|
Poslao: 17 Nov 2009 22:50
|
offline
- Pridružio: 25 Avg 2008
- Poruke: 740
- Gde živiš: na bezbednom rastojanju od pojedinih
|
Vecna prazna sadasnjost-egzistencijalno vreme melahnolika.Radikalno izdvojen od ostatka sveta,u tom uzajamnom odbijanju njega i istog ,gubi sve iluzije ,a osecaj razocaranja i zakasnelosti povecava egzistencijalni teret zivota...
Svakako da ce biti ponesto napisano i iz cuvenog romana Zorza Pereka Usnuli covek...
Melanholija-specificno stanje duha,kome je jako tesko pristupiti.Cim joj se priblizimo,ona se ''izmigolji''...neuhvatljiva,a sve prozimajuca...
.(Ovo je moglo i u blog ''Rat i mir'',jer ovaj rat je veoma zestok,tih,a razoran u tisini ciji su sadrzaji nepremostivi i ''zacementirani'' u jednom vremenu koje se ne zeli izgubiti,ali ipak sam se odlucila za narocito pisanje ,radi posebnice paznje koje mislim da zasluzuje)
U umetnost - mnostvo Munkovih slika,govore o tome sta je melanholija,a citav niz slika nosi taj naziv.
Ona ima svoju sopstvenu ikonografiju(Saturn u renesansi,rusevine zamkova u romantizmu,Smitsi i Kurt Kobejn osamdesetih i devedesetih)
Znaci,ona nema prirodnu vezu samo sa izrazima visoke kulture kao sto su Munk i Antonioni,nego i sa popularnom kulturom i kicom...
U njen narodski stil spada sentimentalno i srceparajuce -narodna i rok balada.Znaci,ona je opsteljudska...Kultura je posrednik ove ''dusevne bolesti''...''Tesko mi je da je tako kvalifikujem''
Hamer veli,da ''kao sto je pre stotina godina vecina ljudi razumela da kamen,pas i kugla imaju veze sa melanholijom ,tako bi se danas vecina slozila da su Bramsova muzika ili otvoreni snezni pejzazi u mrklom mraku objekti ili znaci u vezi sa melanholijom.
Ali tu je covek,pojedinac...Tuzni,porazavajuci,mracni konvencionalni znaci melanholije ,ali individualni ,sta sa njima ?Tu onda mora postojati taj covek ,koga ce to sve doticati!
Bluz je setan i kako razumeti melanholiju bluza ,nego kao stvoreni kultuirni sistem znakova .Ali,individualni dozivljaj ne mozemo nikako definisati ,iako individualni znaci melanholije cesto mogu imati kulturno poreklo.Znaci,u nama su resenje,mi stvari na odredjeni nacin dozivljavamo ovako,ili onako,bez obzira na kulturna desavanja.
Koja zamrsena prica,mnostvo razlicitosti u istome koje zelimo kao tuzne preneti na druge.Najcesce ne uspevamo u tome ,i eto nam rezultata-izolacija
Hajdeger-koristi vrlo reciti izraz -Stimung,biti nastimovan...Znak melanholije je trag ,otisak...''Suvo lisce koje sada na jesen pada na zemlju nekome deluje tuzno zato sto ga dozivljava na odredjeni nacin.Ono je u dijalogu sa citavim spletom osecanja-odsustvom,nostalgijom,prolaznoscu-koja sama cine melanholiju,dok dozivljaj lisca sam po sebi ne moze biti razlog necije tuge...''
Ovako pocinje Hamerov ''Unutarnji mrak''...
''Mi svi znamo,cak i najtvrdji medju nama,kako sve sto cinimo i dozivljavamo iznenada postane sivo i bezbojno,kako sve razlike nestanu u nekoj mracnoj rupi bezimene sete,kako se zivot po sebi uprosti,kako se sve nase strasti sasuse,kako se povucemo od svih i svega i potrazimo pribeziste u nama samima -bez proslosti,bez buducnosti -u jednom sada koje samo traje i traje...''
Sad bi bio dobar jedan bluz...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 18 Nov 2009 10:44
|
|
ne postoji problem koji u svojim rukama ne nosi poklon za tebe...tako i melanholija nosi obilje poklona za nas koje unutrasnja sila oblikuje, nekad nas ojaca a nekada i ubije...
|
|
|
Poslao: 18 Nov 2009 17:07
|
|
Unutarnja tišina da, al melanholija ne znam ne ide uz mene to sivo, bezbojno, tuzno, porazavajuće, mračno,
iako umem da budem sentimentalna, setna...
|
|
|
Poslao: 18 Nov 2009 18:14
|
|
svjetski bol ili dusevna bolest?
Ovo osjecanje meni drago i svojstveno obojilo je moju mladost i dalje smatram da su melanholici, pa makar ne bili umjetnici, preteche kriticara konzumatorskog i globalizovanog drustva.
|
|
|
Poslao: 18 Nov 2009 18:56
|
|
tagore ::ne postoji problem koji u svojim rukama ne nosi poklon za tebe...tako i melanholija nosi obilje poklona za nas koje unutrasnja sila oblikuje, nekad nas ojaca a nekada i ubije...
Kako je ovo sjajna misao!
A,Ja cu dodati, da je melanholija najcesce povezana sa nasom konacnoscu,jer bi trebalo da znamo da cemo svakako jednom umreti, a da smo podlozni vremenu i da ne postoji nista prema cemu bi se ikada mogli odnositi a sto i samo nije odredjeno vremenom, i samim tim prolazno.
Evo ga motiv propasti kod melanholije-vreme je nepovratno...''Svidja mi se ova lucidna raskos u momentima koji prolaze,a za kojima nepovratno zudimo''...
Vreme se ne vraca...Ples traje i traje i ponistava sve od prvog do poslednjeg medju nama i sve sto za nas ima snagu i znacaj.
Melanholija -ponekad zaista nosi obilje darova ..i zaista nekada ojacava,ali nekad i ubija...
Ima nesto slatko,tajnovito i ''bolesno'' privlacno u ocima lucidnog melanholika...''zaljubite se ponekad u taj svet koji vas svojom magijom ocara ,jer iza te mrene -ima neko vreme koje stoji...uvek je divno,biti sudionik necega sto vam NE MOZE POBECI'',makar vi znali da je to ''necija tamnica''...
|
|
|
Poslao: 18 Nov 2009 19:20
|
|
natrix ::Unutarnja tišina da, al melanholija ne znam ne ide uz mene to sivo, bezbojno, tuzno, porazavajuće, mračno,
iako umem da budem sentimentalna, setna......
Natrix,divna je unutrasnja tisina...ali naravno ti nisi melanholik...
Melanholik je nostalgicar,koji pati zbog protoka vremena i koji neprekidno pokusava da ponovo dostigne neko imaginarno ili stvarno izgubljeno stanje.
Dogadja se to sa nama ponekad...Pozelimo da se neke stvari vrate ,da se mi vratimo negde u neko drugo vreme koje je za nama,ali naravno, vecina nas,ipak ne ide tako daleko da se toliko izoluje i da bi je sadrzaji nesvesnog toliko obuzeli da se nikako ne moze prihvatiti svoja i tudja prolaznost.
Melanholik reaguje na ljudsku prolaznost time sto odbija da je prihvati,a pod pritiskom vremena izjeda ga mrznja prema svetu kojem ne moze upravljati...
On zeli nemoguce-DA ZADRZI IZGUBLJENO...
|
|
|
Poslao: 18 Nov 2009 20:19
|
|
dva lica ::svjetski bol ili dusevna bolest?
Ovo osjecanje meni drago i svojstveno obojilo je moju mladost i dalje smatram da su melanholici, pa makar ne bili umjetnici, preteche kriticara konzumatorskog i globalizovanog drustva.
Dva lica,sve je istina sta si napisala!I SVETSKA JE BOL I DUSEVNA BOLEST!
Da li su pretece?Ali melanholija je danas fenomen broj jedan!Svi smo u nekakvom takvom stanju,sa zeljama da se vratimo,da zadrzimo ono sto je nemoguce sacuvati...pa ,ponekad, zelimo da vreme sasvim nestane ,a pojedini bi se rado pokusali spojiti sa prohujalim i mrtvim jer nose bol koja predstavlja prikrivenu zelju za smrcu...
E,sada cu ovde da kazem koja je to suprotnost melanholiku...Samo da pojasnim...Izraz melanholija datira jos od Hipokrita u petom veku p.n.e.Od Frojda i psihoanalize govorimo o depresiji...''mada klinicka slika nije bas ista''...
Znaci suprotnost melanholiji nije manija,manicna osoba,vec onaj koji tuguje..znaci tuga...
Tuga po, Hameru je nacin zivota prilikom koga covek na sebe preuzima sopstvenu konacnost.Bez tuge nema radosti,a ni samostalnosti.
Naravno potrebno je razlikovati melanholiju kao bolest,i melanholiju kao promisljen stav zivota ...
Licno ja sam fascinirana melanholijom kao manje ili vise promisljenim nacinom odnosenja prema postojanju...
Melanholija i aristokratija...sjajna stvar...
A mi...''Zivimo u kulturi u kojoj se smatra da je jedini nacin za distizanje dobrog zivota biti''shiny,happy people'',kao u poznatoj pesmiR.E.M.-a.Melanholija je ,medjutim izraz cinjenice da su i druge dimenzije vazne.Coveka koji je porekao da je ikada imao posla sa ovim stanjem vecina nas bi posmatrala sa nepoverenjem,kao da mu nije sasvim jasno stav to znaci ziveti.
Jedno takvo ljudsko bice koje bi isijavalo srecom,pod uslovom da se ne zavarava,bilo bi jednako liseno iskustva kao i neki lik iz stripa.
Mozda je melanholija poslednji izraz individualne egzistencije koji imamo''.
|
|
|
Poslao: 18 Nov 2009 21:32
|
|
potpisujem se kao melanholik sa sangvinicnim crtama, stoickim stavom , epikurejskim izrazom , taoistickim odnosom ali bez cinickih izraza....
|
|
|
Poslao: 19 Nov 2009 18:13
|
|
Zan Pol Sartr i njegova ''mucnina''-prvo delo ovog velikog coveka,knjiga sa kojom je debitovao u svojoj33.god.,do tada potpuno nepoznat...i melanholija
Njegova knjiga u kojoj govori o sebi i depresiji koju je doziveo kao gimnazijski ucitelj u Avru sredinom tridesetih godina dvadesetog veka...
Prvo ju je hteo nazvati melanholija, ali nakon toga je odustao jer su smatrali da tako deprimirajuci naziv moze lose uticati na citaoce...Ali,mucnina ,mozda ispade i nesto gore,to se kasnije videlo,mada predstavlja precizniju predstavu egzistencijalnog stanja protogoniste...
E,sada zasto uopste pominjanje Sartra i njegovog dela ovde...Pre svega,
Sartr daje Mucnini,oblik dnevnika,sto nikako nije slucajno.Dnevnik omogucava pripovedacu da proucava sopstvene dozivljaje i dopusta nam da svet gledamo Rokantenovim ocima(Antoan Rokanten-glavna licnost), i kao takav sjajan je za rasvetljavanje ''dusevnih stanja'' kao sto je -melanholija.
Suprotno obicnom pripovedanju u prvom licu ,koje se odigrava kasnije,gde se elementi mogu aktivno izostavljati,mesati,isticati,dnevnik se suocava sa sustinskom slucajnoscu postojanja...
''Kad sednem da pisem,ja ne znam sta ce se desiti,a i to o cemu pisem,koje mesto ce imati unutar celovite price...jedina urodjena odlika stvari je ta sto postoje''...
Ali,pre svega....
Melanholiji je jako tesko pristupiti...Potrebno je otkriti tragove i pratiti ih...kao kada idemo u lov ''na divljac''...potrebni su izrazi,manifestacije...iskustveni sadrzaji, ono sa cim se neko suocavao.
Zelimo istoriju,snove,fantazije ,trazimo,patnju,pa sve to u siri kontekst iskustava ne bi li se mozda ''prisunjali'' melanholiji.A,mozemo je zaista prilepiti za sve sto dozivimo i bilo sta nam u jednom trenutku moze izgledati cemerno,tuzno,deprimirajuce...pa nije li onda ovo mozda na strani onih koji melanholiju smatraju odredjenim izvorom saznanja...
Govorimo o ''bolesti''koja prozima celu psihu odredjene osobe ...i potpuno je odsutna predstava o tome da melanholija moze nesto reci o svetu..Ali,pesnici i, njihova seta, stvaraju dublje i adekvatnije shvatanje sveta od povrsne prakticnosti svakodnevnog zivota.
Bolest ili raspolozenje...Ta suprotnost prozima skoro celu dugu istoriju melanholije.Ako je,ipak, raspolozenje,da li uvek ono donosi elemente istine i zar ono ne blokira cesto nas pristup stvarnosti...Sigurno je da melanholija otkriva svet na odredjeni nacin,ali cesto nas primorava da previdimo stvari za koje bismo se vezali..
Melanholik ne registruje lepotu,ljudi,stvari sve je sivo...a ako Sunce sija '' cini to samo da bi mucilo nesrecnika ,koji se oseca jos izolovanijim od zivotnog toka ''Bolnov...
Hajdeger i njegov rad u saradnji sa svajcarskim psihijatrom Medardom i ogroman uticaj na razvoj psihologije i psihijatrije-shvatanje stanja kao sto je melanholija-kao necega sto karakterise nas nacin bivstvovanja u svetu...
''Uprkos povlacenju,melanholija nije ni nesto unutrasnje,nesto sto se nalazi u nasim glavama...ali ni nesto spoljasnje,opipljivo sto se moze izmeriti.Ona je dimenzija nase egzistencije kao takve''...
U seriji predavanja Osnovni pojmovi metafizike iz 1929.Hajdeger cak tvrdi da je filozofija proizasla iz melanholije:''Filozofija je stvaralacko,sustinsko delanje postojanja u osnovnom raspolozenju sete.''
|
|
|
|
