|
Obozavam miris kasnog leta. To je onaj trenutak kad skapiras da je jos malo tu i onda pokusavas da upijas sto vise, da budes napolju sve duze. A kasnonocno leto je posebna stvar. Sedim u sobi i u sred grada cujem iz dvorista zrikavce i mozda ponekad malu zabu kako krekece nekome u travi i preplavi me neopisiv osecaj svezine. Kao da sam se nekako deset meseci gusila,a sad mogu da udahnem duboko, od temena do peta.
Ide mi se mnogo u Belu Crkvu na jezero. bila sam samo jednom ove godine,ali sa drustvom i jeste bilo posebno,ali na neki drugi nacin. Sad bih malo u pustinju i samocu, sa knjigom i zrikavcima,a On bi, recimo, mogao da me posecuje vikendom. Volela bih da mogu da spavam dugo i da plivam po najvecem suncu u podne, da preplivam jezero i da zaronim "na dah", da vidim koliko mogu da izdrzim. I da uvece vozimo pedalinu dok zalazi sunce. Sad bih momentalno sela u kola i odvezla se negde, gde su ogromne zvezde i trava, gde se "cuje " tisina i gde ti se cini da si sam do kraja sveta.
Ali ne mogu.  Jedino sto mogu je da siroko otvorim prozor. 
|
