je imala šorcić i to onaj ultra kratki, kakvi se ovih dana viđaju po Novom Sadu. Mmmm, prelepooo...  Slatke muke i snovi...
|
|
|
|
|
Poslao: 16 Jul 2008 02:03
|
|
Ja sam kao klinac jedno mesec dana, svake noći sanjao isti san, i svako veće sam pokušavao da ostanem budan što duže da ga ne bih sanjao, pa bih ili počinjao da vidim tačkice koje se kreću, ili ovaj san:
Ulazim u dvorište jednog rođaka, sa leve strane kućerak, ulazim tamo, tu su on i njegovi sinovi, jedu nešto, kad nešto ljubičasto sa stola kreće ka njima, guta ih i kreće na mene, bežim odatle nazad u dvorište, i krećem u drugo dvorište (iza velike kapije), dolazim do vrata, otvaraju se sama, i tu kreće slow motion, neki užasan zvuk, da poludiš od njega, sve glasniji i glasniji, i mislim da je to bila bogorodica, onako samo njena glava i ramena, blješti, oko nje ništa, i polako klizi ka meni, tu se uvek preznojan budim. Zadnjih nekoliko puta kad sam to sanjao, bio sam potpuno svestan svega, pokušavao da ne krenem ka tim vratima, al' uvek isto, dok nisam prestao to da sanjam.
Najčudnije od svega je što uopšte ne verujem u boga...
|
|
OK..slucajnost..dalje u razgovoru pominje kako je bila u gradu...Ok...slucajnost...Dalje ja nju pitam kako je bila obucena...Odevna kombinacija kao preslikana iz sna..Znaci ona nije imala tu odecu...Posle mi je rekla da je kupila dok sam ja bio u CA...WTF???? Kazem ja njoj za san... 5 min tisine..Spustamo slusalicu...
