|
Poslao: 24 Sep 2006 02:37
|
offline
- neprilagodjena
- Elitni građanin
- Pridružio: 29 Mar 2006
- Poruke: 2215
- Gde živiš: in the heart of the city
|
Kad bez tebe budim se,
covek sam sa pola srece.
Moja ladja trazi mir
a tvoje sidro mene nece…
Uzdah ljubavi,
to je sve sto sam ti poklonio…
Sad molim oblake,
da tvoja jedra opet okrenu,
ka obali gde cekam te…
Snovima zaneta,
nikad nisi shvatila…
U tebe sam se zakleo,
jos uvek disem samo da bih te udahnuo…
Snovima zaneta,
nikad nisi znala to…
U tebe sam se zakleo,
jos uvek disem samo da bih te udahnuo…
A moja nisi…
Izmedju svega sto mi vise nismo,
spava slatka nemoc…
Covek sam sa pola srece,
a ni jedno sidro mene nece..
ljubavi to je sve,
sto sam ti poklonio…
Sad molim oblake,
da tvoja jedra opet okrenu,
ka obali gde cekam te…
Snovima zaneta,
nikad nisi shvatila…
U tebe sam se zakleo,
jos uvek disem samo da bih te udahnuo...
van gogh
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 29 Sep 2006 08:46
|
|
...udahni mi zivot,
nedaj da samo
ko biljka "bitisem"
hocu da opet ljubim
volim
da opet sretna
(sretne)
pesme pisem...
ovo ti je moj odgovor na prelepe tvoje stihove...
|
|
|
|
|
Poslao: 29 Sep 2006 12:33
|
|
pa dobro, opet su prelepi, a nisam ja bas neka sveznalica, daleko od toga... toliko je puno toga sto ne znam...hvala Peco
|
|
|
Poslao: 29 Sep 2006 13:04
|
|
A i verujem da bi i neprilagodjena mogla da napise ovako lepe stihove, tako da nije strasno sto nije napisala cija je pesma, oprosticemo joj za ovaj mali previd 
Pesma je stvarno jaka, mnogi je i sa pravom svojataju, i ovako pripisuju sebi 
|
|
|
|
|
Poslao: 29 Sep 2006 13:50
|
|
sto rece Peca, kao da si je ti napisala, a ja se izgleda nisam pre susrela sa njom, ili jesam pa sam zaboravila, ali niko ti ne uzima to za zlo, pa toliko smo te upoznali, da znamo da neces tudje...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 14 Apr 2007 05:07
|
|
Odlutaš ponekad i sanjam sam, priznajem ne ide, ali pokušavam
I uvek dođe D-moll
Spusti se ko lopov po žicama, ruke mi napuni tvojim sitnicama
I teško prođe sve to
Jedan D-moll me dobije, kako odeš ti u sobi je
Glupi D-moll uvek sazna kad je to
Uhvati me čvrsto i ne popušta, lud je za tišinom, to ne propušta
Vodi me u svoj plavičasti dol
Jedan D-moll me razvali, neki bi to prosto tugom nazvali,
Nije to, pta je tuga za D-moll
Ponekad te nema i sasvim sam izmišljam način da malo smuvam dan
Ali je lukav D-moll
Pusti da se svetla svud priguše, sačeka poslednje zvezde namiguše
Vuče mi rukav, idemo
Plaši me on, gde si ti, hiljadu se stvari moglo desiti
Glupi D-moll, za kim tuguje svu noć
Uzme me u svoju tamnu kočiju, nebo primi boju tvojih očiju
Znam taj put, to je prečica za bol
Jedan D-moll me razvali, neki bi to prosto tugom nazvali,
Nije to, šta je tuga za D-moll
Ostala je knjiga sa par nepročitanih strana
I neke stvarčice od herendi porcelana
I jedan pulover
U kom si bila
Ostala je ploča Best Of Ry Cooder
I fina mala plava kutijica za puder
I ja sam te ostao željan dok me bude
Moja mila
Balašević
|
|
