|
Razlike između tradicionalnog i realnog aikidoa nisu velike kada su u pitanju tehnike koje se rade. Najveća razlika između ove dve grane aikidoa je, pre svega, sam pristup veštini.
Kao prvo, realni aikido je mnogo direktniji i agresivniji. Lepota pokreta koja je karakteristična za tradicionalni aikido u realnom je žrtvovana što većoj efikasnosti. Takođe, u realnom aikidou je razdaljina između napadača i onoga ko radi tehniku daleko manja – u realnom aikidou se mnogo više koriste kukovi, a neke od osnovnih poluga, kao što je peta poluga ili gokjo, su izbačene budući da se nisu pokazale kao efikasne.
Takođe, realni aikido je mnogo otvoreniji za uticaje sa strane, tako da svako od majstora unese nešto svoje, u zavisnosti od ličnih afiniteta i drugih veština koje poznaje. Osnovni principi, ipak, ostaju isti – pravovremenost reagovanja, preusmeravanje napada i kontrola protivnika.
Zbog svega ovoga se realni aikido pokazao kao veoma efikasna veština koja se može upotrebiti u skoro svakoj situaciji, pa zbog toga majstori i instuktori realnog aikidoa veoma često sarađuju sa milicijom, vojskom, specijalnim jedinicama i školama za telohranitelje prenoseći na njih svoja znanja i iskustvo.
Iako je među poklonicima realnog i tradicionalnog aikidoa od početka bilo kontraverzi i nesuglasica, u poslednje vreme takvih neprijatnosti biva sve manje. Ono što je jedino ostalo sporno je samo ime veštine, koje, prevedeno na engleski glasi Real Aikido, što je, istini za volju, ne baš najsrećniji prevod, budući da se lako može zaključiti da se pod time ne podrazumeva realistični aikido, već jedini pravi aikido, što naravno, nije slučaj. Postoje predlozi da se ime veštine izmeni u Srpski Aikido (analogno Brazilskom Džu Džitsuu), što bi možda i bilo najbolje rešenje.
Izvor
|
