|
Vi, dakle imate potrebu za svesnoscu i hranom. Potrebna vam je zdrava solidna hrana. Naucite da uzivajte u dobroj hrani. Dodro jelo, dobro vino, dobra voda. Okusite ih.
Ostavite se razmisnjanja i vratite se sebi. Vratite se zadovoljstvima cula i zadovoljstvima uma. Lepo je citati, kada uzivamo u dobroj kljizi, ili nekom zanimljivom razgovoru, ili razmisljanju. To je cudesno.
Medjutim, ljudi su poludeli i postaju sve ovisniji, jer ne umeju da uzivaju u tolikim divnim stvarima koji im zivot nudi.
Zato traze sve nova i nova vestacka sredstva koja ce ih dalje stimulisati.
Sedamdesetih godina, americki predsednik Karter apelovao je na svoju naciju da se uozbilji i postane strozija u odnosu na sebe i druge. Tada sam pomislio: bolje da im je rekao da nauce da uzivaju u zivotu.
Veci deo americkog naroda izgubio je tu sposobnost.
Ubedjen sam cak da je vecina stanovnika bogatih zemalja izgubila ovu sposobnost. Opsednuti su potrebom za sve brojnije i skuplje stvari; neznaju da uzivaju u zivotu u jednostavnim stvarima zivota.
Postoje prodavnice u kojima je nagomilano na hiljade ploca, ali ko ih slusa? Nema se vremena, nema se vremena. Krivi su - samo napred, napred i napred.
Kada biste stvarno znali da uzivate u zivotu i jednostavnim culnim zadovoljstvima, razvili biste izuzetnu disciplinu zivotinja. Zivotinja nikad ne jede previse.
Kada je prepustena svojim prirodnim navikama, nikada se nece preterano ugojiti. Nikada nece popiti ili pojesti nesto sto bi joj naskodilo.
Nikada nismo videli neku zivotinju da pusi.
Ona se uvek krece onoliko koliko joj je potrebno - posmatrajte svoju macku posle obroka, pogledajte kako se opusta.
Posmatrajte je kada se sprema za neku akciju, gledajte kako je zivo i sposobno njeno telo.
Mi smo sve izgubili. Izgubljeni smo u svom umu, u svojim idejama, idealima itd., i samo mislimo napred, napred, napred.
U nama se neprikidno odvija sukob koji kod zivotinja ne postoji. I neprestano osudjujemo sami sebe i primoravamo sebe da se osecamo krivim. Dobro znate o cemu govorim.
Jedan moj prijatelj rekao mi je: "Skloni taj tanjir sa kolacima, jer u njegovoj blizini gubim slobodu." To je vazilo i za mene - gubio sam slobodu pred gomilom stvari, ali tome je kraj! Potrebno mi je vrlo malo toga, i u tome intezivno uzivam. Kada se u necemu intezivno uziva, ne treba nam mnogo.
To je kao kada su ljudi obuzeti planovima za letovanje - mesecima to rade, zatim stizu tamo, i vec su nestrpljivi da rezervisu avion za povratak.
Sve u svemu, fotografisu razne stvari, i onda vam pokazuje te slike u albumu, fotografije mesta koja nikad nisu videli, vec samo fotografisali.
To je sinbol modernog zivota.
Nikad necu moci dovoljno da vas upitam na oprez od ove vrste nakaradnog asetizma. Usporite malo, gustirajte, omirisite, slusajte i gledajte, divite se dajte svojim culima sansu da se probude.
Akoc zelite zivot usmeren ka misticizmu, samo mirno sedite i osluskujte sve sumove oko sebe.
O, videcete kakvo ce se cudo desiti u vama kada vasa cula ne budu vise blokirana!
A to je krajnje vazno za proces promene.
"Antoni De Melo"
|
