Vino...ili ipak ne

• 4Ovo se svidja korisnicima: gfactory, mcrule, E.L.I.T.E., Shrink I Am
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hm...da li da vam pričam ili ne....
Ajde da vam ispričam, valjda će neko i pročitati

Znate li priču o Vidosavi? Možda sam o tome ranije i pisao ovde na forumu, no da ponovim. Možda neću ispričati kao što sam tada pričao, ali suština je ista, ostalo su samo detalji

Elem, prethodna dva dana, boravio u Trgovištu da bih pomogao dedi da sakupi šljive. Inače, Trgovište je staro napušteno planinsko selo. Retko ko danas živi gore. Skoro niko. Uglavnom naroda ima leti kada ima šljiva. Kada se sa šljivama završi, obično se svi spuštaju s planine u svoje domove bliže gradu, tamo gde ima po koje prodavnice pošto u Trgovištu, logično, nema ni jedne.
U svakom slučaju, kao što rekoh gore, bio sam u Trgovištu da pomognem dedi da sakupi šljive zajedno sa svojom rođenom sestrom i jednom radnicom koja zapravo sestrina drugarica iz osnovne škole.

Da se vratim ja na priču o Vidosavi koja je, može se reći prešla u lokalnu legendu. Vidosava je bila žena koja je radila u fabrici, u gradu. Jednog dana, otišla Vidosava da pokupi platu. U povratku, pošto je bilo proleće, a sa prolećem bile su i šumske jagodice, rešila Vidosava da sakupi malo jagodica. Ostavila je svoju torbu s novcem na panju i zašla već malo u šumicu za jagodama. Kada se vratila, torbe s novcem nije bilo. Kući bez novca nije mogla pa se bacila sa stene i ubila. Posle njene sahrane, kada su ljudi ušli u njenu kuću, kažu da su videli sve predmete u prostoriji kako lebde oko duha Vidosave koji se svima prisutnima jasno ukazao.
Za vreme poslednjeg rata, bombardovanja, dosta ljudi se vratilo u Trgovište, privremeno želeći da se spasu od bombi, tako da, i dan danas na slavi kod dede slušam priče ljudi ne starijih od mojih roditelja kako su zapravo videli Vidosavu. Neki su tvrdili kako su je videli da šeta u mraku sa svećom u ruci, neki su tvrdili da su je videli kako gleda kroz prozor njene stare kuće, isto noću. Niko to ne govori deci,da bi ih plašili jer dece za stolom uglavnom nema, a i ja tek ponekad onako načujem pa se približim.

To bi bila priča o Vidosavi, a sada da se vratim na ono što sam želeo da ispričam, a priča o Vidosavi je bila neophodna.

Kao što rekoh, kupili sestra, radnica i ja šljive celi dan. Kada smo završili, napravili smo žurku samo za sebe, tamo u mraku ispod jedne jabuke gde je bio sto sa klupama dok smo dedu pustili da spava u kući. Nismo videli prst pred okom jer nismo imali nikakvo osvetljenje. Znam da smo pili vino koje je deda poneo da nam ne bude dosadno Istina je, popili smo 2l vina ali niko od nas nije bio, da kažem pijan. Ove dve oguglale na alkohol, a ja sam pio umereno. Odjednom, pita moja sestra radnicu zna li ona priču o Vidosavi. Radnica reče mojoj sestri da ćuti i da ne želi da zna. Odjednom, jako svetlo probija se kroz krošnje par drveća, pa i ove naše jabuke. Svetlo je dolazilo iz suprotnog pravca od kuće. Prvo je ustala radnica, sestra pa ja i krebuli smo ka tom misterioznom svetlu. Obiđosmo par stabala. Bio sam ubeđen da sestra zeza radnicu onim upaljačem što ima lampicu, pa sam je par puta onako ćušnuo pričajući joj da je idiot. Odjednom, izbijamo nas troje pred sam izvor svetlosti. Svetlost je bila toliko jaka da ništa nismo videli sem svetlosti,a vala i oči su bolele jer smo iz mrklog mraka dospeli pred jaku svetlost. Sestra i radnica su stajale uplašeno dok sam ja više bio zbunjen. Odjednom, čuje se glas koji je dipirao od izvora svetlosti i kaže "Čiji ste?". Mi lepo objasnimo, a glas kaže: "Ja vam dođem baba". Odjednom, svetlost se spušta i nestaje. Ujutru, kada smo ispričali dedi šta se desilo, rekao nam je da smo bili pijani. E, vala, morao je da se izvini kada je ista ta baba došla kasnije na kafu