Still Life

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

"Nemoj misliti da ovaj svet postoji zbog tebe.Nije svet tek posuda po tvojoj meri.Svet i ti, poput dva drveta koja stoje jedno kraj drugog, stojite uspravno svaki za sebe, ne oslanjajući se jedan na drugog.
Ti znaš da pored tebe stoji naročito drvo zvano svet.Drago ti je zbog toga.Mada on na tebe verovatno i ne pomišlja.

Ipak, zasebno od sveta iznad tebe, i u tebi samom postoji jedan svet.Unutar svog bića možeš da zamisliš ogroman polumračni svet.Tvoja svest počiva na granici ta dva sveta.

Ono što je važno jeste da spoljni svet sačinjen od planinskih venaca,ljudi, bojadžijskih radionica i pesme zrikavaca povežeš sa onim velikim svetom koji postoji u tebi,da dva sveta koja stoje na korak rastojanja jedan od drugog dovedeš u saglasnost, u sklad.
Kao, na primer, kad gledaš u zvezde.

Kad ti polazi za rukom da dva sveta dovedeš u sklad, mnogo lakše provodiš dane.Nema potrebe da rasipaš snagu uma na beznačajnosti.
Osećaš ukus vode, ređe naljutiš druge.Teško je na pravi način posmatrati zvezde,ali što budeš veštiji, više će to imati učinka.Ne moraju to biti zvezde, i žubor ili zričanje dolaze u obzir. ( ).

(...)

"Zvezde eksplodiraju tamo negde daleko, daleko, jel' tako?E, od te eksplozije, po čitavom svemiru se razleti ogromna količina čestica koje skoro da su bez težine.Lete nekoliko hiljada godina i zatim ih nekoliko padne na Zemlju.Kad kažem nekoliko to znači da otprilike hiljadu milijardi čestica u sekundi upadne u ovu čašu."
"Zvezde,dakle.Zamisli najdalje što možeš.Zvezde su najdalje od svega što postoji."

(...)

"Ne, zanimljiv mi je bojadžijski posao.Nasuprot onome što si malo pre govorio, meni je zanimljivo upravo to da se istovetna boja ne može postići.Trebalo bi nasumice mešati boje, menjati razne uslove, pa razmišljati o tkanju i nameni tek pošto se vidi kakva je boja dobijena."

(...)

"Tako je.Ljudi se dele na dve vrste-one koji uživaju u razlikama nijansi i one koje to ljuti."
(...)

"S vremena na vreme,odavao je utisak da je već pronašao ono što sam ja tražio-nešto u šta treba uložiti dugi život pred sobom..........

A ono što je zaista važno jeste cela istina.Do polovičnih istina uvek se može doći.Da su one dovoljne, bilo bi lako doneti odluku šta činiti sa životom.A kad se nastoji da se sagleda celina da bi se odluka donela, nastaju nesigurni ljudi kao što sam ja."

(...)


"Ako postanem deo ove stene, hoće li mi jedan dan biti kao tren,a jedna godina kao sat?"........

"Sneg ne pada.U svemiru ispunjenom pahuljama, ova planeta koja me na sebi nosi, diže se sve više i više......A ja sedim na steni, u samom srcu te planete.........

Ne vidiš u daljinu i nema nikakvog zvuka, baš kao da su svi ljudi nestali s lica zemlje, ništa se ne kreće i imaš osećaj da će padati još stotinama godina.Stvarno najviše volim sneg."

"Zar je stvarno to sve što imaš?"
"Aha, ne volim da se stvari gomilaju oko mene.Kad se navikneš, možeš da živiš bez većine stvari."
(...)

"Zanimljivo, zar ne?Slike su zanimljive i kad ne znače baš ništa.Planinu ima smisla gledati i samo zato što ima oblik planine."
........

"Kao da smo sebe same gledali iz neke daleke orbite.Svako to može."
"Ne, mislim da si ti poseban čovek.Pre svega, ti imaš dve ličnosti", rekao sam.
"Dvostruku ličnost?-pitao je Sasaijev glas.
"Ne, dve ličnosti.Kad je ličnost dvostruka, te dve strane se sukobljavaju i nastaje haos.Kod tebe su dve ličnosti savršeno razdvojene, svaka je zasebna."

............

"Do pre oko deset hiljada godina.Tada je um direktno bio povezan sa zvezdama, a u svesti ljudi su naporedno postojali ti daleki svetovi i stvaran svet lovačkog razdoblja oko njih.""A sada?"
"A sada nema ni jednog ni drugog.Postoji samo srednja udaljenost. Ništa što nam je blisko i ništa što nam je daleko-samo nejasna, polovična, lažna stvarnost."
"Ipak, ljudi su i stvorili takvu stvarnost da bi u njoj mogli lakše da žive.Marljivo smo gradili siguran svet. I kao što sam malo pre rekao, ljudi kao ti su danas izuzetno retki."
"Znam."


"Nepomični životi",Nacuki Ikezava.