"Igra krece, ja vec snalazim se
Vrebam pogled, tvoj pogled vreba me
I brisem znoj sa dlanova
Ludilo osvaja kao pre
Preko stakla gledam, motrim na znak
Samo sapat, necujan i lak
Jedna rec i tako blizu sam
A blizina razdvaja
Kratak susret, osmeh mesto pozdrava
I ispod stola dodir tvoga kolena
Slika u tami, strah od novog budjenja
I pokret oka, prevara k'o navika
Laki drhtaj, naglo prekinut san
I jedan
Sasvim obican dan
Ne brinem i ponavljam
Skok u mraku, padam i vec sam tu
Vicem u sebi, josh samo ovaj put
Trazim izlaz, beg iz zabluda
A tvoja ruka me poziva
Preko stakla gledam, motrim na znak
Samo sapat, necujan i lak
Jedna rec i tako blizu sam
A blizina razdvaja
Kratak susret, osmeh mesto pozdrava
I ispod stola dodir tvoga kolena
Slika u tami, strah od novog budjenja
I pokret oka, prevara k'o navika
Laki drhtaj, naglo prekinut san
I jedan
Sasvim obican dan
Trazim sve sto treba da dam
Jedan naglo prekinut san
Ne brinem i ponavljam
Sasvim Obican Dan"
*
"...Izgleda
lavirint se ponavlja
padam
izlazim iz sna
to je prica koju stalno izmisljam..."
*
"Pustao sam zmajeve, a zmajevi su misli sve
I odlaze i prolaze i odlaze
I ne znam gde su nestale
Ni kako su izgledale
Ostajem i secam se
Sta sam znao ne zna se
Nikad misli ne pisem
A pisati treba sve
Jer nisam verovao pre
Da ljudi ruse zmajeve"
eva braun
*
"grad u pustinji
pustinja u gradu
pustinja u....
ljudi na obali
ljudi na trotoaru
u srcu pustinje..."
Učini nešto danas, čega se to bojiš
nazovi telefonom nekog koga voliš
kupi novi kišobran i opet ga izgubi
stopiraj do Berlina, još jednom se zaljubi
učini nešto danas
trideset i jednu mi je trebalo da shvatim
da nema običnih podneva, da nema običnih sati
učini nešto danas
postani dijete na trenutak, preskači crte na pločniku
daj malo smijeha, koliko puta imaš ovu priliku
preuzima te strah, to već odlazi u naviku
uskoči u vlak što juri kroz nizine
kroz oblake od voća, kroz bijele ljetne haljine
izađi u nekom gradu koji miriše na pijesak
postani dijete na trenutak, preskači crte na pločniku
daj malo smijeha, koliko puta imaš ovu priliku
preuzima te strah, to već odlazi u naviku
ovo je moj popis, ovo je moj popis
stvari za obaviti
@Limit
svidja mi se jako ovo za stopiranje do Berlina.... (i ima i nekih ponuda za novu godinu u tom pravcu... ) no... uvek mogu da (p)ostanem dete, preskachem linije na trotoaru, mogu ceo trotoar da prekochim:fijuuuu
mogu da "poskakujem mlad i slusham darkwooda dub". shto se vozova tiche izbegavam zbog Zheleznice Srbije,ali bih rado u onaj kroz Ameriku i Kanadu (pisalo danas u novinama neshto o tome:>)...
a moji popisi su ovih dana neshto u pravcu neobichno mi obichnih...
nes u kasno popodne & dream pie u Meku
neka "kosmoloshka" razmishljanja u busu
promocija novog albuma darkwood dub (" Chekaj me tamo, Kilimandzaroooo...." )
sms koji kasni,ali ipak stizhe
zima u vazduhu i zamagljeni prozor automobila
sanjam da mi se pokvarila mikrotalsna i da sam prolila nes po njoj.
danas nepojmljivo kasno ustajanje u 10h za mene utorkom...dopustila sebi da ostanem u krevetu.. (tj. ledja moja mi nisu dopustila da ustanem, tj.bila sam zarobljena:>)...no sve je dobro na kraju ispalo... i stigla sam skoro sve shto je trebalo...
sunce na starim fasadama i neki opet izbrojani koraci...i napolju i unutra vedro i hladno...stavljam ruke u dzepove kaputa pushtam "u see my true colours" i mislim o tome kako svaki moj dan ima drugachiji ukus i drugachiju boju... neshto mi se chitav Dorccol chinio uspavan pod tim suncem u 15h i sve je bilo tiho kao da sam u nechijem stomaku..chuju se zvuci spolja,ali Gospodar Jovanova drema kao lenji machak i sve shto se deshava deshava se tamo negde... i tamo nekom... nishta se ne deshava meni i to nechinjenje je dobro. Chula sam inache da je Valjarevicc dobio josh neku nagradu kad smo vecc kod "nechinjena"...
i ona jedno obichno veche utorka je postalo neobichno lepo. sok od kupine i nechiji poljupci, smrz napolju i topli shtek unutra sa nekim mi dragim.... poneki osmeh i zagrljaj..."u see my true colours.."...sloj kreme, jedna sholja chaja i prodje dan...
i natrapah na ovo...i uchinilo mi se bash dobro...
"Jedan dan
December 09th 2008 Posted in Misc
Moj dobar prijatelj, kako ga ne bih imenovao u nastavku "X", se pre par godina razboleo. Mentalno. Inače vrlo inteligentna i talenovana osoba, kreativac, jednostavno je upao u krizu identiteta i pojačane anksioznosti, tako da je zatražio stručnu pomoć. Ono što je na terapijama X naučio, a kasnije i meni preneo, je mala zgodna tehnika koju može primeniti svako od nas kada oseti nezadovoljstvo i bezciljnost u svom životu. Tehnika je vrlo prosta. Kada se spremite za počinak, pre nego što zaspite, razmislite o proteklom danu. Ali unazad. Dakle krenite od trenutka kada ste legli, tik pre toga šta je bilo, pa pre toga i tako unazad sve do trenutka budjenja. Ono što je mene iznenadilo i iznenadiće svakog od vas je efekat koji ova tehnika postiže. A to je nagla svesnot o vrednosti i veličini svakog provedenog dana. Probajte. "
@kindergirl znas li kako obicni dani mogu biti dragocjeni, kad nastupe neobicne, da ne kažem dramatične zivotne prilike i neprilike.
Samo sam se jednom u životu obratila bogu, za ljubav i zdravlje druge osobe i znaš li šta sam tražila, molim te daj mu samo još tri normalna, obična dana života.
Samo to, samo nam daj ta tri dana, da ja prikupim snagu, da proživimo još tri dana, pa ćemo se boriti sa nemanima neustrašivo i do daske.
Do tada nisam znala cijenu običnih, normalnih dana.
I dobro je da ovo čitam, jer se po malo sjekiram što danima ne mogu da spavam, kao što je to slučaj sada, shvatih da nisam cijenila dovoljno ni ovaj dan, a da će mi jednog dana trebati.
Pogađate, uslišene su mi želje za ta tri dana, valjda što sam bila skromna u željama i beskrajno očajna.
@dva lica
znam ja da treba ceniti svaki trenutak, svaki dah koji nam je poklonjen ovde... znam stvarno... samo ponekad ne mogu.samo ponekad. no...vidish iz posta gore da juche nije bio takav dan. bio je neobichno obichan, obojen i lep.
Citat:I dobro je da ovo čitam, jer se po malo sjekiram što danima ne mogu da spavam, kao što je to slučaj sada, shvatih da nisam cijenila dovoljno ni ovaj dan, a da će mi jednog dana trebati.
ovo sa insomnisanjem postupno razumem jer i sama u izvesnim periodima svog zhivota imam istih problema. cak sam na vishe mesta pisala o tome na 4umu i blogu...recimo ovde:
http://www.mycity.rs/Blog/-84.html
) 
no... 
uvek mogu da (p)ostanem dete, preskachem linije na trotoaru, mogu ceo trotoar da prekochim:fijuuuu 
shto se vozova tiche izbegavam zbog Zheleznice Srbije,ali bih rado u onaj kroz Ameriku i Kanadu (pisalo danas u novinama neshto o tome:>)...
