offline
- Puky
- Scottish rebel
- Pridružio: 18 Apr 2003
- Poruke: 5815
- Gde živiš: u Zmajevom gnjezdu
|
Predlog Krivičnog zakonika Srbije, koji je ovih dana na dnevnom redu
Parlamenta, donosi brojne izmene i dopune u regulisanju krivičnih dela
iz oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija.
Još uvek važeći Krivični zakon Republike Srbije možete naći u sekciji
"Zakoni" na sajtu http://www.2ojt.sr.gov.rs/, a kompletan tekst predloga
novog Krivičnog zakonika Srbije možete naći na sajtu Skupštine Srbije:
http://www.parlament.sr.gov.rs/content/cir/akta/akta_detalji.asp?Id=203&t=P
U nastavku ovog teksta pokušaću da vam predstavim sve predložene
novine koje se odnose na informaciono-komunikacione tehnologije.
Član 112 konačno sadrži definicije termina 'računarska mreža',
'računarski virus' itd. Ovim definicijama određeno je, takođe, da
spis, pismo i pošiljka mogu biti i u elektronskom obliku:
"[...]
(16) Pokretnom stvari se smatra i svaka proizvedena ili sakupljena
energija za davanje svetlosti, toplote ili kretanja, telefonski
impuls, kao i računarski podatak i računarski program.
(17) Računarskim podatkom se smatra predstavljena informacija,
znanje, činjenica, koncept ili naredba koji se unosi, obrađuje
ili pamti ili je unet, obrađen ili zapamćen u računaru
ili računarskoj mreži.
(18-) Računarskom mrežom smatra se skup međusobno povezanih računara
koji komuniciraju razmenjujući podatke.
(19) Računarskim programom smatra se uređeni skup naredbi koji služe
za upravljanje radom računara, kao i za rešavanje određenog
zadatka pomoću računara.
(20) Računarski virus je računarski program ili neki drugi skup
naredbi unet u računar ili računarsku mrežu koji je napravljen
da sam sebe umnožava i deluje na druge programe ili podatke u
računaru ili računarskoj mreži dodavanjem tog programa ili
skupa naredbi jednom ili više računarskih programa ili podataka.
[...]
(26) Ispravom se smatra svaki predmet koji je podoban ili određen da
služi kao dokaz kakve činjenice koja ima značaj za pravne odnose,
kao i računarski podatak.
(27) Spis, pismo, pošiljka i dokument mogu biti i u elektronskom
obliku."
Dodatno, članom 142 garantovana je tajnost "elektronske pošte ili
drugog sredstva za telekomunikaciju":
"(1) Ko neovlašćeno otvori tuđe pismo, telegram ili kakvo drugo
zatvoreno pismeno ili pošiljku ili na drugi način povredi njihovu
tajnost ili ko neovlašćeno zadrži, prikrije, uništi ili drugom preda
tuđe pismo, telegram ili drugu pošiljku ili ko povredi tajnost
elektronske pošte ili drugog sredstva za telekomunikaciju, kazniće se
novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine."
U glavi 20 obrađena su "Krivična dela protiv intelektualne svojine".
Bivši član 183a Krivičnog zakona, koji je služio kao glavni osnov u
obračunu protiv piraterije, doživeo je bitne izmene i sada kao član
199 glasi:
"(1) Ko neovlašćeno objavi, snimi, umnoži, ili na drugi način javno
saopšti u celini ili delimično autorsko delo, interpretaciju,
fonogram, videogram, emisiju, računarski program ili bazu
podataka, kazniće se zatvorom do tri godine.
(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i ko stavi u promet
ili u nameri stavljanja u promet neovlašćeno drži umnožene ili
neovlašćeno stavljene u promet primerke autorskog dela,
interpretacije, fonograma, videograma, emisije, računarskog
programa ili baze podataka,
(3) Ako je delo iz st. 1. i 2. učinjeno u nameri pribavljanja
imovinske koristi za sebe ili drugog, učinilac će se kazniti
zatvorom od tri meseca do pet godina.
(4) Ko proizvede, uveze, stavi u promet, proda, da u zakup, reklamira
u cilju prodaje ili davanja u zakup ili drži u komercijalne svrhe
uređaje ili sredstva čija je osnovna ili pretežna namena
uklanjanje ili osujećivanje tehnoloških mera namenjenih
sprečavanju povreda autorskih i srodnih prava, ili ko takve
uređaje ili sredstva koristi u cilju povrede autorskog ili srodnog
prava, kazniće se novčanom kaznom ili kaznom zatvora do tri godine.
(5) Ko ukloni ili izmeni elektronsku informaciju o autorskom i srodnom
pravu, ili stavi u promet, uveze, emituje ili na drugi način javno
saopšti autorsko delo ili predmet srodnopravne zaštite sa kojeg je
elektronska informacija o pravima neovlašćeno uklonjena ili
izmenjena, kazniće se novčanom kaznom ili kaznom zatvora do tri
godine.
(6) Predmeti iz st. 1. do 5.ovog člana oduzeće se."
Dakle, u stav (1) formalno su uvršćeni 'računarski programi', a
zaprećena zatvorska kazna smanjena je sa do 5 na do 3 godine. Ista
kazna predviđena je za neovlašćeno držanje ili stavljanje u promet
autorskih dela, bez namere za pribavljanje protivpravne imovinske
koristi. Za postojanje takve namere zaprećena je zatvorska kazna od 3
meseca do 5 godina (pre: zatvor od 1 do 5 godina). Stav (4) je potpuno
nov, a odnosi se na sankcionisanje izrade i stavljanja u promet
sredstava "čija je osnovna ili pretežna namena uklanjanje ili
osujećivanje tehnoloških mera namenjenih sprečavanju povreda autorskih
i srodnih prava". Ovaj stav, čini se, potpuno neselektivno
kriminalizuje izradu i stavaljanje u promet sasvim legitimnih programa
za password recovery dokumenata/arhiva, obezbeđivanje
interoperabilnosti i međuplatformske razmene podataka itd.
"Krivična dela protiv bezbednosti računarskih podataka" nalaze se u
glavi 27. Većina odredbi iz starog Krivičnog zakona je zadržana, ali
su skoro sve zaprećene kazne donekle ublažene:
Član 298: ako je neovlašćenom izmenom podataka učinjena šteta veća
od 300.000 din, zaprećen je zatvor od 3 meseca do 3 godine (pre:
isto). Za štetu veću od milion dinara zaprećen je zatvor od 3 meseca
do 5 godina (pre: od 6 meseci do 6 godina).
Član 299: za računarsku sabotažu zaprećena je zatvorska kazna od 6
meseci do 5 godina (pre: od 1 do 8 godina).
Član 300: za pravljenje računarskih virusa sa namerom unošenja,
zaprećena je novčana kazna ili zatvor do 6 meseci (pre: novčana kazna
ili zatvor do 1 godine). Ukoliko unošenjem virusa nastane šteta,
zaprećena je novčana kazna ili zatvorska kazna do 2 godine (pre: samo
zatvorska kazna od 3 meseca do 3 godine).
Član 301: za računarsku prevaru zaprećena je novčana kazna ili zatvor
do 3 godine (pre: samo zatvor od 6 meseci do 5 godina). Ukoliko je
prevarom pribavljena protivpravna imovinska korist veća od 300.000
din, zaprećena je zatvorska kazna od 1 do 8 godina (pre: 2 do 10
godina). Za ovako pribavljenu korist veću od milion dinara, zaprećena
je zatvorska kazna od 2 do 10 godina (pre: od 2 do 12 godina). Ako je
prevara napravljena samo sa namerom da drugome nanese štetu, zaprećena
je novčana kazna ili zatvorska kazna do 6 meseci (pre: novčana kazna
ili do 2 godine zatvora).
Član 302: za neovlašćeni pristup računaru, mreži ili obradi podataka
uz kršenje mera zaštite, zaprećena je novčana kazna ili do 6 meseci
zatvora (pre: za neovlašćeni pristup novčana kazna ili do 2 godine
zatvora, a ukoliko je pristup ostvaren kršeći mere zaštite, novčana
kazna ili do 1 godine zatvora). Za upotrebu podataka pribavljenih
neovlašćenim pristupom, zaprećena je novčana kazna ili zatvor do 2
godine (pre: novčana kazna ili zatvor do 3 godine). Ako su
neovlašćenim pristupom nastupile teške posledice, zaprećena je
zatvorska kazna do 3 godine (pre: 6 meseci do 5 godina).
Član 303: zaprećena kazna za neovlašćeno sprečavanje ili ograničavanje
pristupa javnoj računarskoj mreži je novčana ili do 1 godine zatvora
(pre: isto).
Član 304 je putpuno nov i odnosi se na "neovlašćeno korišćenje računara
ili računarske mreže":
"(1) Ko neovlašćeno koristi računarske usluge ili računarsku mrežu u
nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri meseca.
(2) Gonjenje za delo iz stava 1. ovog člana preduzima se po privatnoj
tužbi."
Osim ove novine, novost je član 225, kojim se kriminalizuje
"falsifikovanje i zloupotreba kreditnih kartica i kartica za
bezgotovinsko plaćanje":
"(1) Ko napravi lažnu kreditnu karticu ili karticu za bezgotovinsko
plaćanje ili ko preinači pravu kreditnu karticu ili karticu za
bezgotovinsko plaćanje u nameri da je upotrebi kao pravu ili ko
takvu lažnu karticu upotrebi kao pravu, kazniće se zatvorom do
tri godine.
(2) Ako je učinilac dela iz stava 1. ovog člana upotrebom kartice
pribavio protivpravnu imovinsku korist, kazniće se zatvorom od
šest meseci do pet godina.
(3) Ako je učinilac dela iz stava 1. ovog člana pribavio protivpravnu
imovinsku korist u iznosu koji prelazi milion dinara, kazniće se
zatvorom od dve do deset godina.
(4) Kaznom iz st. 1. do 3. ovog člana kazniće se i učinilac koji to
delo učinio neovlašćenom upotrebom tuđe kartice."
Takođe, dopunjen je i član koji se odnosi na "iskorišćavanje dece za
pornografiju" (član 185):
"(1) Ko detetu proda, prikaže ili javnim izlaganjem ili na drugi način
učini dostupnim tekstove, slike, audio-vizuelne ili druge predmete
za-odrasle-ografske sadržine ili mu prikaže za-odrasle-ografsku predstavu,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci.
(2) Ko iskoristi dete za proizvodnju slika, audio-vizuelnih ili drugih
predmeta za-odrasle-ografske sadržine ili za za-odrasle-ografsku predstavu,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
(3) Ko prodaje, prikazuje, javno izlaže ili elektronski ili na drugi
način čini dostupnim slike, audio-vizuelne ili druge predmete
za-odrasle-ografske sadržine nastale izvršenjem dela iz stava 2. ovog
člana, kazniće se zatvorom do dve godine.
(4) Predmeti iz st. 1. do 3. ovog člana oduzeće se."
Na posletku, Krivični zakonik nije adresirao sugestije koje su se do
sada mogle čuti u pogledu preciznijeg definisanja 'oduzimanja predmeta
za izvršenje krivičnog dela' (što u slučaju dela visokotehnološkog
kriminala u praksi najčešće podrazumeva računare, računarsku i mrežnu
opremu, kao i različite vrste medija za skladištenje podataka). Naime,
nije sporno trajno oduzimanje piratski umnoženih diskova, kao ni
privremeno oduzimanje računara i medija za skladištenje podataka radi
prezervacije dokaza i obavljanja forenzičke analize, ali nije jasno
šta se dalje dešava sa privatnom svojinom drugih (pravnih) lica, i što
je najbitnije, privatnim ili poslovnim podacima koji nemaju veze sa
izvršenjem krivičnog dela ili samim izvršiocem (ovo je naročitno
kritično kada se za izvršenje krivičnog dela koriste računari u
firmama, bibliotekama i univerzitetima, Internet kafeima i slično).
Preuzeto sa http://www.internodium.org
|
Zabranjena je retroaktivnost jer tako nesto narusava pravnu sigurnost gradjana.
