|
Poslao: 22 Jul 2007 15:48
|
offline
- Pridružio: 28 Apr 2007
- Poruke: 275
- Gde živiš: U zemlji Srpskih naroda i narodnosti
|
Gledao sam kako spava grad...Da li spava?Bila je tisina neobicno tiha.Mrak...Negde izmedju ponoci i jutra.Ravnica cudno mirise narocito nama koji smo dosli iz urbanih smrdljivih velegrada.Obrisi polukuca,poludrveca,poluzgrada,polumraka...Jos jedna granata zazvizdi iznad moje glave i zabi se u uspomene necijeg dvorista.Hodao sam tim usnulim gradom "Sirom zatvorenih ociju"...
Covek u zivotu zapada u situacije kada je stvarnost suvise bolna i on ne moze da je prihvati.Tada zatvara oci i budan spava.Rado bih cuo vase dozivljaje....
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 22 Jul 2007 19:20
|
|
O, zatvori oči, ne govori, ćuti!
Ostavi misli, nek se bujno roje,
I reč nek tvoja ničim ne pomuti
Bezmerno silne osećaje moje.
neverovatno kako se cula izostre kada se jedno eliminise... koliko je stvari moguce primetiti tek kad se zatvore oci, zapuse usi...
da li ste ikada gledali zvuke?
|
|
|
|
|
Poslao: 22 Jul 2007 19:36
|
|
Husker ::da li ste ikada gledali zvuke?
to uspevam samo kada doživim 'povišeno stanje [duhovne] svesti'.
a to mi se sve češće dešava...
i desi se kada budem mentalno jako umoran...
tada sva čula rade smanjenim intezitetom, pa 'duhovno čulo' dolazi do izražaja...
|
|
|
|
|
Poslao: 22 Jul 2007 22:19
|
|
Peca ::Husker ::da li ste ikada gledali zvuke?
to uspevam samo kada doživim 'povišeno stanje [duhovne] svesti'.
a to mi se sve češće dešava...
i desi se kada budem mentalno jako umoran...
tada sva čula rade smanjenim intezitetom, pa 'duhovno čulo' dolazi do izražaja...
Dopuna: 22 Jul 2007 22:16
Husker ::
neverovatno kako se cula izostre kada se jedno eliminise... koliko je stvari moguce primetiti tek kad se zatvore oci, zapuse usi...
da li ste ikada gledali zvuke?
Dopuna: 22 Jul 2007 22:19
Opisati zivot bojama,poleteti zvukom koji nosi nase misli...
sputani u ovoj praznoj fizickoj ljusturi od tela nismo svesni sirine sveta...
|
|
|
Poslao: 23 Jul 2007 06:41
|
|
....negde u daljini budilo se jutro.... prohladni jutarnji lahor donosio je zalutali zvuk sinoć odbrujanih zvona Kameničke Saborne... i miris predstojeće svečanosti... u iskri kapi belog vina palog na nepokošenu stražilovsku travu prelivalo se pucketanje još neugašenog predprvomajskog žara od prethodne noći... i ništa... baš ništa nije govorilo da je Uskrs... samo su u sjaju nemotrenih zvezda koje još nisu stigle pobeći na počinak sjajile oči jedne Majke koja je baš u tom trenutku u snovima umivala svoje daleko čedo rumenim jajetom... tada po prvi put svatih kako divno peva tišina....
|
|
|
|
|
Poslao: 23 Jul 2007 09:36
|
|
... gradom se širio miris ranjene reke.... ćuteći sam grlila staricu umornu od izgubljene bitke protiv neželjenih uspomena... i posta mi jasno ono zlokobno arapsko proročanstvo da sve što se desilo jednom ne mora se ponoviti nikada,ali ako se ponovilo desiće se i treći put... i zazvuča mi potpuno ispravno reč premnogo... bremena... straha... bespomoćnosti... htedoh da je skrijem u toplu sigurnost svojih šaka... kao ptičicu koja još nije naučila leteti a već je požurila da iskoči iz gnezda ... i da joj kažem da je sigurna... ali, nikada je nisam slagala... umela je to pročitati iz mojih misli... i kako da to učinim po prvi put... kada sam znala de će se proročanstvo obistiniti...
i kada su nedugo zatim nečujno plakale kosti mostova na dnu reke zagrljene sa svojim odrazom shvatih kako gorko plače tišina...
|
|
