|
KAKO SAM POSTAO GRAĐANIN
Internet Explorer je užasavajuće sporo otvarao i na jedvite jade učitao početnu Google stranicu. Prethodno sam satima pokušavao da otvorim Yahoo poštu ali nije uspjevalo. Prazne strane IE gomilale su se na “plavoj traci” i činilo se da će restart pomoći.
Nije pomogao ni restart, ni antivirusni program, ni deinstalacija “viška” programa već google pretraga koja me slučajno odvela na www.mycity.rs.
I tamo u forumu Ambulanta bobyy je za kratko vrijeme riješio probleme mog računara koji je bio poprilično inficiran.
U žurbi, nasumično sam počeo da skidam alate i nadao se da će Vundo i njemu slični ubrzati moj komp. Pokušam detaljno da obrazložim problem ali čak ni Hjak log ne napravim.
Potom upozorenje nekog od članova: “Ne koristi nasumično alate, isprati uputstvo koje je na ovom linku i sačekaj odgovor.”
Uradim i to i čekam odgovor. Instiktivno “okidam” po dugmetu Refresh i onda iznenađenje. Od Demiana ja putnik u prolazu, oko petnaest časova dobijam privatnu poruku u kojoj piše: “Ako čekaš odgovor, Bobyy s posla dolazi poslije 17 časova.”
Trznem se malo i razmišljam: kako Demian zna da čekam odgovor? Dobro, poruku je mogao pročitati ali ima caka da vidi da li sam online. Poslije nekoliko dana skontam da pri dnu sajta ima i “Ko je trenutno na forumu.” E, tu me je ulovio. Ali, tada sam bio samo putnik u prolazu.
Svejedno, ta kratka poruka bila je ohrabrenje i dokaz na su na MC živi ljudi, da neko uvijek prati šta se dešava i da imaju strpljenja da ti pošalje gratis informaciju kojom žele da pomogne.
Nije trebalo mnogo i postao sam turista. Već se lakše disalo jer ono “putnik u prolazu” pomalo mi je smetalo.
Sa strahopoštovanjem sam gledao u titule, obilazio druge teme i van ambulante i opčinjen, prijateljima uz jutarnju kaficu, pričao kako mi je nepoznati momak očistio računar od virusa.
Onda sam počeo da tražim drajvere za hardver koji je mjesecima stajao negdje u sobi bez ijednog CD-a i ponovo dobijalo adrese sa kojima sam ih preuzimao sa nekoliko klikova mišem.
Neki od mojih prijatelja takođe se očeli da posjećuju sajt i svi su bili manje-više zadovoljni.
Počeo sam da odgovaram na teme koje je sorelaq postavljala, uživao u raspravama o nastanku svijeta, religiji, više slušao nego li učestovao ali proživio lijepo iskustvo.
Više nisam bio ni turista, kao Novi građanin sebi sam dao za pravo da još aktivnije učestvujem i lutao od teme do teme.
Ponekad bi se neko javio na PP pitao o nicku, šta znači i odakle potiče. I svima sam objašnjavao da sam nasumice otvorio Kljajićev Riječnik pod slovom D, jer dubara na arapskom znači prevara. Bilo je slučajno, kunem se.
Jednu od najvatrenijih diskusija imao sam sa Siriusom u Srpskom jeziku. Iako je tema zaključana, džentlmenski smo razmjenili poruke, u osnovnim stvarima bili saglasni i bio sam presretan kada mi je čestitao rođendan.
Vrijeme nekako leti i zadovoljstvu nije bilo kraja kada sam i ja jednom članu pomogao da pronađe drajvere za štampač.
Intuicija mi kazuje da muku muči da ih skine ali da jednostvano ne umije. Otvorim Google, pretražim, lično skinem drajvere (šta će mi za lexmark kad imam Canon?  objasnim joj detaljno postupak. Napravim i screen i ona to uradi. Ego je malo skočio, ali taj član i dalje ima samo četiri poruke. Vratiće se valjda kada kupi novi štampač!!!
Tako sam od inficiranog putnika u prolazu postao redovan posjetilac ovog sajta i građanin koji se često sjeti one Demianove poruke: “Ako čekaš odgovor, Bobyy s posla dolazi poslije 17 časova.”
Bio sam i na drugim forumima, ali imam osjećaj da je prilično pusto, navikao sam na ovaj font, boje, članove, osjeća se život, radujemo se, tugujemo, učimo, ćaskamo… Šta li sam zaboravio?
|
