offline
- kindergirl
- Počasni građanin
- Pridružio: 02 Mar 2005
- Poruke: 901
|
"У смрт, сан или јаву. Можда је зато роман близак некој врсти будног сна у коме тамна страна душе губи битку, упркос великом злу око нас, и у нама. Данило не пристаје на улогу губитника јер је уверен да излаз из зла постоји, као што постоји и зрнце светлости, зрнце наде у сваком од нас."
nisam chitala, ali ode u moj mali, privatni bookmark.
*
19.09.2010. 18h, kisha & Alice Russell na plejlisti...
prichu pricha "Shaptach iz Bozjeg sna"....
"i trajala su kao dim, u snu i privremenosti.....( Knjiga propovednikova)
chije mi to zivote zivimo u tudjini? (M.C.)
Mozda je chitav svet ludnica?Ili se sve brzhe preobrazhava u ludnicu?
Prispeo sam s puta
prasnjav i gladan.
I zeljan drukchijeg sveta.
(Vasko Popa)
Svako secanje je sadasnjost. (Novalis)
Paralelnost svetova, nemogucih ali stvarnih, pustala je u decaku korene, postajala deo njega, potpomognuta strpljivim objasnjenjima Luke Arackog da je zivot koji zivimo samo jedan od razlicitih oblika zivota koji postoje na zemlji, ne i najbolji.
...u tudjoj zemlji, tudj sam sebi....
...zveri ubijaju kad moraju,a ljudi uvek.
Jednom nas tu, gde nas ima,
nece biti.
Mi smo niti koje vezu nerodjene sa mrtvima. (S.R.)
Da nije on svoj zivot odsanjao?
Ne, nije sigurno da smo ziveli!
Kao oblaci, kao dim prolazili su
nasi dani.Sada smo samo brodovi
kojima obale beze, sjaj u vodi, glas u vetru.... (S.M.N.)
Ako je ikad postojalo Oko Gospodnje zatvorilo se.Zato je tama.
Na kraju samo zemlja ostaje, i ono shto si u nju posejao.
Mozda taj momak nije bio lud.Mozda smo svi prah u nebu, glasovi u vetru?
Boga nema, pa zar je onda vazno ko je koje vere?
"...da ce covek coveku biti zaklon od vetra...."
Gde su nestale sve te godine?
Ko ce ih se setiti kad nas ne bude bilo? (Ceslav Milos)
u lutanju kroz vecnost ne prestaje da je prati hladnoca i zvuk kapanja vode...
Za njega je Jela bila svetlosna tachka koja u sebi sadrzi sve pocetke i sve zavrsetke.U jednom trenutku njemu se ucinilo da izmedju resetaka vidi Jeline oci rascvetane u nekoj modroj svetlosti, nekom savrsenstvu nevezanom za oblik i boju. Boze, sto na svet dolaze takve oci! Takav sjaj! Sada ugasen, jer je ona sebe prosula kroz prozor osmog sprata, bez ijedne jedine reci, kao da prosipa casu vode. Iza nje je ostao otvoren prozor, zanjihana zavesa i tri tanjira postavljena za obed.
od Simkle Galicanke Mali Ridji nasledjuje sposobnost da otvara vrata ljudskih dusa i leci glasom i dodirom.
"Da li ce mi taj dar pod sivim nebom ista znaciti?"
Po stisku ruke i glasu, znao je, i na onom svetu ce ga prepoznati.
Danilo Aracki vide kako u zvezdanoj noci trepere lica umrlih, putujuci vasionom iz vecnosti u vecnost, praceni glasovima ptica, ljudi i zveri koji su nekad postojali, koji ce ponovo postojati, pretvoreni u neki novi lik, nikad istovetan onom kakav je nekad bio, jer u strashnom svemiru nema dva ista lika, dve iste dushe.A ipak, Damjan i Danilo dve su polovine iste jabuke, sjaj i odsjaj na vodi, jek i odjek.
A mozda je Njujork samo jedna prostranija ludnica?
Ni ludila nam nisu ista!
-Da kao Ivan Karamazov vratim Bogu ulaznicu za raj. Prevelika je njena cena. Dole je opet rat!
Iza prozora se zgusnjavala tama.
U Beogradu verovatno svice novi dan,a u Murmansku.....
Dozivati, dozivati u pustinji, ljudi ne cuju, pustinja ce cuti!. NY na neki nacin jeste pustinja, toliko gusto naseljena da niko nikoga ne vidi, niko nikoga ne chuje.
Postojis, jer te neki covek sanja.(Djovani Panini)
Jezik pamti!
Sta su? Zvezdani prah na nebu? Glasovi u vetru? Sta?
Ciji je glas koji opominje: Zapamti sta si bio na pocetku! "
odlomci iz knjige.
o obesmisljenosti ratova, o Beogradu, Hamburgu, Njujorku, o tudjini u svojoj zemlji i izgnanstvu iz sebe gde god da odes, o zaglavljenosti u vecnosti senki....
o suocavanju sa sobom i sa prosloscu.
kad prozivis tri zivota za jednu noc.......
|