|
Poslao: 09 Dec 2008 21:55
|
offline
- Lonely Eagle
- Elitni građanin
- Pridružio: 07 Maj 2004
- Poruke: 1527
|
Jbg,vreme prolazi,menjamo se svi,vise nisam klinac koji je pisao razne gluposti kad je dosao ovde na ovaj forum pre 4-5 godina pre 1000 poruka.danas me je naterao jedan dogadjaj da se zapitam ko sam i sta sam postao.
I tako dok pisem ovaj text na winampu u backgroundu bije neka muzika od Dire Straitsa.Imam jos sat vremena da zavrsim sa pisanjem jer mora ranije da se legne na spavanje = rano se ustaje zbog posla.
I eto vreme prolazi,jurim za nekim stvarima,imao sam i imam neke zelje,vecinu sam ostvario ali opet nisam happy,nekako sam pasivan lik,taman zavrsio jedan objectiv i vec imam nesto drugo u planu za sta mi treba jos 3-4 godine da ostvarim.A nisam se dovoljno radovao ni za ovaj uspeh.Posao imam dobro placen,to mi je bila jedna zelja,da dobijem taj posao ali sad i nisam bas zadovoljan njime.Zna da bude tezak,zna da bude lak,uglavnom tezak ali mora se,to je bila moja zelja,mnogi su ljudi pomogli da ostvarim to,nije lepo da izdam ni njih ni sebe.barem na kraju meseca kad je plata znam za sta mi "puca kicma".
Da povucem crtu,ko sam i sta sam.Imam dobro placen i cenjen posao medjutim nisam bas zadovoljan njime,dalje ljubavni zivot katastrofa kao i uvek sto je bio = status quo,snaga i zdravlje me hvala Bogu sluze dobro.
Dalje retko izlazim u provod zbog nedostatka drustva a to je zbog promene grada.A i ne izlazi mi se da bih udisao smrad od cigara po lokalnim diskotekama i gledao poznate face u gradu kako se duvaju tatinim autom iz kog tresti "bunda od nerca,brushalter steze kao malter..." ili slicne melodije koje ispiraju mozak.
I prica ide dalje..taj dogadjaj.....danas mi par kolega sa posla kaze da delujem "odsutno",pasivno,kao da me muce neki problemi,pita me zasto se izdvajam iz drustva i slicno...nemadoh adekvatan odgovor da mu dam pa sam se izvukao nekako.I posle razmislim i upitam jos par ljudi koji mi potvrde slicnu sliku o meni...kao da mi nije stalo da zivim,zasto pokusavam sam da se izborim sa svakim problemom koji me snadje,zasto nikad ne trazim pomoc,zasto ne nadjem devojku,zasto imam neke ekstremne stavove i drzim se njih po svaku cenu,cak i da sam konzervativan.Onda jos da sam osetljiv na sale na svoj racun jer ih odmah smatram kao uvredu,hladan,ne znam da se zezam,pricam samo o ozbiljnim stvarima,ne znam da se salim i jednostavno da se ponasam kao da imam 60 godina a ne 20.Naravno ima i dobrih stvari koje kazu,da sam realan, pravedan,perfekcionista,tacan uvek,da znam da kazem po koju pametnu,imam ukusa za eleganciju,dobro planiram stvari,dobro predvidjam stvari....Ali eto na kraju nisam bas neki lik pogodan za drustvo.
Budim se svako jutro,otvaram oci,ali nemam zelju da ustanem....zbog cega da ustanem??znam da me ceka kao i uvek jedan isti dosadan ili tezak dan kao i uvek.
Sa ovim sto imam sad neko bi bio srecan do neba.ja nisam.mozda treba da izgubim sve pa bih bolje cenio stvari.A ne kao sad da mi svaka sitnica koju radim predstavlja bitku.A mozda mi fali malo provoda,devojke,alkohol,putovanje ili nesto slicno.Nesto mi fali da se ponovo osetim da sam ziv.Da ponovo raspalim onu vatru u sebi sto sam nekad imao.Da probudim onog starog lava u sebi koji mi je pomagao da sve prepreke savladam lako,da ponovo uzivam u voznji dok mi vetar prolazi kroz kosu i ponovo zapevam dok mi ide omiljena pesma na radiu.
Ovo sam sve napisao verovatno zato sto se deo mene tj moje svesti nije pomirio sa mojim novim osobinama,batrga se negde po glavi i kaze "hej budalo jos si mlad,zivi dok su ti najbolje godine,kajaces se kad ostaris" i nesto slicno...
I Sta sam postao...?
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 09 Dec 2008 22:16
|
|
Postao si neko ili nešto što nisi hteo... U celoj toj priči, ti dosta vremena izdvajaš samo za posao... I uostalom izgubio si osećaj za one male stvari koje čoveka čine srećnim... Pa makar to bilo gledanje jednog običnog zalaska sunca...
Ubila te je monotonija... 
|
|
|
Poslao: 09 Dec 2008 22:25
|
|
Lonely Eagle ::Jbg,vreme prolazi,menjamo se svi,vise nisam klinac koji je pisao razne gluposti kad je dosao ovde na ovaj forum pre 4-5 godina pre 1000 poruka.danas me je naterao jedan dogadjaj da se zapitam ko sam i sta sam postao.
I Sta sam postao...?
Pa mogao bi nam malo,ispričati o tome šta si postao,ja sam eto postala penzionerka,sedim uveče ,kako kada nekad do kasno a nekad samo skoknem da vidim šta ima,  i to ti je to.pa još si prilično mlad,vojno lice,mani se ženidbe,samo uživaj koliko možeš,budi srećan,uživaj, uživaj u životu sve dok možeš.Veseo i zdrav mi bio,tako su meni govorili kad sam bila kao ti,pa ja sada volim poneka to da reknem al ne svakom  ,nemam veze sa pivom al eto tako ono živeli,stari običaj.
|
|
|
Poslao: 09 Dec 2008 23:32
|
|
Prepoznah se u textu. Ne sve, doduse, ja se salim, izmotavam, a 'depresiju' izgleda da ostavljam kada sam sam.
Dosta morbidnih misli se mota mojom glavom (izmedju ostalih  ) sto je delom zasluga sto mi je zivot manje-vise jednolican.
Zavrsio sam fax, pa jos ne nadjoh posal, da bude malo dinamicnije.
Radim ja na privatnim projektima, nije da ne radim nista, da lencarim , ali je okruzenje isto.
Kako Saten rece, ubila te (me) monotonija.
Ja mislim da znam sta bi za mene bilo resenje.
Promena navika, sredine, odlazak u stranu zemlju gde si izolovan od raznih stvari koje ti ruse Auru (to mi pade napamet ) sta god te stvari bile.
Verujem da bi se krocenjem na aerodrom neke strane zemlje osecao kao Di Caprio u Titanic-u na brodu kada je viknuo da je Kralj sveta, samo ja ne bih to viknuo.
Negde sam procitao (ili cuo) da kucni ljubimci dosta pomazu, razvesele te i izoluju neko vreme od problema.
|
|
|
Poslao: 10 Dec 2008 08:30
|
|
@loney, nije problem u tebi.
Vidiš koliko stvari ti se izdešavalo za kratko vrijeme i povrh svega jako si mlad. Nešto ne pominješ ljude u svom postu i to mi se čini ključem za rješenje tvoje situacije, ne bih rekla problema, jer ga ne vidim. Promijeni si mjesto boravka, uhodavaš se na poslu, to sve jako utiče na psihu, nekad nas troše i najbolji događaji u životu, jednako kao i najgori.
Moj savjet je da se malo socijalizuješ, da upoznaješ ljude, svako može nešto novo da ti da i u toj raznovrsnosti ti ćeš već naći nešto za sebe, sigurna sam.
Ne valja biti pasivni posmatrač života, kao dijete iza ograde u kojoj se igraju druga djeca, pa mu se pravila igre čine čudnim i neinteresantnim...Igraj Lonely, kad ćeš ako nećeš sad...
|
|
|
Poslao: 10 Dec 2008 09:19
|
|
Moje je mišljenje da je mali Lonely u tim godinama kada misliš da je red da ti se nešto interesantno počne dešavati u životu, a kada nam se zapravo ne dešava apsolutno ništa, kad imaš 21 god misliš da si dovoljno mlad, al da ćeš sa 30 ili 40 biti previše star...ja imam 31 i sretna sam što nemam 21...sad sam puno sretnija i ispunjenija...kad imadoh tvoje god sjećam se pisah nekakve dnevnike, haha, ubijala samu sebe u pojam, onaj ko mene hoće ja tog neću, onaj kog ja hoću, ne da me neće-tad bih ohladila, već me se boji...začaran krug...gdje da odem i šta da budem...bila bih i sve i ništa...sve te svoje bilješke ostavih u svojoj sobi i sad ih čita moja mama  , sad kad sam bila kući, naletih na neku svoju depresivno komičnu sveščicu, malo je pročitah i krenuh prema kanti za smeće, a moja će mama: neee, ne bacaj, to ja čitam, baš je zanimljivo i tako se tragedija pretvori u komediju...ajde..ti si dobar momak..proći će te...svi mi ponekad nismo normalni...sve je to normalno, a i puno radiš...al to rekoše moji prethodnici, pa da se ne ponavljam
|
|
|
Poslao: 10 Dec 2008 10:26
|
|
U, blago vama deco- zahvaljujuci tehnologiji, vi ste samo nekoliko klikova daleko od skoro potpunog uvida u JA 0.1 verziju sebe, popularno nazvanu kao "klinac koji je pisao razne gluposti". Volela bih da mogu da kliknem na neku stranu koja me je arhivirala kao klinku pa da upredim verzije
Mada... mozda je nekad bolje i izbrisati bekap i tako obezbediti vecnu najbolju verziju sebe samog.
To click or not to click... naaah.
Me, u najboljim godinama
|
|
|
Poslao: 10 Dec 2008 10:55
|
|
opet ja...sad ćeš sigurno poželjeti da nisi ništa pisao...
Razumijem te, ipak, jer ja sam tek u ovim godinama zadovoljna sobom, osjećam se milion puta bolje nego kad sam imala 20-25, što je malo čudno, ali tako je. Malo sam vraćala film i tačno znam šta hoćeš ka kažeš...
|
|
|
Poslao: 10 Dec 2008 11:27
|
|
Lonely Eagle ::A mozda mi fali malo provoda,devojke,alkohol,putovanje ili nesto slicno.Nesto mi fali da se ponovo osetim da sam ziv.Da ponovo raspalim onu vatru u sebi sto sam nekad imao.Da probudim onog starog lava u sebi koji mi je pomagao da sve prepreke savladam lako,da ponovo uzivam u voznji dok mi vetar prolazi kroz kosu i ponovo zapevam dok mi ide omiljena pesma na radiu.
šta drugo da se kaže,odgovorio si na sva svoja pitanja...koji će ti karijera ako nemaš ŽIVOT???
mlad si dečko i u tvojim godinama treba da se provodiš,juriš cicke,dočekuješ izlaske sunca u kafani sa društvom i devojkama,da se budiš u krevetu devojke koju si sinoć upoznao.....a šta sa poslom? onmože da čeka( ali ne i da trpi),a život ne čeka nikog od nas...pa zamisli ako si sad tako raspoložen šta će biti sa 30-40 ako nastaviš tako....okreneš se iza sebe,kad ono pustoš...razmisli malo
|
|
|
Poslao: 10 Dec 2008 14:49
|
|
svi prizeljkujemo parce srece, cesto neceg za koje 'mislimo'i 'osecamo'da smo u 'nedostatku'. dogadjaj zvani 'zivot'je dug proces varenja misli, zelja i stvarnosti. Malo ljubavi prema sebi ne skodi, i u stvari otvara dosta puteva.
Pocni malim koracima.
Ako ti se citaju jedne novine, ucini to.
Ako ti se ne svidja necije misljenje, raskrsti to u svojim mislima; negiraj ili odbaci i zameni svojim argumentom za koji smatras da je pravilniji, prikladniji. Time (kasnije) uveravas sebe u kvalitet svoje procene.
Na isti nacin pocni da upijas tudje argumente koje bi ti pomogle, ili za koje ipak mislis da su korisne, ispravne, i oslikavaju ono sto ti cenis, volis, zelis. Time razvijas svoje znanje, a i osecaj za licnu saradnju i sve oblike (kulture (kulturne) komunikacije.
Ovo ce ti vec malo omoguciti da izgradis mali deo podloge kojim polako ali sigurno mozes da dignes samopouzdanje (pratis ono sto te zanima).
Najvaznije, upij' ideje, utiske, misljenja, desavanja, slike, poznanstva, pa makar i poslovna. Time ces lakse pratiti (nacine) za koje mislis (mislices) da su ispravni da bi i svoje zelje njima mogao ostvariti.
Sve je to dinamicna celina. Budi u (konstantnom) pokretu mentalnom, grcu ne daj da te uhvati predugo.
Bice promena, i osecaja gubitka, nekad manje nekad vise. Da su te sluzile (kako ti neprestajuci zamisljas)- ideje, prijateljstva, veze... ne bi se menjao kontekst. Pozlatice se kad ti budes zadovoljan samim sobom (a tebi se radi na tome- ali ne znas kako )
I nije neobicno da se covek katkad zapita ko je i sta je. Mislis da postoji neko ko nije prosao ni jednu mentalnu promenu, od rodjenja do pre svoje smrti? To se zovu growing pains, ja im tepam madagaskar. Odgledaj film. 
u kratko: nikad ne budi neutralan. jer ces uvek doci u dodir sa situacijom gde ces zapravo o tome trebati da umesto razmislis, odmah postupis. Ako si stidljiv, ili nesiguran lekciju ces ponavljati nekoliko puta. I ako si tvrdoglav, ili samoziv, ljut ili nezainteresovan, isto vazi. Bitno je biti
ovaj princip
light collector.
|
|
