Ovaj text se ovih dana vrti na internetu, Facebook-u, mozda je neko od vas i cuo za ovo...
Digla se prasina.
U blizini metro stanice sjedi ženska osoba neizvjesne starosti. Kosa joj je čupava i prljava, pogled joj je žalostan. Žena sjedi na prljavom podu, a pored nje leži torba. U toj torbi ljudi bacaju pare. Na rukama žene, spava beba stara godinu ili dvije.
“Bogorodica s bebom” – brojni prolaznici će donirati novac. Narodu naše vrste uvijek je žao onih koji imaju manje sreće.
U Beogradu imate i obrnute slučajeve u kojim "majka" drži ekser ili neki drugi oštar predmet i bode dete kako bi ono plakalo i time izazvalo simpatije prolaznika....
Za spavanje sam znao od ranije kao i za slučajeve u kojima su držali lutke ili slučajeve u kojima su prosjaci vezivali sebi nogu da bi izgledali kao da im je noga amputirana a poznat je i slučaj prosjaka koji je stavljao dasku preko šahta i tako sedeo ceo dan i tvrdio da nema noge a noge mu visile u šahtu....
Isto tako ko je makar jednom čekao tranvaj na Slaviji u Beogradu verovatno se seća onog prosjaka što je išao sa isečenom i krvavom nogom po stanicama i prosio tvrdeći da ima gangrenu ili nešto slično a ustvari je sam sebi nanosio te rane zbog "posla"....
A novi trend u Beogradu je da ciganka baci dete pod kola i traži od vozača 3000-6000 din kako ne bi zvala policiju...
O tome su skoro i novine pisale...
Uglavnom nikada ne dajem pare nikome.
Ni onima na semaforima što kao peru šoferke a u stvari je još gore isprljaju a ni ovima po stepenicama i ulicama...
Jedini prosjak (da ga tako nazovem iako nije to bio) kome sam davao svojevremeno pare je bio jedan od vojnih veterana koji je u ovim poslednjim ratovima bio užasno obogaljen i koga sam vidjao u Knez Mihajlovoj. Priča tog čoveka je bila i više nego potresna da bi mogla da bude lažna a i sa nekoliko drugih strana sam se uverio u istinitost te priče. Nažalost tog čoveka nisam video poslednjih 3-4 godine i ne znam da li je i živ.....
Acid_Burn ::ALi sve u svemu ciganima ni dinar ne dajem....
Sad mozda dosta njih misle da bih ti trebao reci suprotno, ali iz iskustva znam da to nije dobra ideja.
Jer ako im ti das, ima da dolaze po jos i jos i jos i JOS... ima da te smaraju cak i kad je nedeljni rucak neces imati mira nikad.
Acid_Burn ::Uglavnom nikada ne dajem pare nikome.
E vidis, stvar je u tome sto ako ne das pare ili im ne daj Boze nesto kazes, odmah si los covek, bar ce te tako gledati vecina ljudi i suditi ti.
Najlakse je suditi, a da malo mucnu glavom, ukljuce zdrav razum, i malo obrate paznju na detalje bilo bi drugacije...
Danas kod nas eto mera dobrote, ako ne das tim ljudima pare onda si los i zao.
Danas kakvih sve ljudi ima, i bolje je ne davati pare, kakvih sve prevaranata ima...
Na ovim prostorima su se povodom prosjačenja ogašavale NVO.Ne preduzimaju se koraci za sistematsku borbu protiv ove pojave. Znači, ako se nešto radi - radi se jednokratno i za pojedinačne slučajeve.Ne postoji program koji bi tu djecu zbrinuo i na kraju integrisao u društvo.
Izbegavam maksimalno da im dajem novac. Pgotovu tim mladim sto vuku decu i maltretiraju ih na 40+ stepeni ili -10.
Dao sam samo jednom, imao sam neku sicu, tipa 20ak dinara, coveku koji stvarno nije imao nogu. Ostalima ne dajem a pogotovu ne planiram da im dajem jer su postali izuzetno drski.
Bio sam sa drugaricom na pauzi u pekari da jedemo, i pita je mala cigancica nesto da joj kupi da jede, i ovoj tipa ostalo 40-50 dinara kusura i ona htela da uzme za te pare neku kiflu sa sirom valjda. Da bi ova mala rekla 'Necu to da jedem hocu...." ne secam se sta je trazila. Naravno nije nista dobila... Cim ti izvoljevas toliko nisi bas gladna
Na slaviji, na pauzi na poslu, u karibiku, stojimo u redu i prilazi mali i trazi nam 70 dinara. Ej... koja je to drskost, jos ce da mi odredjuje koliko cu da mu dam.
U toku prosle nedelje, vracam se sa posla, kod vuka hocu da skrenem levo u bulevar, ovaj jedan sto pere prozore ja mu pokazem da necu. Stariji lik, tipa 27-30 godina. On opet pokazuje da li hocu da mi opere ja pokazem da necu. Da bi on mene mrtav ladan pitao 'oces da se bijemo ti i ja'. Znaci, doslo mi je da izadjem iz auta i da ga inabadam. Nazalost, zasticeniji su od belih medveda pa bih verovatno ja lose prosao!
Bogorodica sa bebom u ruci i druga stvar, žele kod ljudi da izazovu osećaj da je dete maltene na izdisaju i da je pomoć veoma i zaista potrebna. Foliranti na kub.
Dajem novac prosjacima. Ne uvek, nekad po osećaju, nekad imam sitno...i tako...Ne ulazim u to, šta će sa tim novcem. Moja je namera dobra, a oni kako hoće.
Da li njihove bebe plaču? Neke plaču, neke ne...Bebe nisu krive, ali ako će ta mala crkavica da pomogne i da im koliko toliko produži malo života, nije mi žao. Kao jedinka ne mogu ništa više učiniti od toga. Da li sam deo produženja njihovog zla ili dobra ni to ne znam...ali uvek polazim od toga da mi je namera dobra.
Sećam se ranijih godina, prosjakinje su sa decom prosjačile od kuće do kuće. Bukvalno su zvonile na vrata. Davali smo im garderobu, hranu itd...I ništa se nije promenilo. Mnogo se toga u društvu promenilo od tada, ali priča ove teme ne. Kao da se sve to dešava mimo društva, to je tako i eto...
