Bio je ovo naporan pocetak nedelje,ali se isplatilo. Moglo je mnogo gore da ispadne,ali dobro je da je ovako. Spakovala sam ranac i idem sutra na produzeni vikend u Sd kod T. T. i ja se znamo sa prve godine faksa, upoznale smo se na pocetku, sasvim slucajno. Mislim da cu svoje studiranje pamtiti najvise po prijateljstvu sa njom. Ona me je prvi put odvela u Studenjak. Sa njom sam prvi put naucila da cutim na istom jeziku. I jos svasta ponesto "isto" nam se desavalo. Od T.sam naucila kako je to kad nemas a srecan si. Bio je to skroz cudan period u nasem zivotu. Vidjale smo se svakog dana i svakog dana pisale jedna drugoj pisma. Naucila me da mozes da pises pisma i nekome ko sedi pored tebe.
Nasla sam danas neku svesku za ispit iz knjiz. XX veka i na marginama smo ispisale novi roman, "nash", tj. neka nasa dopisivanja, razgovori, blabala na casu koji je bio verovatno jako dosadan. Cak pise i da profesor ne nosi burmu:>I tako, bas mi je nekako bilo ql kad sam to procitala. Nekako mi se cini da je Tamara moj drug iz rata. Znate ono kako momci imaju drugove iz vojske, e pa ja se osecam kao da smo nas dve prezivele neki rat zajedno i da ce nas to "ratno" iskustvo zauvek drzati zajedno. Cak i ako budemo na razlicitim geografskim sirinama.
Jedva cekam da se sutra spakujem u bus za Sd. Da pustim plejer i da se iskljucim sa ovih svakodnevnih frekvencija. Slusacemo Bajagu na trgu, koga sam ja volela kao mala bas. Dobro vino, dobri ljudi, dobar provod-ne treba mi nista vise od toga.