Verujete li u to da se ljudi menjaju? Ako se menjaju, sta se to tacno kod njih promeni, menja? Imate li iskustvo licne promene? I sta je kod vas do tog iskustva dovelo?
Iz licnog iskustva, na sopstvenom primeru kao i na primeru ljudi oko sebe, verujem u 'nadrastanje' samog sebe. Ne mislim da se menja karakter, ne mislim da se menja 'basic setup' osobe, ali mislim i iskusila sam da se suocavanjem sa samim sobom, onim totalnim, bolnim, ali skroz-naskroz ogoljenim, moze (a i da je pozeljno) prevazici 'zastarela' verzija sebe, jednostavno se bataliti nekih sopstvenih gluposti i stvari na kojima iznova 'padamo' (a situacije u kojima padamo ce nam se ponavljati dok ih ne savladamo, apsolviramo, nadrastemo), sto i nije tako lako - svi mi volimo, hteli to da priznamo ili ne, i one najruznije delove sebe i zao nam da ih odbacimo kao staru zmijsku kosuljicu cak i kad odavno znamo da je vreme (mnogima zivot prodje, a drze se svoje stare kosuljice k'o pijan plota). i onda dobijes sebe, ali upgraded version. pa se onda njom igras i u njoj istrazujes, dok ne dodje vreme za novi nivo.
sto vise 'ozbiljne' zivotne stvari shvatamo kao velicanstvenu igru, tim nam je lepse, zabavnije (ali ne i nemarnije, ne i bezobzirnije!)i to je onda lakse jednostavno prelaziti na sledece nivoe kad za to dodje vreme. i mnogo je lepo!
ne kazu bez razloga mudri ljudi, u ovom slucaju ricard bah, da treba ici u onom smeru od koga te hvata najveci strah!
kakva su vasa iskustva na temu?
i za kraj ovog posta, primer nekog ko je iskusio upravo ovo o cemu pricam:
Da, menjaju se, ali ne drastično... Vuk dlaku menja ali ćud nikako...
Vreme, različite životne situacije, ljudi sve to čini da prevaziđemo ono detinje u nama.
Da, promenila sam se, čini mi se da više nisam razmažena kao pre ( ne znam da li sam bila ovo govorim iz iskustva drugih) postala sam hladnija, zatvorenija, kao da mi je teško da govorim pred ljudima, postala sam tremaroš u nekim situacijama što niko ne bi očekivao od mene... Zaboga kao mala sam recitovala pesmicu od 10 stranica bez trunke treme, kao da je scena stvorena samo da bih ja po njoj hodala... Gubim neke dobre navike, tj. već sam ih izgubila.... Čini mi se da sam ponekad previše zla.... Da se nerviram zbog gluposti... Gubim veru u dobrotu... Imam utisak ponekad naravno, da dobri ljudi više ne postoje... Osetim se bahato kad ugledam ljude u prodavnici koji se razmišljaju kako da od 200 dinara prežive za nekoliko dana, a ja tih 200 dinara dam za neku glupost- sladoled, keks, nebitno šta...
Šta me je nateralo da se promenim? Ne znam, to bih i ja volela da znam, ako iko zna, bila bih mu zahvalna na odgovoru
@saten - mozda to detinje ne treba nikad prevazilaziti! razmazenost i detinjastost u smislu negovanja nezrelosti, mozda da, ali tek kad to zaista pozelis! ali ono detinje, ono sto je mika antic u sebi zauvek sacuvao, to verujem da ne treba nikad dati da nas 'prodje'...verujem u duboke promene, velike korake, ne verujem da vuk moze promeniti cud, ako si vuk po prirodi, neces postati pticica...ali prave promene dolaze tek kad ih licno pozelimo, kad licno i sami sa sobom i pred sobom spoznamo da su potrebne...ako nam ih drugi namecu - nije to to!
Neće vuk postati ptičica, ali pitanje je da li postoji šansa ukrotiti ga? Teško...
Naravno da je dobro čuvati to detinje u sebi, ali mnogi ljudi to smatraju slabošću a ne jačinom duha. E to je onda problem.
A što se tiče promena koje nam drugi ljudi nameću... Složila bih se da nije to to, ali opet... Ti ljudi su sastavni deo našeg života, možda se našim promenama i oni menjaju... Opet se javlja pitanje, ko se tu menja na bolje a ko na gore?!
saten ::Neće vuk postati ptičica, ali pitanje je da li postoji šansa ukrotiti ga? Teško...
Naravno da je dobro čuvati to detinje u sebi, ali mnogi ljudi to smatraju slabošću a ne jačinom duha. E to je onda problem.
A što se tiče promena koje nam drugi ljudi nameću... Složila bih se da nije to to, ali opet... Ti ljudi su sastavni deo našeg života, možda se našim promenama i oni menjaju... Opet se javlja pitanje, ko se tu menja na bolje a ko na gore?!
iz mog iskustva, moze da se 'samoukroti' ako to zeli i ako smatra da to treba zbog nekog da uradi - znam da je moguce!
a za te sto detinje u drugima smatraju za slabost, treba ih do besvesti razneziti i ne odustajati od toga da ih istopis...dok ne shvate....
da... promenom sebe menjas druge - htela sam samo da kazem da kad se zbog drugog, a ne zato sto to zaista zelis sam za sebe, kad se tako promenis, posle ti se to vrati kao bumerang (barem meni jeste)...a to da li je na bolje ili na gore - nekako je sve to isto, nema dobro i lose u tome...ima samo one provere, koja je barem meni potrebna - a to je da li ostajem iskren i istinit prema samom sebi u tome sto mi se desava, u tome sto radim...
Što se mene tiče,isto mogu da kažem da se jesam promenila...tj. na promenu su me naveli ljudi oko mene...ili su se oni promenili...
Sve u svemu,sećam se sebe ranije...Uglavnom sam trčkala za drugim osobama i nekako nisam dozvoljavala sebi da spoznam sebe...
E kada su te osobe otišle iz mog života,a sada im zahvaljujem na odlasku, onda sam nekako postala samostalnija,kao svoj na svome...Naučila sam ko sam ja u stvari..i prestala sam da budem zavisna od drugih...
Više ne gledam toliko mišljenja drugih ljudi o meni...i ne obraćam pažnju na njihove priče....
Jednostavno sam naučila da budem ja...
Samo ne znam da li se ljudi oko nas menjaju ili ih mi jednostavno bolje upoznamo...
Valjda je i jedno i drugo po malo...
Hit-Man ::Slazem se s tobom Saten u prvom postu!
(samo sto ja nisam recitovao pesmicu od 10 stranica)
Drago mi je što se slažeš!
ljubicasta ::
iz mog iskustva, moze da se 'samoukroti' ako to zeli i ako smatra da to treba zbog nekog da uradi - znam da je moguce!
a za te sto detinje u drugima smatraju za slabost, treba ih do besvesti razneziti i ne odustajati od toga da ih istopis...dok ne shvate....
da... promenom sebe menjas druge - htela sam samo da kazem da kad se zbog drugog, a ne zato sto to zaista zelis sam za sebe, kad se tako promenis, posle ti se to vrati kao bumerang (barem meni jeste)...a to da li je na bolje ili na gore - nekako je sve to isto, nema dobro i lose u tome...ima samo one provere, koja je barem meni potrebna - a to je da li ostajem iskren i istinit prema samom sebi u tome sto mi se desava, u tome sto radim...
Ljubice, neki ljudi jednostavno nikad ne shvataju kao što ni one neke ptičice nikad ne polete...
Vidiš, jednom sam se promenila zbog nekog... Samo jednom sam to učinila u životu, a kad sam posle o tome počela da razmišljam shvatila sam da je u stvari uvek sve to bilo deo mene, samo nisam htela da pogledam u tu stranu... Dopala mi se ta ja... I sad sam takva ko zna zašto je to dobro?!
DreamingStar ::
Samo ne znam da li se ljudi oko nas menjaju ili ih mi jednostavno bolje upoznamo...
Valjda je i jedno i drugo po malo...
Ovo je jako lepo rečeno, kada neke ljude upoznamo malo bolje shvatimo da nisu ono što smo mi očekivali... Uostalom, ko nas tera da previše očekujemo?! Možda je najbolje ne očekivati apsolutno ništa, pa nas apsolutno ništa ne bi razočaralo... Ali verovatno se u tome nalazi ono ljudsko- mi očekujemo, nadamo se, sanjarimo...
saten ::
Ovo je jako lepo rečeno, kada neke ljude upoznamo malo bolje shvatimo da nisu ono što smo mi očekivali... Uostalom, ko nas tera da previše očekujemo?! Možda je najbolje ne očekivati apsolutno ništa, pa nas apsolutno ništa ne bi razočaralo... Ali verovatno se u tome nalazi ono ljudsko- mi očekujemo, nadamo se, sanjarimo...
Pa baš tako,ljudi smo...A sve su to jedne od onih životnih lekcija koje moramo da naučimo...
Mislim da ne možemo da se oslobodimo toga da očekujemo ali ono što možemo da uradimo jeste da ograničimo sebe da nikad ne očekujemo previše...
Bilo je trenutaka u mom životu kada sam od nekih ljudi očekivala mnogo...a onda sam se razočarala...
Ali nema veze...mislim da se ne treba kajati u životu jer iz svake greške ili iskustva naučimo po nešto...
Jer život su i lepe i ružne stvari...kako bismo se drugačije osetili živim...
Mislim da ne možemo da se oslobodimo toga da očekujemo ali ono što možemo da uradimo jeste da ograničimo sebe da nikad ne očekujemo previše...
Upravo tako, ograditi sebe i sve će biti ok...
Citat:
Bilo je trenutaka u mom životu kada sam od nekih ljudi očekivala mnogo...a onda sam se razočarala...
Ali nema veze...mislim da se ne treba kajati u životu jer iz svake greške ili iskustva naučimo po nešto...
Slažem se, Bilo, prošlo, i sad nema nazad... A i da ima, ne bih vraćala vreme... Šta sam rekla, uradila, prećutala... Stojim iza toga.
