|
Poslao: 26 Mar 2008 14:55
|
offline
- life
- Super građanin
- Pridružio: 13 Feb 2006
- Poruke: 1307
|
Mogla sam ...
Nikad necemo do kraja razumeti znacenje te fraze.Jer u svakom trenutku naseg zivota postoje stvari koje su se mogle dogoditi a nisu...
Postoje magicni trenuci koji prolaze neprimeceni i odjednom ruka sudbine menja nas svet...
Na obali reke padre Sedela sam i plakala
Bila sam tu jer me iznenada zivot bacio u zivot...nisam osecala krivicu,strah ni stid...Sto sam duze bila uz njega i slusala ga kako govori bila sam sve uverenija da ima pravo-postoje trenuci u kojima treba rizikovati..uciniti nesto ludo...
Na obali reke padre Sedela sam i plakala
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 26 Mar 2008 19:39
|
|
ehhh...da sam nešto uradila, sve bi u mom životu bilo drugačije....da sam...ali to je đavo što nisam....i sad se kajem. u stvari, to je jedina stvar u životu zbog koje se kajem, i zbog koje ću se ikad kajati...
|
|
|
Poslao: 27 Mar 2008 02:42
|
|
mislim da se to svima desava ili bar vecini...kad stanete pa se zamislite kako bi sve ispalo da ste doneli drugaciju odluku ili da ste samo preduzeli nesto...ali nema povratka....tako se i uchi na greskama 
posoji verovanje-sve se desava s razlogom...
eto bar nekakvog objasnjenja ...
|
|
|
Poslao: 27 Mar 2008 12:32
|
|
Postoje porazi.Ali ih niko ne moze izbeci.Zbog toga je bolje izgubiti nekoliko bitaka u ratu za ostvarenje svojih snova,nego biti porazen a da ni ne znas za cega se boris....
Znao je u cemu je draz-prihvatiti izazov i slediti ga.Znati da ni jedan dan nece biti isti kao onaj prethodni i da svako jutro nosi svoje novo cudo,svoj magicni trenutak,u kojem se stari svetovi rasprskavaju i radjaju nove zvezde.....
Na obali reke padre Sedela sam i plakala
|
|
|
Poslao: 27 Mar 2008 22:50
|
|
mislim da porazi i neodigrane bitke nisu isto.... jer kada ne učestvuješ u ratu, ne znaš da li bi pobedio ili izgubio....
|
|
|
|
|
Poslao: 30 Mar 2008 14:22
|
|
Pokusaj ziveti,secanja su za starije...
Mozda nas ljubav postara pre vremena i podmladi kada je vec mladost iza nas.
Ali kako se ne secati tih trenutaka?Zato sam i pisala,da bih tugu pretvorila u ceznju,a samocu u uspomene.Da bih nakon sto je ispricam sama sebi,mogla zavitlati ovu pricu u reku...tada ce voda izbrisati sto je vatra napisala...
Na obali reke padre Sedela sam i plakala
|
|
|
Poslao: 13 Apr 2008 23:11
|
|
Evo i mene, beše nekad mladost,pa prođe,pa dođe i starost,nemislim na baš onu starost, a lepo je čitati vaša doživljena mladošću istančana osećanja,i uvek treba da vam bude lepo.Slike su vam preslatke,i kako neko reče
pokušaj živeti
sećanja su za starije.
|
|
|
|
|
Poslao: 14 Maj 2008 09:02
|
|
Opuštenost, odmor, daljina, mir...
Pravi se odmor ne meri kilometrima ulica, nego satima tišine...
Phil Bosmans
|
|
