"ko kaze da je priroda ravnodusna prema ljudskim patnjama i brigama, taj ne zna nista ni o ljudima ni o prirodi. neka neprijatnost, ma koliko prolazna bila, neka glavobolja, cak i podnosljiva, namah poremete putanju zvezda, naruse pravilnost smenjivanja plime i oseke, odgode izlazak meseca, i pre svega, ispreturaju vazdusne struje, oblake, dovoljno je da nedostaje jedan jedini gros i hrpa para sakupljenih za isplatu menice poslednjeg dana i odmah se podignu vetrovi, nebo se provali, cela priroda saoseca sa zlosrecnikom duznikom. reci ce skeptici, oni cije je zanimanje da sumnjaju u sve, cak i bez ikakvih dokaza za i protiv, da je ova tvrdnja nedokaziva, jer jedna lasta, koja slucajno zaluta, ne cini prolece, promasila je godisnje doba, a isti ti skeptici ne primecuju da se drugacije ne bi moglo objasniti ovo neprestano lose vreme koje traje vec mesecima...! "
"Godina smrt Rikarda Reisa", Saramago
|