|
"....I mislim o nečemu, i teško mi je zbog toga - uputstva za život daju nam ljudi koji ne čitaju uputstva. Ne znaju, a preporučuju. Nemaju pojma, a daju nam na početku pčelice ili cvetiće, posle kečeve ili petice, na kraju soma ili dva. Odakle njima dva soma? Ko je njima dao dva soma za nas? Čega bre dva soma? Gde se to broji? I šta će meni dva soma? I te pčelice, pa to je strašno. I kažu, stalno nam pričaju - Još stvari, još gajbi, još automobila. Još para. To te određuje, to je sigurnost, kad imaš pare siguran si i onda možeš da radiš šta hoćeš. Meni su rekli - Završi to i to pa kad budeš imao dobru platu onda piši, slikaj, sviraj, radi šta hoćeš. Ma keve ti? Pa ja pod jedan neću da budem siguran, nikad, ni u šta van sebe. Prosto zato što čovek može da bude siguran samo u sebe i ni u šta drugo što postoji. A pod dva, mene ne interesuje dobra plata po svaku cenu, mene interesuje dobar život po svaku cenu. Pa da li ću ovo čudo od života, ovu suludu i neobjašnjivu korelaciju svega onoga što zovemo naukama da upotrebim da bih posedovao što više hologramom zaštićenih papira, ili kvadrata? U odnosu na koga ću imati mnogo kvadrata? U odnosu na komšiju? U odnosu na Svemir? Pa to je toliko besmisleno da ja nemam reči.
U pitanju je anestezija, i to baš loša anestezija, jer sve vreme osećaš da boli i sve vreme vrištiš. Samo što toliko ljudi vrišti da to više niko ne primećuje.
To vam kažem - počne od pčelica a završi se nezamislivo. Ne dajte se. To je jedino prihvatljivo."
Ivan Tokin
jedan od retkih koje chitam u poslednje vreme...
|
