|
Poslao: 24 Jul 2008 19:18
|
offline
- gfactory
- Super građanin
- Pridružio: 26 Okt 2007
- Poruke: 1064
- Gde živiš: u Apache
|
Problem nije nov i tice se svih nas...medjuljudski,komsijski odnosi...to je nesto sto me izjeda...
Preselio sam se u drugi deo grada pre nekih 6 godina.Za to vreme,stekao sam 2-3 nova prijatelja(u ulici),ostalo su komsije ,poznanici.Oduvek sam vaspitavan da budem fin i kulturan,da pozdravim svakog koga znam na ulici,da budem maximalno ljubazan kao i da pomognem ako sam u prilici da to ucinim.Kako ja vidim stvari,ovde kod mene je sasvim drugacije...Iznecu par primera da bi me bolje shvatili.
-Mom komsiji iz zgrade svojevremeno je trebala pomoc oko auta u vise navrata.Pomogao sam..Kasnije je kupio bolji auto i od tada se pravi da me ne vidi na par metara ispred zgrade.Ta ista stvar se desava sa vecinom komsiluka da se prave da me ne vide,pa tek kad se ja njima javim,otpozdrave mi ,verovatno preko one stvari...  S druge strane,taj isti komsiluk bi voleo da zna sta si doruckovao i u koliko sati si prdnuo. Moram da naglasim da sam prema tim istim ljudima od pocetka bio maximalno ljubazan i fin...Razmisljam naglas,nekome sam i pomogao,a onome kome nisam ,nisam mu sigurno odmogao.
-Takodje,jedan decko,s kojim sam se druzio komsijski,pili kafu ,nesto oko kompjutera..I on je odjednom prestao da me zove...I on me isto ne vidi kad prodje na metar od mene.Nikad mu nista lose nisam rekao ,niti smo se zamerili po bilo kom osnovu,jednostavno,preko noci,samo tako...Tom istom sam znao da menjam tocak na autu u 11 sati uvece,a napolju je bilo -20 i sneg do kolena.Da me neko ne bi shvatio pogresno,uvek sam pomagao iz srca,nikad iz koristoljublja...I komsinici sam par puta slepao auto,bili smo ok,ali se i ona dugo vremena pravila da me ne vidi...Sad nesto kao ume da kaze cao...I jos dosta slicnih primera...Po prirodi sam jako komunikativan i nikad mi nije bio problem da uspostavljam kontakte.Ali ovde to izgleda uopste ne funkcionise.Samim tim sam sebi stvorio averziju prema citavom naselju,pa mi jako tesko pada cak i kad izadjem da se prosetam,da protegnem noge.Najsretniji sam kad sednem u auto i kad se izgubim u masi,u gradu...
Hiljadu puta sam se pitao gde ja to gresim,ocigledno misleci da je neki problem u meni.Ali,vrlo dobro se secam vremena pre rata(mislim na '90-te),cini mi se da su ljudi bili mnogo vise prijemciviji,druzeljubivi,iskreniji...Nas Bobby je skoro pisao u jednom svom blogu,kako je pomogao povredjenom coveku,dok su svi ostali stajali sa strane i nemo posmatrali situaciju.To me je narocito izrevoltiralo saznanjem kako vise nema humanosti,a najnormalnije je da covek pomogne coveku.Barem kako ja to shvatam...Izgleda da smo za dzabe presli put od vise hiljada godina od prvobitnog homosapiensa do ovog sto danas nazivamo covekom.Pretpostavljam da nisam jedini kome se to desava i da bi i drugi voleli da dodju do nekog pametnog zakljucka.
Verujem da ovde na MC ima dosta ucenih ljudi i ljudi koji se bave psihologijom.Voleo bih da cujem njihovo misljenje i malo strucniju analizu danasnjeg coveka, a i ostali su naravno dobrodosli sa svojim komentarima.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 24 Jul 2008 20:09
|
|
Ma..... ja sam sve oterao u PM i sada mi je tako dobro. Kada sam poželeo da imam prijatelja u životu.....kupio sam psa.
|
|
|
Poslao: 24 Jul 2008 20:15
|
|
WITCH - KING,
To je donekle tacno,ali ovde nije rec bukvalno i samo o druzenju.Svi mi imamo dovoljno prijatelja,manje vise(mada prijatelja nikad nije dodovoljno  ),ja govorim i o ophodjenju,osnovnoj komunikaciji medju ljudima koji se srecu svakodnevno,osnovama bontona(ako mogu tako da kazem) itd.
A imati psa za prijatelja ,svakako je veliki plus...
|
|
|
Poslao: 24 Jul 2008 20:33
|
|
Citat:Sta se to desilo sa ljudima?
Reklo bi se, otuđili su se, zatvorili, ogradili, postali nepoverljivi, izolovali se i osamili. Druže se sa prirodom, životinjama, biljkama i PC.
I ja imam slična iskustva: preselila sam se ne u drugi kraj grada, nego u drugi grad. Neke komšije nisu nalazile za shodno ni da otpozdrave, gledali su me belo kao da sam vazduh. Prestala sam da im se javljam. Kada smo posle pet godina čekanja na preseljenje telefonske linije, konačno dobili telefone, neki od njih iz iste ulice (dvojnici) hteli su da nas biju. "Juče ste došli, a već..." i slično. Odsustvo elementarne solidarnosti. Egoizam. "Zašto si ti bolji od mene, zašto tebi da bude dobro ili čak bolje nego meni?" - sindrom komšijske krave, što bi rekla Tamti. Sve u svemu, godine provedene ovde su godine koje su pojeli skakavci. Kada sam počela da čistim teren ispred zgrade da bih posadila neko cveće i ukrasne biljke, komšinica iz prizemlja je išla unaokolo i vrištala "Ko je nju ovlastio da ovo radi?!" Valjda je više uživala u gomili šuta i korova koji je jedini uspevao na takvom zemljištu!
Mogla bih ovako do prekosutra, nema svrhe. Kada ti se dogodi neki potres u životu, neki prelom, bolest, nesreća, velika promena - svi se pokažu, čak i oni koje si smatrao pravim i vernim prijateljima. Najviše dobra u životu učinili su mi ljudi od kojih baš nikakva očekivanja nisam imala.
|
|
|
Poslao: 24 Jul 2008 20:43
|
|
@SorelaqCitat:
Najviše dobra u životu učinili su mi ljudi od kojih baš nikakva očekivanja nisam imala.
Nasuprot tome, ako se u nekoga razočaraš to samo znači da si previše očekivao od te osobe. Ja uvek imam minimalna očekivanja zato su mi i razočaranja velika.
|
|
|
Poslao: 24 Jul 2008 21:29
|
|
@gfactory:
Mislim da se nije ništa posebno desilo sa ljudima.Ima kako negativnih tako i pozitivnih iskustava.
Jednostavno,kad činiš dobro,ne trebaš da očekuješ previše od ljudi da će ti uzvratiti istom merom.Dešava se i da uzvrate i da ne uzvrate.Znači da bukvalno ne očekuješ da ti uzvrate.
Recimo možda tom nekom što te izbegava jednostavno neko rekao nešto loše o tebi.Ne mora da znači da se više nećete družiti.Možda je čist nesporazum u pitanju.
Mislim i ja sam imao neka iskustva,sa prijateljem sa kojim sam se povremeno sretao,čovek je jednostavno okrenuo telefon i rekao "nemoj više da me zoveš i ne želim više da se družimo" i spustio slušalicu.A isti dan smo se dogovorili da se čujemo za koju nedelju.
Sad čuj,ko zna šta se dešava sa ljudima,ali jednostavno imaju svoje žute minute,kao i svi mi.I pazi ovako,ako na kraju zamrziš pola sveta,ipak razmisli.Jer tako postaješ kao svi oni koje si mrzeo,a to u suštini i ne želiš,zar ne ?
Citat:Sve u svemu, godine provedene ovde su godine koje su pojeli skakavci. Kada sam počela da čistim teren ispred zgrade da bih posadila neko cveće i ukrasne biljke, komšinica iz prizemlja je išla unaokolo i vrištala "Ko je nju ovlastio da ovo radi?!"
I naravno ovo je sindrom ... "ovo je Srbija" 
Citat:Ja uvek imam minimalna očekivanja zato su mi i razočaranja velika.
Zar uz minimalna očekivanja nemaš i minimalna razočaranja ?
I da naglasim,samo pozitivno i nema zime.
Osim kad naiđe tmuran dan,dobro to svima dođe.
I za kraj jedna od legendarnih američkih poslovica "Ukoliko nisi deo rešenja onda si sigurno deo problema".
Pozdrav!
|
|
|
Poslao: 24 Jul 2008 22:07
|
|
diamond73 ::
Zar uz minimalna očekivanja nemaš i minimalna razočaranja ?
Ne... razočarenja su mi ogromna iz razloga što ja ako nekoga smatram prijateljem to znači da sam spreman za njega da učinim velike stvari. Velika su razočarenja jer shvatim koliko je naše "prijateljstvo" bilo malo.
|
|
|
Poslao: 24 Jul 2008 22:30
|
|
gfactory,
Citat:Sta se to desilo sa ljudima?
Prvo moram se u većini stvari složiti sa Sorelag, otela mi je iz usta, u odgovoru na ovo pitanje prvih par reči, prvo što im se desilo je tranzicija, ekonomska i socijalna patologija, migracija, ratovi sve je to uticalao da se ljudi polako otudjuju, da postanu sebični i gledaju samo sebe i da nekad više traže nego što daju, deca odrastaju u porodicama gde su otudjeni roditelji pa i ta deca sutra će se isto tako ponašati jedni prema drugima u komšiluku na ulici, prema drugima. Nema solidarnosti, etike, poštovanja, osnovne kulture življenja...
Diamond,
ljudi su se promenili usled pritiska svih tih spoljašnjih i raznih drugih faktora, neko je postao bolji neko gori i to je tako...al to ne znači da ću nekog zbog toga što se promenio mrzeti već ću pokušati da shvatim zašto je takav....Slažem se da se dobro treba činiti i bez obzira na to da li će nam biti uzvraćeno il ispoštovano na pravi način.
Jeste to je sindrom: ovo je Srbija, al dokle će da bude ovakva, nije uvek bila takva..ja pamtim kad sam bila klinka tamo 70-80-tih, u istoj zgradi sa istim komšijama bili su bolji medjuljudski odnosi nego sad posle preko 20godina, a isti su ljudi u pitanju i njihovi potomci..
Pa ako neko Diamond ima minimalna očekivanja i skroman je ako neko ni to minimalno ne može da ispuni naravno da će biti veliko razočarenje jer kad ni minimum neko ne može da ostavri kako bi onda maksimum dao od sebe?
Kad su medjuljudski odnosi i komšijski u pitanju tu ne treba da očekujemo ni minimum ni maksimum nego nešto što se podrazumeva radi boljeg življenja a da u tome svako učestuvuje koliko može..A toga što se podrazumeva nema, a kad će ga biti ne zna se...
Ovo mi se svidja :
Citat:"Ukoliko nisi deo rešenja onda si sigurno deo problema".
Svaka zgrada i okruženje ima brdo tih problema za rešavenje je potrebna saradnja i dogovor,a ljudi se sve više razilaze....a tako do rešenja nikada neće doći..
Namerno sam zaobišla moju zgradu i naselje u koje sam se inače iz centra doselila pre 8 godina..Slična je situacija kao kod Sorelag, eto dva različita kraja isti socijalni i etički problemi..
|
|
|
Poslao: 24 Jul 2008 22:37
|
|
Citat: Mislim da se nije ništa posebno desilo sa ljudima.Ima kako negativnih tako i pozitivnih iskustava.
Jednostavno,kad činiš dobro,ne trebaš da očekuješ previše od ljudi da će ti uzvratiti istom merom.Dešava se i da uzvrate i da ne uzvrate.Znači da bukvalno ne očekuješ da ti uzvrate.
Kod ovog momenta se ljudi max razocaraju u druge ljude..Shvatite da treba da cinite dobre stvari a da ne razmisljate o tome dal ce vam neko istom merom vratiti....
I nece biti razocarenja...Ja kad cinim uslugu nikad ne ocekujem da ce mi je ista osoba uopste i uzvratiti jednog dana...Ako je zamolim za istu i opet mi ne uzvrati,nek je njoj na cast...Ne sekiram se previse...
|
|
