|
Poslao: 21 Maj 2013 20:42
|
offline
- semir123
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 15 Jul 2011
- Poruke: 0
|
Mnogi neće ovo razumijeti ali to mi je svejedno ko zna možda se i sretnem sa osobama barem sličnim meni, odnosno koji dijele ovaj nekakav "prazan" osjecaj prema čitavom svijetu. Danas apsolutno sve pokreće novac, od kada se rodiš tvoja budućnost tvoj život je momentalno određen npr. rodite se u siromašnoj porodici koja vam ne može dati svu tu skupu robu, to isto dijete prije svega će osjećati sram neće moći razviti svoj "potencijal" sa kojim bi u nekoj drugoj paralelnoj dimenziji nešto i postigao. Što nije vezano sa mojim životom, ja sam relativno odrastao u skromnoj porodici, koja se je trudila da mi sve obezbijedi, mada nije skroz uspjela u tome, ja sam zahvalan. Ali ono što me baš u ovom trenutku razljutilo jeste da današnji svijet apsolutno ne dopušta osobama da budu svoji, nego jednostavno svi žele da smo svi kao na traci, zgodni, pametni, uspjesni, ali opet na neki način "cool" u isto vrijeme što je praktički nemoguće to sve postignuti, ali tu se javlja nešto skroz novo nešto što današnje društvo sasvim prihvaća ljudi pa i djeca od malih nogu "glume" da su pametni ... Možda ja to sve umišljam , ispravite me ako mislite da je drugačije danas. Ja inače sam takva osoba da naprosto vijerujem svakom i ono postujem ga ali jednostavno to postovanje danas niko ne uzvraca jer danasnji svijet je takav, da ako ti nisi bogat ti ne mozes napraviti nisita konkretno u drustvu tako i u privatnom zivotu. Sad ja kao osoba koja je čitavo vrijeme se trudila koliko toliko ostati "svoja", ja ne znam bili ja sad trebao slijediti tu neku većinu, i jednostavno smijati se svemu debilnom što vidim, ismijavati lošije od sebe da bih ja postigao nešto sa svojim životom, jeli takav život danas, jeli stvarno došlo takvo vrijeme ? 
Oprostite mi što baš nije sroz definisano jer bih stvarno mogao pisati knjigu, ali mislim da je bolje da to ovako dođe kroz konverzaciju ako je to moguće ikako.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 21 Maj 2013 21:12
|
|
Pozdrav i dobrodošao na MyCity forume!
Neko moje mišljenje je da se ne treba previše opterećivati sa time šta drugi misle o tebi. Budi ono što jesi, ja ne vidim kako se može uspeti tako što ćeš se promeniti i ponašati kao i ostali? Što se tiče ovog COOL - moram da ti kažem ja ne znam šta je COOL, danas svako ima neke svoje viđenje cool osoba?
Ista priča i kod mene, ja takođe živim u skromnoj porodici i zahvalan sam onim što imam. Gledam gde mogu da uštedim (da manje potrošim) da bi ostavio za nešto što će mi više koristiti. Volim ono što imaš, ne traži ono što nemaš. To što neko ima skuplje telefone, odeću - nije merilo neke osobe - bitno je biti dobar čovek i prijatelj!
Dobar i zanimljiv blog!
|
|
|
Poslao: 21 Maj 2013 21:39
|
|
Biti "cool" uopšte nije bitno u društvenom životu. Recimo, kada sam pitao drugaricu da mi definiše "cool", nije mi dala ništa precizno, tj. nije mi dala ništa. Kada sam je pitao "da li sam ja cool", rekla je da nisam, već da sam "dobar". Znači, cool i dobar ne ide u "istom pakovanju". Ne znam, meni odgovara da budem dobar, a vi ostali budite cool ili kako već želite da se nazivate.
Osobe koje "pate" od materijalnog lično izbegavam i nije prijatno biti s njima u društvu jer, čim ostaneš bez materijalnog više nisi cool i ne ispunjavaš kriterijume njihovog društva i na kraju se osećaš odbačeno i usamljeno i sam počinješ da "patiš" za materijalnim. Ono na šta se treba obratiti pažnja jeste ono unutra, suština. Možeš ti imati blaga i blaga, a opet da se osećaš potpuno usamljeno jer nemaš nikog pored sebe ko te zapravo razume već svi gledaju kako da ti uzmu više para. Na neki način, kada vidiš da neko nosi iPhone ili šta već na našim prostorima, da ima veliki broj cipelica koji može da "sklapa" sa bojom skupocene odeće, znači samo dve stvari. Prva je da stvarno ima veliku količinu novca što je zapravo izuzetno retko, a druga mogućnost je da "siluje" porodicu cedeći svu "mast" samo za sebe da bi bio/bila cool u očima tog društva.
Ono na šta treba obratiti pažnju jesu osobe koje su pored tebe,koje te razumeju imao ti ili ne. Osobe koje su uz tebe kad kažeš "nemam" i koje ti se zbog toga neće smejati već će možda ponuditi i svoju pomoć. Zašto? Zato što te upravo takve osobe žele u svom društvu, ne zbog tvog novca, već zbog tebe samog i onog što ti zapravo jesi.
Mislim da nije uredu povinovati se normama većine, jer ako svi slušaju "Grand muziku", zašto bih to radio i ja ako mi ne odgovara. Mišljenje većine je presudno samo kad su državni ili kakvi već izbori u pitanju, ali ne i kada je tvoj život u pitanju. O tvom životu odlučuješ samo ti jer je, na kraju krajeva, to tvoj život. Život imaš jedan, a ti razmisli da li želiš da ga provedeš glumeći cool žbun na nekoj "fensi" žurci ili uživati na klupi u parku sa prijateljima koji misle na sličan način kao i ti i sa kojima ćeš se zapravo lepo i provesti, a ne ubeđivati sebe da si se super proveo na putu do kuće.
I za kraj (pošto sam se malo zaneo  ) trebamo zapamtiti da živimo za sebe i svoju porodicu, a ne za komšiju, društvo ili većinu.
Toliko od mene za sada 
|
|
|
Poslao: 21 Maj 2013 23:02
|
|
Težak je put od detinjstva do odraslog čoveka, pogotovo ako je dete iz manje imućne porodice.
Ali nije nemoguće ostati svoj. Bitno je imati jako samopouzdanje i čvrste stavove. Kada počneš da ''talasaš'', tada gubiš sebe. Prosto, budi takav kakav jesi, a vreme će pokazati prave vrednosti.
U životu nije bitno da li smo se rodili u nekoj imućnoj porodici, koliko je bitno šta mi sami možemo da uradimo i postignemo. Lično, uvek sam imala neke svoje čvrste stavove i nikada mi nije bio problem da se uklopim u bilo kakvo društvo iako ni ja ne potičem iz neke imućne familije.. Pri tome, da napomenem da su i u moje vreme postojali oni koji su u III razredu gimnazije imali svoj auto, njime dolazili u školu, oblačili se po tada skupim buticima...itd.
Učite školu, radite onako kako vi mislite da treba, bez da vas okolina dotiče i rezultati će postati vidni...
Nesigurnost je ono što može bitii pretnja svakom...
|
|
|
Poslao: 22 Maj 2013 08:00
|
|
Nesigurnost hmm .. pa i nije baš da bih to nazvao nesigurnoscu to nego jednostavno uviđam da je danas društvo pod tolikim pritiskom i svaki dan na neki način čovijek i njegova "jedinstvenost" nestaje, ljudi samo traze savrsene, a savrseni ne postoje to i jest glavni problem. I usljed tolikog pritiska po mom misljenju kao rezultat dolazi do opadanja morala. Ja inace sam osoba koja bas bas onako se istice od drugih mislim imam hiljadu nedostataka koji po mom misljenju nisu nedostatci nego bas prednosti. Inače nisam takva vrsta osobe koja tako lako "pada" pod utjecaj drustva vecine, nego jednostavno uviđam da ljudi koji su "kopije" su mnogo uspjesniji, sad stvarno intenzivno razmisljam, ako ja se pretvorim u nji to mi skoro pa sigurno garantuje "bolji zivot" pun "prijatelja" itd. Zato sto je sve i jedna osoba pa i ja kompetentna za takav nacin zivota. Ali samo kompenziranje/zamjena zahtijeva od covjeka da "obrise" ono bas sve sto je najljepse ono po cemu se izdvaja. Vjerujem a i vidim da nisam jedini koji pokusavaju napraviti taj neki mali "revolt" koji je sam po sebi jako tesko odrzati.
Ma ovo su teme koje mogu pisati knjige, mislim da je debilno praviti blog u kojem ja pisem po 4 lista i vi kao citate pola sata, ovako je vise kako bih rekao konkretnije.
|
|
|
Poslao: 22 Maj 2013 08:58
|
|
Zašto bih ja tražila potvrdu okoline? U tome i leži nesigurnost, ako znaš koliko vrediš, ne zanima te šta se dešava oko tebe, bar ne na način da ti takve stvari pokreću razmišljanje.
Primetim, ali se ne zadržavam na primećenom. Pitanje je šta ko želi u životu. Pitanje je šta ko smatra uspehom. Ne poredim se sa drugima. Ako je neko uspeo više od mene, drago mi bez obzira na koji je način to postigao. Uopšte se ne bavim time kako je do nečeg došao.
Što se tiče morala, uvek sam bila moralista, principijelna, sa nekim atipičnim shvatanjima za ovo vreme i baš me briga. Mogu svaki nemoral da razumem, ali ne moram da ga prihvatim, niti mu moram podleći. Svet u tom delu nazaduje, to je tačno, ali uvek ima ljudi koji ne prihvataju sve nove (ne)vrednosti.
|
|
