Исто као и за ону грудву у прозор у аутобусу (узето из блога).
Шалу на страну, и мени се то дешава - лоше ми почне дан и одмах знам да ће цео дан бити лош - бус којим идем у школу #1 (мењам 2 буса) редовно стане на раскрсници да сиђемо (ту је станица на 2 метра), али баш тог дана нам није стао него је отишао до праве станице која је 20 метара даље од раскрснице. И ја таман помислим "дивно, сад још да ми побегне аутобус за школу #2 који долази на сваких 13 минута и биће дивно" кад оно видим пролеће поред мене полупразан (да иронија буде већа тај аутобус је увек пун до врха). Ништа, сачекам ја следећи и све размишљам "сад ћу да закасним у школу због овога" кад оно бус стаје на сваком семафору, а ја само гледам - значи приближи се на 5 метара од семафора и упали се црвено. Стигне бус на станицу на којој силазим и ја све трчим да не закасним у школу кад погледах на сат - 07:50 (часови нам почињу у 07:45). Нема везе, кажем себи, само да пожурим и стићићу пре професорке, али кад сам ушао у учионицу видим она већ дошла, и што је најгоре, прозива. А ја, наравно, нисам учио физику јер смо имали писмени из математике и контролни из историје тај дан. Кад је ученик који је одговарао завршио она је прозвала мене, и наравно добих кеца. Остатак часа сам провео учећи матиш (који је следећи час). Звони за крај часа, а професорка таман почела да држи говор (како она то често ради) и задржала нас 7 минута (већ је прошао мали одмор). Она таман кренула да излази, кад улази математичарка и дере се на нас што се нисмо спремили за писмени. Ништа, спремимо се ми (на то смо изгубили јо 5 минута) и почне она да пише задатке кад оно мени нестало боје у хемијској. Док сам нашао другу прошло је још 2 минута и морао сам да пожурим са преписивањем задатака, а у тој журби погреших и уместо "на трећи" написао сам "на квадрат". Ја видим тај задатак ме нешто зеза, и пређем на други. Кад оно и њега не могу да решим. Пола часа покушавам и онда устаје професорка и каже "извините, погрешила сам, није овде плус него минус". Дошло ми је да се убијем. Онда, наравно нисам имао времена да урадим два потпуно тачна задатка и добих кеца из матиша. Једино историја је добро прошла и добио сам 4.
А сад следи оно најгоре: кад сам се вратио кући и кренуо да упалим комп, видим на тастатури рачун за телефон! 3000 динара са ПДВ-ом!!! Можете замислити како сам прошао.
Од тада знам - када ми много лоше почне дан, тада идем код доктора по оправдање .
Е сад не знам што сам вао ово испричао, али у сваком случају не шкоди (осим што сам вас мало сморио ), а чим не шкоди значи да користи (а уз то мало сам вежбао да куцам ћирилицом )
|