Poslao: 17 Okt 2007 23:55
|
offline
- zelenooka
- Ugledni građanin
- Pridružio: 17 Apr 2006
- Poruke: 380
- Gde živiš: u začaranom zamku
|
"Čovjek je samo trska, najslabija u prirodi. Ali to je trska što misli. Nije potrebno da se Kosmos naoružava da ga smrvi, dovoljan je jedan dah, jedna kap da ga ubije. Ali i da ga Kosmos smrvi, čovjek bi opet bio blagosloven veći od onog što ga ubija, pošto on zna da umire i zna za nadmoć koji vaseljena ima nad njim. Kosmos o tome ništa ne zna. Sve naše dostojanstvo sastoji se, dakle, u misli. Time treba da se ponosimo, a ne prostorom i trajanjem, koje nismo kadri da ispunimo. Trudimo se, dakle, da pravilno mislimo. U tome leži načelo morala."
Blez Paskal
|
|
|
|
Poslao: 18 Okt 2007 00:30
|
trska ergo sum !!!!
da li su misli u nama,ili smo mi u njima?
(pogled na shumu u maju,zazeleni i plave ochi).jeste da bash sad i nije maj,ali ... to i nije toliko bitno .............................................
|
|
|
Poslao: 18 Okt 2007 16:59
|
Kad je čovjek sam, uvijek je u lošem društvu.
Franc Kafka
ali, nije isto biti sam i biti usamljen...
|
|
|
Poslao: 18 Okt 2007 23:42
|
naravno da nisu isto.usamljenost je odnos preme drugima,samocca-prema sebi !!!!!!
za neke ponekad preporuchljiva za pojedine uvek ,za neke nikada.
mada,da li chovek ikada mozhe biti sam.po nekim uchenjima,chovek je dijalogichno bicce.kada bi nas,kao po nekim drevnim prichama,bogovi ponovo podelili na pola,mozhda bi tad` bili mono,mogli osetiti pravu samoccu,neshto kao biljke !!!
nadasve,da nije bilo samocce,svojstvene mu,blejz ne bi podario chovechanstvu neke interesantne misli.tako da ............
(mada jedino u samocci,kao stanju duha i tela,chovek mozhe da oseti neke stvari ................) .....................................
|
|
Poslao: 19 Okt 2007 00:50
|
Da l' još nekom noćas ovo zlato smeta? Ova susnežica nebeskih trešanja? Noć je otvorena na sve strane sveta. Za snove; a mene, znam niko ne sanja. San je bio moj hod, moj korak i senka mnogo sam se nevičan u svoj san uzdao, prokock'o sam pesmu k'o konja Zelenka koga nikad niko nije zauzdao. Pa neka mi ruku lizne bar taj verni pas meseca što je sa mnom izranjao iz oblaka berićetnih snohvatica, jer ni ove noći niko nije me sanjao. Brojim blede plamičke ponoćnih petlova i isprane kamičke po nebeskom dnu, ja, što svima otvarah vrata svojih snova ne nađoh svoj kutak ni u čijem snu…
Dobrica Erić
|
|
Poslao: 23 Okt 2007 00:56
|
niti sija sve što je zlato
niti su izgubljeni svi oni koji lutaju
lutam jos vitak sa srebrnim lukom
rascvetane tresnje iz zasede mamim .....
(ukus trešanja,ali u očima....)
kao plava sena
u zelenim ocima
stari su davali oproštaj grehova pre ispovesti.činite to po izuzetku.ali vi od izuzetka stvarate pravili bez izuzetka,tako da vise ne dopustate cak ni da je to pravilo po izuzetku
lepi snovi
|
|
Poslao: 23 Okt 2007 10:17
|
Citat:lutam jos vitak sa srebrnim lukom
crnjanski.. znam...
ali ko je ovo ovako bash?poznato mi je...
Citat:niti su izgubljeni svi oni koji lutaju
|
|
Poslao: 23 Okt 2007 12:22
|
...A ja još uvijek nosim one iste
vagone neistovarene nježnosti ispod kože...
u očima koje su ponekad zelene...
I mjesec je svjestan da postoji još samo dok pliva na površini vode,
kao posljednji čamac u posljednoj noći,
a srebrni trak rijeke u njegovom oku je samo mač sudbine
koja ga dijeli na pola.
Zatvori vrata,
iza crvene zavjese je i crvena svjetlost
manje crvena,
a ja iza nje učim da zaboravim...
Miladin Berić `Epilog`
...a ti me ne pitaj, nikada, o samoći... Sanjam, sanjam da si tu...
Piloti
|
|