|
Ciatjuci Tamtin (mrzi me da kucam sve  ) blok, (ili mu dodje g, to jos uvek ne znam, jer blog mi nista ne znaci na srpskom, sem da se izbaci "l" ), poceh da razmisljam sta je to u nama samima, u nasim dusama, sto hocemo da vidimo osmeh na licu nama druge polovbine, bez koje (naizgled) nam nema zivota?
Sta nas to tera da radimo? mozda zato sto je toliko volimo, pa se i mi smejemo,kad se i ona smeja?
Zasto radimo sve te lepe stvari? Poklanjamo cvece, ruze, lizije, hrizanteme? Kupujemo cokolode, ramove za slike, pisemo ljubavna pisma, ponasamo se luckasto? Jel to u genima?
Sto bi rekla nasa najbolja pevacica (po svim kriterijumima) Da li to ljubav opd nas pravi slabice? Ili se to samo tako naziva?
Uvek razmisljamo, sta cemo sledece da joj kazemo, da joj poklonimo (materijalno, ali visemmislim na nemtarijalne stvari).
Odakle to dolazi? jel to spada pod "ljubav". A onda, odakle nam ljubav? Kako se stvara?
|
