Da.. ne znam kako vi,ali ja se ponekad plasim da cu ostati potpuno sama.I to ne mislim na par godina nego na par zivota. Udaljile smo se nas dve jos pre godinu dana, eto tako ni zbog chega. Ne znam da li se to zove odrastanje, egoizam, losa karma, ili nesto peto,ali se desilo.Vise nije bilo isto, nismo mogle u oci da se pogledamo a da ne osetimo knedlu u grlu. NerazUmevanje, netolerancija, sebichnost, ruzne rechi i jos gori pogledi. Od nekog za koga sam cvrsto verovala da je za ceo zivot i dalje. I to se dogadja stalno, ljudi dolaze, odlaze,ljudi se svadjaju, raskidaju, pocinju iznova od nule, pocinju i od minus jedan. Mesecima nisam nista ni rekla ni napisala o tome. Nekako dok ne zapisem ja se ne suocavam sa takvim stvarima. Cinilo mi se da mozda mogu da popravim, da se zalechi. Ali nije moglo. Zato sto sa druge strane nije bilo reakcije. Samo led i po koja ruzna rech.
U medjuvremenu mi se desilo svasta i dobro i lose u zivotu. Upoznala sam jednu drugu nju, koju sam u medjuvremenu zavolela bolno mnogo. I znam da ta druga ona nece i ne moze da zauzme njeno mesto, znam da se ljudi ne zamenjuju, niti zelim da ih zamenim. Ali opet neke male slichnosti i sluchanosti sa drugom Njom, neki smsovi kasno nocu,filmovi, pa eto i isti fakultet i zblizile smo se onako mentalno bas.
I prichale smo pre neko veche, ja i ta druga Ona. Bas dugo. O Portugalu odakle se vratila nedavno, o nekom njenom dragom, o svemu bas. Onako trista na sat, u glas, kao i svaki put kad se vidimo. I reche mi da nije srecna, da je gushi nas fax, da hoce mnogo vise, da misli da moze i da hoce da ide u Ameriku. Da,da. I to ne na godinu dana neko na celi zivot. Zato sto je ovde bas losa situacija i nikad nece biti bolje. Zato sto "imlek" ne isporuchuje mleko u prodavnice,a i ako ga isporuchi mogu zamisliti kolika ce cena biti. I zato sto ovde ne moze da priusti neke stvari. I zato sto ne zeli dugove i kredite zauvek.
I u pravu je. Samo sto ja nekako uvek mislim kako su najbolje stvari jos uvek, hvala bogu, besplatne.
Eto, o tome se radi. Ona hoce da se bori da ode,a ja hocu da se borim da ostanem. I udarilo me sve ovo po glavi, dobro me udarilo.
Ne znam sta da mislim. Na kraju necu imati sa kim kafu da popijem. Zato sto ne vredi sto je neko na 500m od tebe ako se ne razumete. A ne vredi ni kad je neko u Americi jer je daleko. I nije isto kafa preko skajpa.
Ali nekako mislim da ostati sam i nije najgora stvar koja moze da se desi. I ko zna sta ce biti sa mnom za 5godina.
A mozda nas dve i probamo tu kafu preko skajpa. Digitalno vreme. Lose vreme. Jesen u kozi.
i naidjoh na ovaj tekst i rasplakah se bas "onako".....
http://www.artmistakes.com/2010/08/04/tesko-vrijeme/
Citat:I reche mi da nije srecna, da je gushi nas fax, da hoce mnogo vise,
A ko je jbg. pa srećan?! ne znam nikog, pokažite mi srećnog čoveka. Kad god sam poverovala da mi se smeši sreća iza nekog ćoška ili raskrsnice, to je bio cerek Lucifera ili Mr Gudbara pod maskom "srećnog" čoveka.
@Sorelag
evo ja. ja mislim da sam bas srecna. zato sto sam ziva i zdrava. i zato sto su meni dragi ljudi za sada zivi i zdravi. i zato sto sam ovde gde sam posle mnogo losih stvari koje su se desile.zato sto su se desile i dobre. a mislim da svi mozemo da budemo malo srecni makar.poneki zalazak sunca, poneka kafa, lepa rech i razumevanje, poneka setnja i smejanje u 3ujutru sa nekim ko nas poznaje...ma mora da moze. sreca, to su mozda trenuci, ne znam. a sigurna sam da i ti cuvas u grudima svoju malu srecu, cak iako ti se cini da se trenutno zagubila.
Citat:Šta će ti ono za šta te sjećanja ne vežu? Šta će ti ono s čim živio nisi? Šta će ti…?
Voljeni ljudi odlaze iz nasih zivota, slede svoju Licnu Legendu, ali na jednom mestu uvek ostaju, no matter how far they are. Jedino sto mozes je da od srca pozelis drugarici sve najbolje, da se ne muci i da uspe u svojoj nameri, mada, meni se nekako cini da ne treba juriti srecu "tamo negde", vec je treba otkriti upravo ovde. Nekim ljudima je neophodno da iskuse zivot na drugim mestima da bi znali da cene ono sto imaju ovde, zato se i vracaju.
Citat:Samo sto ja nekako uvek mislim kako su najbolje stvari jos uvek, hvala bogu, besplatne.
Eto, o tome se radi. Ona hoce da se bori da ode,a ja hocu da se borim da ostanem.
Jezivo me je dirnulo, kao da smo sve ovo uz rakiju pričale, deja vu. Plus, ovo čudno-šantavo vreme...Ya se, ovih dana, stvarno osećam kao na nekom raskršću, sa svim onim putokazima na putevima koji nekuda vode, a čijim stopama ne možeš da naslutiš kuda i u šta srljaš, a znaš da moraš da rizikuješ da bi se pomerio iz statusa quo...Stoga, što mi je učenje mrtva trka, zbog raznih ovogodišnjih posledica raznih problema, kao i sopstvene mladosti-gluposti; stoga, što su mnoge drage osobe nestale iz mog života, kao što si i ti, s D.,iskusila; baš zato me mesto sve manje drži, već opterećuje i podseća na sve što želim da zaboravim, odlasci su ponekad nužni. To ne znači da se radujem potencijalnom odlasku u tu Ameriku, nego da mogu da steknem nekakve preduslove koji će mi olakšati OVDE život i učiniti ga podnošljivijim...a i uvek je lepo vratiti se...
P.S. Ajte molim vas, ne nudimo phone, tj.online sex, pa da bude loše, već skype kafu ...ti sa jedne, ja sa druge strane, samo ne istog stola, već stolova koje deli jedino okean... a letovanje? Pa, zajedno, naravno! beijo*
Red_star_girl:
Citat:Nekim ljudima je neophodno da iskuse zivot na drugim mestima da bi znali da cene ono sto imaju ovde
A sta ako tu gde jesu jednostavno nema sta da se ceni?
Ajvi Zoe Aminah:
Citat:baš zato me mesto sve manje drži, već opterećuje i podseća na sve što želim da zaboravim, odlasci su ponekad nužni.
Citat:A sta ako tu gde jesu jednostavno nema sta da se ceni?
Svako polazi prvo od sebe, zavisi sta ti smatras vrednim. Kako mislis to - nema sta da se ceni? Uvek ima sta da se ceni, ako ti vidik nije ogranicen u samo jednom pravcu - negativnosti. Svi misle da je tamo negde bolje, a to je tek pitanje. Ne zameram ja ako neko pozeli da zivi drugacije i potrazi zivot na boljem mestu, naprotiv, ali mislim da je presudna vestina zivljenja, odnosno u slucaju Srbije - prezivljavanja. Mentalitet nam je izgleda postao takav da gledamo samo negativnosti (koje se provlace kroz novine, tv, internet i sl.), dobre stvari ni ne isplivaju na povrsinu, a zasigurno postoje. Omladina gleda da "vidi sveta", da zivi zivot kakav ovde ne moze, a kakav im naizgled nude druge zemlje. Neka ih, neka svako sledi svoje snove, mozemo samo da im pozelimo srecu. Postoji toliko toga sto je za svaku pohvalu, ali nasa navika da gledamo sve crno se izgleda nikad nece promeniti.
Naravno, uvek ima sta da se ceni (nisam se najbolje izrazila ).
Ali, cini mi se da je "onih" drugih stvari mnogo vise... bar ovde u Srbiji.
Kao sto si i sama rekla, prinudjeni smo na prezivljavanje. To je realnost, ne negativan stav. Smatram da takav "stav" nije nikakav plod uticaja stampe, interneta itd. Svako je sposoban da oceni svoj kvalitet zivota...
Dobre svari zasigurno postoje, ali usled onih losih elementarnih, sve ostale stvari idu u drugi plan.
Kad god sam poverovala da mi se smeši sreća iza nekog ćoška ili raskrsnice, to je bio cerek Lucifera ili Mr Gudbara pod maskom "srećnog" čoveka.
Plus, ovo čudno-šantavo vreme...Ya se, ovih dana, stvarno osećam kao na nekom raskršću, sa svim onim putokazima na putevima koji nekuda vode, a čijim stopama ne možeš da naslutiš kuda i u šta srljaš, a znaš da moraš da rizikuješ da bi se pomerio iz statusa quo...Stoga, što mi je učenje mrtva trka, zbog raznih ovogodišnjih posledica raznih problema, kao i sopstvene mladosti-gluposti; stoga, što su mnoge drage osobe nestale iz mog života, kao što si i ti, s D.,iskusila; baš zato me mesto sve manje drži, već opterećuje i podseća na sve što želim da zaboravim, odlasci su ponekad nužni. To ne znači da se radujem potencijalnom odlasku u tu Ameriku, nego da mogu da steknem nekakve preduslove koji će mi olakšati OVDE život i učiniti ga podnošljivijim...a i uvek je lepo vratiti se...
Mentalitet nam je izgleda postao takav da gledamo samo negativnosti (koje se provlace kroz novine, tv, internet i sl.), dobre stvari ni ne isplivaju na povrsinu, a zasigurno postoje. Omladina gleda da "vidi sveta", da zivi zivot kakav ovde ne moze, a kakav im naizgled nude druge zemlje. Neka ih, neka svako sledi svoje snove, mozemo samo da im pozelimo srecu. Postoji toliko toga sto je za svaku pohvalu, ali nasa navika da gledamo sve crno se izgleda nikad nece promeniti. 
).
