offline
- Ričard
- Lavlje srce
- Supermoderator
- Zver!
- Electro maintenance engineer
- Pridružio: 28 Nov 2006
- Poruke: 13745
- Gde živiš: Vršac
|
- 20Ovo se svidja korisnicima: mcrule, posebna, Jelisej, Sorelag, ThePhilosopher, blog 25, KlinkaPalacinka, MyLada, Mila_90, mpman, Tamtitam, benne, Dusan, Lav_staford, Srki94, A., _Sale, zoranzota, tetka_danuska, DreamingStar
Registruj se da bi pohvalio/la poruku!
Misija je bila ispitati napuštenu i divlju planetu Zemlju. Ispred nas je bio mučan i težak zadatak; Zemlja je napuštena već tri veka. Velliki Rat je, kako kažu priče uništio sve na planeti.
Sa setom smo posmatrali kako naš svemirski brod prolazi ispod dva Sunca. Kažu da je Zemlja nekada imala samo jedno sunce.
Od mesta sletanja, vodio je zemljani put, pored njega je stajalo čudno napušteno vozilo...
Na kraju puta je se nalazilo raskršće, isuviše predvidivo (prim. autora).
Sa ove daljine nazirala se kutija. Rekli su nam da je pred nama izbor, levi ili desni put, a da će odgovor biti u kutiji.
U kutiji se nalazio iPad 37, prastari model. Trenutno je u upotrebi verzija 147. No da se vratimo na našu priču. iPad je sadržao podatke, trase puta i ostale informacije. Najvažnije je glasila, idite levim putem...
Put pod noge, skafanderi su užasno teški. Kažu da je vazduh i dalje zagađen, te da je upotreba skafandera neophodna, neko je spomenuo i mogućnost radijacije. Želim što pre napustiti ovu planetu!
Naziralo se uzvišenje, te nam se učinilo kao da neko tamo sedi. Upozorili su nas na mogućnost preživelih Velikog Rata. Prišli smo brdu i ugledali čoveka, koji se ni po čemu nije razlikovao od nas. Delovao je mudro.
Pitali smo ga ko je on, za pravac, mišljenje. Samo je ćutao i zagonetno nas je posmatrao. U jednom momentu podigao je ruku ka horizontu. Pogledali smo u tom pravcu, bio je to pogled u prazno, okrenuli smo glave ka mudracu. Nestao je! Reši smo da krenemo put pravca kojeg nam je pokazao.
Razni krajolici su se smenjivali pred nama. Zeleno More, Malo More, dine, kanjoni... Sve ono čemu su nas podučavali. U nama je tiho gorela želja da snimimo i Zmaja.
          
Ponegde smo nailazili na tragove civilizacije, delovi Matriksa...
Ni malo lep prizor, naišli smo na leš neke životinje.
Videli su se tragovi borbe, nadali smo se da je Zmaj odgovoran za smrt ove životinje...
Obeliks prastare civilizacije se obreo ispred nas; "Odiseja 2012"!
Čudna slova su uklesana u njemu, ni jedno ne razumemo. Ko zna šta je tu napisano, i ko je to napisao.
Ipak rešili smo ga osvojiti.
Okrećemo leđa Obeliksu, misija se polako privodi kraju. Vraćamo se ka mestu gde nas čeka brod... Užasna rika, od koje je bolela glava. Čak ni isključenje mikrofona i slušalica u skafanderu nije pomagalo. Zvuk je parao uši. Ispred nas se pojavio, glavom i bradom ZMAJ!!!!
Kakav je to osećaj. Srećni, puni oduševljenja, srca nam igraju sedamo u brod i krećemo put rodne nam planete Mars.
No ipak, na kraju svhatismo da je u pitanju samo još jedan dan na poslu.
Fotografije se autorsko delo, načinjene su u rudniku Pozjalovo Mapa, priča i karakteri nemaju nikakve veze sa realnošću i svaka sličnost je namerna.  
|
