|
Poslao: 10 Jan 2012 18:20
|
offline
- Pridružio: 25 Avg 2008
- Poruke: 740
- Gde živiš: na bezbednom rastojanju od pojedinih
|
Mozda bi ovaj post mogao predstavljati nastavak proslog..jer stvari su povezane,ali sam ipak odlucila da napravim novi blog..
Sta bih ja sada mogla da govorim o prirodi sto se ne zna..mnogo toga je poznato... ,napisano ,procitano..
Ipak..od necega bi trebalo poci...
Covek je nesto,ali nije sve...Mislim da ce posustati....jer priroda je sve ...''Moze li ovako''??''Moze.''!.
Na zalost nismo mi ravnopravni sa prirodom...covek ne shvata njene beskonacnosti i njene moci...Da sve nestane...da se sve urusi,opet ce ostati neki kamen na kamenu...priroda je svuda utisnula svoju sliku,to je potrebno da shvatimo ,pa ona nosi obelezje dvostruke beskonacnosti...Daleko je covek od njeni moci...i daleko od njene odlucnosti da joj se prizna zivotnost i konacno iskaze postovanje koje zasluzuje...
Ne bi valjalo.ne spomenuti i ovo..:
Demonija prirode...(pisala sam..vec..)
Demoniju prirode nad kojom je ljudski duh kako se cini trijumfovao,on je ne razmisljajuci u sebe progutao i postao marioneta djavola.To se moglo dogoditi zato,jer se verovalo da je sa demonima svrseno time,sto su proglaseni za praznoverje.Pri tom se previdelo,da oni zapravo predstavljju projekcije izvsnih faktora u ljudskoj dusi.Ako su se ovi produkti shvatali kao nestvarni i iluzorni, to njihovi izvori time nisu bili nikako pokriveni ili cak ucinjeni nedelotvornim...
Naprotiv-ako se demonima onemoguci da se nasele u steni,sumi,planini i reci,onda oni koriste coveka kao mnogo opasnije prebivaliste...
Eto nam zla ,koliko hocemo ,narocito unutar naseg bica..Bilo bi dobro podeliti sa prirodom mnogo toga i priznati njenu stvaralacku dimenziju,postojanost i neprekidne promene... kretanje ......naravno ,ne samo pukim iskoriscavanjem, otudjenoscu vec i vracanjem i pomalo zrtvovanjem,za njeno korenito ''budjenje''....
.Ali nazalost, iz mnogih srca dolaze zle misli ,dusa je posuda za sve pakosti, usadjena do srzi...
Vraticu se malo nazad...
Rukopis prirode...to je moja tema...a,ono napred da razumemo bolje...
Pozvacu u pomoc i Cuvenog slikara Maksa Ernsta...koji je bio u traganju za tajnim obrascem u stvarima,koju je nazvao istorijom prirode..
Primecena je srodnost izmedju njegovog stvaralastva i onoga sto su cinili romanticari 19.veka ..koje su nazvali''Rukopis prirode''..koji mozemo videti svuda oko nas..na krilima,na ljuskama od jajeta,u oblacima ,snegu,ledu,kristalima i drugim ''neobicnim sticajima slicnosti''..U istoj meri kao i u snovim a i vizijama..Sve su posmatrali kao izraz jednog te istog ''Piktorijalnog jezika prirode''..
Pisacu jos o Ernstu kasnije,interesantno je..
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 28 Jan 2012 17:50
|
|
Covek je nesto,ali nije sve...Mislim da ce posustati....jer priroda je sve ...
Ovako cu poceti..recenica iz uvodnog posta...Jos bi trebalo malo pisati o prirodi..nejasnoce su svuda..
Priroda-vrt u kome vlada sklad...jedno od naseg poimanja prirode...
Do nedavnog se cinilo sasvim jasnim,sta je priroda :ona je svet van uticaja ljudi ,svet van dometa ljudske kulture,svet kakav je bio pre nego sto smo mi poceli da ga menjamo..
Ja sam zelela o takvom,nepromenljivom svetu,svetu koji ''nestaje''..(menja se..)...o njegovim porukama,crtezima,slikama ,simbolima ..koji nam pomazu da na ''prirodan'' nacin vidimo stvari i i sa one druge strane ,skoro nevidljive obicnom oku..
Znaci..opet covek..glavni ''osudjeni''..ali ima jos nesto..Priroda ima'' okrvavljene zube i kandze''...znaci ima nas vise zivih...koji skrnavimo vec odavno...
Ali,sta je sa nezivima..sigurna sam da i oni ostavljaju svoje tragove...Kakva raskos vlada prirodom...Kakav cudesan i tajanstven svet...koji ne shvatamo dovoljno...jer iz nje uporno izvlacimo koristi za svoj vestacki svet...
Ko gleda u ogledalo vode ,vidi najpre svoju vlastitu sliku,ko ide k samom sebi,rizikuje susret sa samim sobom...Ogledalo ne zavarava,ne laska,ono verno pokazuje,sta u njega gleda,ono lice koje mi nikada ne pokazujemo svetu,jer ga prekrivamo personom...Ogledalo se ,medjutim,nalazi iza maske i pokazuje pravo lice..Ovo je prva proba hrabrosti na unutarnjem putu ,proba,koja je dovoljna ,da vecinu ljudi zastrasi...
Sta je sa prirodom...gde se ona ogleda?Sta je njeno pravo lice?Ima li ona masku..svoju sopstvenu personu....?Od koga se ona skriva....od koga i cega se pocela skrivati...
Priroda u sopstvenom ogledalu...
|
|
|
|
|
Poslao: 01 Mar 2012 22:23
|
|
Ovo sto cu napisati ce ici ovde.''da mi ga neko ne ukrade''..ako ga stavim na ''vetrometini''...
Pitala sam se ''Sta se u skrivenom casu zivotnog podneva dogadja''...-obrtanje parabole...rodjenje smrti...Prema tome bi bilo,da zivot druge polovine zivota ne znaci penjanje,razvoj,napredovanje,prosirenje,zivotni polet,vec smrt,jer je njen cilj kraj..Ne hteti svoj vrhunac zivota je isto kao ne hteti svoj kraj..Oboje znaci:Ne hteti ziveti...Ne hteti ziveti je istog znacaja kao i ne hteti umreti...Postojanje i nestajanje je ista krivulja...
Ok..kao sto putanja metka zavrsava u cilju,tako isto zivot u smrti..koja je prema tome cilj celokupnog zivota..(Da li je ?)Poraz i svrha zivota su samo stepeni i sredstvo za tu svrhu ,da se dostigne cilj...naime smrt..
Mladi covek se priprema dvadeset i vise godina za potpuni razvoj svoje pojedinacne egzistencije, zasto se ne bi pripremao dvadeset i vise godina za svoj kraj...?
Mozda zato..i rukopis prirode...sve ostavlja..tragove svaki oblik..i zive i nezive ..prirode...ima poruku..sve je nekako zapisano..
Iz narucja i zagrljaja ,skrivajuci dubine mora istrze se Sunce pobednicki se uspinjuci,ostavljajuci za sobom podnevnu visinu i svo njeno divno delo .opet silazi u materinsko more,u noc koja sve prekriva i sve ponovo radja...
Ova slika bila je sigurno prva ,koja ima najdublje opravdanje ,da postane simbolicnim nosiocem ljudske sudbine...
|
|
