Skupstina nasla resenje za problem vrucina

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sedim na svom radnom mestu, pod prijatnim uticajem klima uredjaja i s vremena na vreme bacim pogled kroz prozor. Napolju suncano ("danas nesto toplije"-kazu meteorolozi), ulice se tope, prolaznika malo, a i to malo sto ih ima, ne izgleda dobro. Razmisljam:sta posle radnog vremena? Vredi li izlaziti napolje? Kakve su mi sanse da dodjem do kuce? Jer, vani je vanredno stanje, ma koliko uporno meteorolozi tvrdili da nije i da je svega 39. Prica se da ne smeju da jave kako ima vise. Neko se nasalio rekavsi da je ministarstvo donelo odluku kako temperatura ovog leta nece prelaziti 39 stepeni. Pa makar, prepravlili sve termometre u drzavi.
I tako, cekajuci kraj radnog vremena i resenje egzistancijalnog pitanja koje se tice moje bliske buducnosti, bacih pogled na jedan od sajtova koji daju izvode iz dnevne stampe. I tamo procitah kako poslanici planiraju da u avgustu odu na godisnji odmor. "Bravo" - pomislih. Konacno nam daju uzoran primer i prihvatljiv obrazac ponasanja. Kad je vruce, platu dzep (hiljadak eura-crkavica) i negde pod palmu. Tako bi trebalo svi da uradimo. Zar ne? Doduse, malo obraz treba da nam bude deblji, pa da posle dva meseca od stupanja u radni odnos trazimo odmor. Posto je otprilike toliko proslo od formiranja skupstine.
Ali, ako pregazimo moralne principe, koji bog zna kakvu sansu imaju u odnosu na misao o lencarenju pod nekim palminim drvetom, mozda nam se i posreci.
Samo jos da nadjemo dovoljno ludog sefa koji ce nam dati poduzi odmor posle par meseci rada. Narocito ako on nije sasvim senilan i zaboravan, pa se seca naseg obecanja da cemo raditi punom parom kako bi nadoknadili propusteno (ako se secate poslanici su tako nesto obecavali na kraju visemesecnog natezanja oko formiranja vlade i skupstine).
Ali, mozda vredi probati. Sta nas kosta? Mozda su i sefovima udarile vrucine u glavu. Ili se pomiriti sa sudbinom i jednostavno ispostovati zakon o radu? Bojim se da je ovo drugo nasa sudbina, jer vecina nas ipak zivi u stvarnom svetu, a ne u bajkovitom wanderlandu domace politike.