"Volim kada se vozimo taksijem, ćutimo i držimo se za ruke.
Ne volim kad mi namiguješ. Ni kad nisi tu.
Kad podlegneš genima i kad se mimoiđemo u krevetu.
Kad se igramo suprotnih polova
Pa se trudimo da se ne razumemo.
Volim kako me voliš
I kad pričamo u brojevima.
Na primer,
Večeras si pijan tri, meni se spava pet,
A nedostaješ mi beskonačno.
Nisam razlučila
Da li ima više reči ili misli,
Spetljale su se u pačvork osećanja
Za tvoju odsutnost
I tvoj povratak.
Ja sam već odavno zauvek tvoja.
U svim vremenskim zonama
I egzotičnim destinacijama.
U go go barovima
I starim negativima.
Na svim iscrtanim mapama.
U neispisanim pesmama.
Na spisku stanara
U ličnoj karti
I u sebi,
Tvoja.
Volim kada se vozimo taksijem, ćutimo i držimo se za ruke.
"Tačno u tom trenutku čovek pomisli:
Šta ne bih dao za sreću
da budem pored tebe na Islandu
u velikom nepomičnom danu
i da delim sadašnjost
kao što se deli muzika
ili ukus voća.
Tačno u tom trenutku
čovek je bio sa njom na Islandu."
Borhes
