offline
- draganstojanovic
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 11 Okt 2008
- Poruke: 16
- Gde živiš: Moskva
|
Postojanje igara u živom svetu,javlja se još kod bića primitivnog nivoa razvoja,riba i ptica(„Bračne Igre“).Kod sisara je uobičajeno,da se kroz igru, mladunci obučavaju za lov i opstanak.U našem ljudskom rodu,dete se ne može zamisliti bez igre.Ona sama kao proces mu pomaže,da se pripremi za život među odraslima,da se oslobodi viška energije i da bez prepirke,svađe i fizičkog obračuna, dokaže superiornost nad svojim vršnjacima.Reč „Igra“,obično označava nešto lako,neiznuđeno,živahno i najzad,neozbiljno.Ipak,uveliko je prevaziđeno mišljenje,da je ona samo čista zabava za decu i besposličare.O tome svedoči drevna i bogata istorija razvoja igara.
U Kepsovoj piramidi,pronađena je glinena tabla sa kalendarom i poljima za igru.Sa druge strane,još iz Mitologije je poznato, da su Egipatski Bogovi igrali „Igre sa Kockicama“ ,a ulozi su im bili kalendarske godine,meseci i dani.Tako se i objašnjava nejednak broj dana u pojedinim mesecima.
Drevni induski Ep „Mahatmharata“,pored ostalog, opisuje i dva igrača sa kockicama.Durodhan nepošten čovek,nasledilo je Kockice za Igru od svog ujaka Sakuni,koje su bile „začarane“ i neprestano dobijale.Naivni Judišihitra je naseo na trik i izgubio 100.000 robova,100.000 robinja,neverovanu količinu dragocenosti,a na samom kraju, i svoju prelepu ženu Draupadi.
U Kini se pojavila igra „Vej-Či“,u kojoj su učestvovale stotine figura.Nju je osmislio poznati kineski Imperator Jao.Namenio ju je svom sinu,uz pomoć koje bi ovaj razvijao umne i vojno-taktičke sposobnosti.Takođe , u drevnoj knjizi mudrosti („Knjiga Promena“),pominje se „Igra Palica“.Ona je,pored zabave,služila i za definisanje karakternih osobina ličnosti igrača,a koje su tokom igre nesvesno ispoljavane.Inače,u Kini su od samog početka postojanja,igre bile tesno povezane sa gatanjem,predskazanjem budućnosti i proricanjem sudbine.
U Grčkoj mitologiji postoji predanje o nastanku „Hazarda“,prema kome ga je izmislila nemilosrdna ćerka Boga Zevsa i Boginje sudbine Tiho.Nju je zabavljalo da komponuje igre,čiji ishod isključivo zavisi od sreće,a zatim da posmatra patnje igrača, koji gube ceo svoj imetak.Ona je na prozorima kuća predodređenih za igru, postavljala raznobojne fenjere,koji bi privlačili pažnju slučajnih prolaznika.
Rimski Imeratori Oktavijan Avgust,Kaligula i Neron su vrlo često učestvovali u Hazardnim igrama,a kao uloge su na kocku postavljali živote svojih podanika.Oni su čak i znamenito „Rimsko Pravo“ podređivali Hazardu,tj.izrečene kazne su vezivali za ishod bačene kocke i tome slično.
U razvalinama Pompeje je pronađena tabla za Back-Gammon i Damu,a takođe i veliki broj kockica.
Kod Starih Jevreja je bio jako strog zakon za onoga,ko drugome odnese novac na kartama,Međutim,on je bio važeći jedino ako to učini Jevrejin Jevrejinu.Ako su pak u igri učestvovali Jevrejin i pripadnik neke druge vere,on se nije primenjivao.
Kuran strogo zabranjuje sve Društvene igre,osim Šaha.Citat iz njega glasi: „Satana misli da među nas zaseje mržnju i razdor, kroz vino i hazard“.
Drušvene Igre se pominju i u Novom Zavetu.
Posmarajući kroz istoriju,mnoge poznate ličnosti su bile pasionirani fanatici pojedinih igara.Neke od njih nije zanimala „igra“,već ih je uzbuđivala istinska „kocka“.Kao najveći zaljubljenici Hazarda se pominju:Dostojevski,Dima,Kazanova,Sara Bernar,Elvis Prisli i mnogi drugi.
Najveći umovi čovečanstva su Društvenim igrama davali ogroman značaj.Po Kantu,Šileru,Blocku,Hejzingu i mnogim drugima,igra je vrlo bitan faktor u svakodnevnom životu i razvoju čoveka.
„Čovek igra samo tada,kada je u punom smislu reči ČOVEK i on postaje čovekom samo tada,kada igra“.
Jedna vrlo zanimljiva priča iz ruske istorije,najbolje govori o značaju igre kod mladih:
Posle smrti Cara Alekseja I Romanova,naslednici prestola su postali dvojica njegovih sinova,Ivan(stariji) i Petar(mlađi).Međutim,to su bila još uvek samo deca,pa je upravljanje državom preuzela njihova starija sestra Sofija.Ivan je još od detinjstva bio bolešljiv i po svoj prilici, nedugovečan.Petar je međutim,bio takav fanatik za igru,da su ga mnogi smatrali maloumnim.Hiljade njegovih vršnjaka je dovođeno na dvor,a on je od njih pravio „vojske“,koje su se međusobno „sukobljavale“.Sofija je sa podsmesima gledala na brata,smatrajući da je nedorastao da je jednog dana zameni na prestolu.
Međutim,vreme je prolazilo,a Petar i njegovi drugari su odrastali.Kada je došao trenutak odlučujuće borbe oko prestola,njegovi „vojnici“ obučeni kroz igru,do nogu su potukli Sofijinu profesionalnu gardu.Rezultat toga je bio:Petar postaje Car,a Sofija ostatak života provodi u manastiru.
Mi Vam ovom prilikom želimo zabavu i prijatne trenutke uz igre,koje se upravo nalaze pred vama.Ako bi Vam pri tome poželeli i dolazak na vlast uz pomoć njih,to bi već bilo malo previše,ali nikada se nezna.
Uloga igare u životu se ogleda u sledećem:
1) Ispunjenje slobodnog vremena
2) Igrom, čovek utoljava glad za neizvesnošću,a na kraju mu postaje apsolutno jasno,da li je sam u ulozi heroja,ili pajaca
3) Ispunjenje takmičarskog duha,odnosno,zadovoljenje potrebe za samodokazivanjem
4) Težnja ka brzom i lakom sticanju bogatstva,što većina igrača negira.I zaista,to pre svega zavisi od vrste igre,kao i od osobina samoga igrača
5) Trening,ali istovremeno i provera sopstvenih intelektualnih sposobnosti
6) Borba snage duha,protiv sila slučajnosti
7) Kroz Društvene igre se često ulazi i u pojedine socijalne krugove,tj. sklapaju se nova poznanstva i prijateljstva
 Igra predstavlja specifičan oblik seksualnog zadovoljstva.Ovu teoriju je naravno razvio Zigmund Frojid
9) Jedan oblik „Mazohizma“,koji se krije u svakome od nas
10)Bežanje u svet druge realnosti
|
