Kolega Philosopher je počeo priču o gitarama na svom blogu. Ova priča je delimično vezana za tematiku. U ovom blogu ću pomenuti neke gitariste koje poštujem i volim da slušam.
Wes Montgomery je bio samouki američki jazz gitarista. Imao je specifičan stil sviranja: nije koristio trzalicu, već je žice okidao unutrašnjim delom palca. Ovo je kao rezultat imalo mekši zvuk. Što se tiče opreme, koristio je standardne Gibson modele (najčešće L-5 CES). Pred kraj života, Gibson je napravio dva prilagođena modela za Wesa, najverovatnije baziranih na L5 CES.
John "JJ" (srpski: Džej-Džej) Cale je američki kantautor i jedan od originatora takozvanog Tulsa zvuka. Tulsa zvuk kombinuje rockabilly, country, rock'n'roll i bluz zvukove 50-tih i 60-tih. JJ je započeo karijeru kao rock'n'roll gitarista 50-tih godina, 60-tih je radio kao producent, a tek 70-tih izdao prvi solo album. S obzirom na nepretenciozni i skroman stav prema svojoj muzici, JJ je izbegavao (i dan danas izbegava) preveliku eksponiranost u medijima i aktivnu promociju muzike. Prvu veću slavu postigao je nakon što je Eric Clapton obradio nekoliko njegovih kompozicija (i postigao značajan uspeh sa njima), pre svega "After Midnight" i "Cocaine". Njegove kompozicije su nakon toga bile obrađivane nebrojeno puta i ponekad doživljavale veću slavu od originala (napr: "They Call Me The Breeze", koju je obradio Lynyrd Skynyrd).
JJ je nastavio svoje interesovanje za produkciju i poseduje veliku količinu opreme za snimanje i produkciju zvuka, uključujući i neke (danas) antikvarne (vintage) delove opreme. JJ je koristio različite modele gitara, od kojih je najpoznatija bila modovana akustična Harmony gitara od 50$ kojoj je izvadio zadnji deo (kako bi napravio od nje solid body gitaru), nabacio magnete i napravio nekoliko modifikacija. Modovanje gitara je jedan od njegovih hobija. Pored ovoga koristio je i Yamaha sintisajzer gitaru i Danelectro gitare.
Nepretenciozna country bluz gitara i prigušeni glas stvorili su poseban i prepoznatljiv "opušteni zvuk". Prvo kantautor (eng: songwriter), tek onda gitarista i na kraju (i nevoljno) pevač, JJ Cale je jedan od muzičara koga više pamtimo upravo po specifičnom zvuku, nego po nekoj gitarskoj virtuoznosti.
Muzičari na koje je uticao: Eric Clapton, Neil Young, Mark Knopfler, Bryan Ferry i mnogi drugi.
Muzičari koji su obrađivali njegove peme: Eric Clapton, Johnny Cash, Lynyrd Skynyrd, Freddie King, Chet Atkins, Captain Beefhart, Widespread Panic, Maria Muldaur, itd...
Peter Green je Britanski gitarista najpoznatiji kao lider prve postave Fleetwood Mac-a i jedan od predvodnika Britanskog blues-rocka 60-tih. Počeo je karijeru svirajući rock'n'roll i rythm'n'blues u manjim bendovima. Zatim je zamenio Erica Claptona u John Mayall-ovim Bluesbreakers-ima. Iako u početku nije imao naklonost fanova, vremenom je uspeo da se dokaže i postane novi favorit. U ovom periodu je nastala i pesma "Supernatural" koju je magazin "Guitar player" svrstao u spisak 50 najboljih instrumentala svih vremena. Ako volite Santanu, preporučujem da poslušate majstora od koga je Carlos krao štoseve ("Supernatural", originalna "Black Magic Woman", itd).
Uskoro, formira svoj r'n'b sastav "Fleetwood Mac" sa kolegom iz Breakersa Mick Fleetwoodom. Ostatak benda su činili Jeremy Spencer (solidan slide gitarista) i Bob Brunning. Uskoro im se pridružuje još jedan kolega iz Breakersa - John McVie, koji zamenjuje Brunninga na basu, kao i mladi gitarista Danny Kirwan. S obzirom da je Kirwan imao mnogo veći svirački raspon od Spencera, uskoro Spencer dobija nogu. Tako je formirana, ono što bismo mogli nazvati definitivnom ranom postavom Fleetwood Mac-a: Peter Green, John McVie, Mick Fleetwood i Danny Kirwan. S vremenom, Fleetwod Mac je od blues-a, sve više kretao ka rocku. U tom periodu su nastale i pesme kao što su Albatross, Man of the World, Black Magick Woman i Green Manalishi. U istom periodu, Green oboljeva od šizofrenije podstaknute korišćenjem LSD-a i 1970te napušta Fleetwood Mac. Posle toga snima nekoliko neimpresivnih albuma 70tih i povlači se iz muzike (iako je povremeno gostovao na albumima prijatelja i poznanika - recimo '81-ve je svirao na Mick Fleetwood-ovom solo albumu). Aktivira se tek 90-tih godina prošlog veka i počinje da svira sa nekoliko prijatelja u novom bendu "Peter Green's Splinter group". Po njegovim rečima, s obzirom da nije svirao jako dugo, morao je ponovo da uči da svira. Mada je to bilo otežano pod uticajem lekova koje je u tom periodu uzimao. Posledice bolesti se vide i dan danas, iako je Peter danas mnogo bolje i s vremena na vreme i dalje svira sa prijateljima (sada pod imenom Peter Green and Friends).
Peter Green je poznat po svojoj toploj i melanholičnoj svirci, korišćenju molova, harmoničkom feedbacku i upotrebom vibrata. 60-tih je svirao Les Paul gitaru utaknut u Orange pojačalo, bez korišćenja dodatnih efekata. Specifičan zvuk je dobijen modifikacijom magneta. 90-tih je koristio Stratocaster i Gibson Howard Roberts Fusion.
