|
Igre na ivici života i smrti magnet za decu
KRALJEVO - Ljubiša Dimitrijević (14) koji je 1. januara poginuo vežbajući novu, izuzetno opasnu ekstremnu disciplinu parkur na krovu hale Fabrike vagona, sahranjen je juče na Starom kraljevačkom groblju.
Ljubav ka ekstremnom sportu ovog dečaka i dvojicu njegovih vršnjaka je u prvom danu nove godine odvela na krov jedne od hala ovog preduzeća. Staklo je popustilo i dečak je posle pada ostao na mestu mrtav.
Ljubiša je, kažu njegovi ukućani, bio zaljubljen u parkur, koji je u Srbiju stigao iz Francuske. Dečak je učestvovao u treninzima lokalnog parkur tima koji nije zvanično registrovan. Ovom veštinom koja postaje sve popularnija u Evropi, dvadesetak kraljevačkih osnovaca i srednjoškolaca bavi se nešto više od godinu i po dana. Dečaci uglavnom vežbaju na kraljevačkom keju ili na objektima u izgradnji.
Dečaci koji se bave parkurom u Kraljevu juče nisu želeli da govore za novine. Činjenica je, međutim, da u krugu momaka i dečaka koji preskaču ograde i penju se po krovovima najviše ima maloletnika. Oni imaju svoj sajt „Parkur Srbija“, medijsku pažnju, pa čak i sponzore.
Pored Kraljeva, parkur se vežba i u Beogradu, Novom Sadu, Negotinu i Pančevu. Trejsera, kako se nazivaju mladići koji se bave parkurom, u Beogradu ima svega pet. Najmlađi ima samo 18 godina, a najstariji je dvadesetdvogodišnji Ivan Vatović.
- Trenutno sam u Budimpešti i ne znam šta se tačno desilo, ali sam čuo za nesreću. Mi se nikada ne penjemo na zgrade i uopšte nema opasnosti da se nešto slično desi. Ne kažem da nekada nećemo i to da pokušamo. Ali je potrebna fizička i mentalna spremnost, a mi smo još mladi za to. Uostalom, to i nije cilj ove discipline - priča Vatović.
Beogradski trejseri nemaju zvanično udruženje. Međutim, oni organizuju skupove sa svojim drugarima iz ostalih gradova Srbije, ali i Evrope. Vežbaju gde god im se ukaže prilika, a najčešće je to kod 15. beogradske gimnazije na Petlovom brdu i u Novom Beogradu, kod TC „Piramida“.
- Parkur nam znači sve u životu. Bit ove discipline je da bez razmišljanja savlađujemo sve što nam se nađe na putu, s tim što ovde imamo obavezu da to uradimo za što kraće vreme. Tako učimo da se oslobađamo straha, od onog u školi ili, recimo, u ljubavi - priča Vatović.
I Novi Sad važi za jedno od sedišta trejsera. Najčešće se okupljaju na Limanima, a za sada ih je petorica. Pored Limanaca, tu su i momci iz prigradskog naselja Veternik. Međutim, oni nisu bili raspoloženi da govore o parkuru.
- Žao mi je nastradalog mladića, ali to što je on radio nije parkur - jedino je što je želeo da kaže gimnazijalac Boris Lazić, prvi novosadski trejser.
Prema priči iskusnijih članova, za one koji žele da se priključe prvom timu postoje striktna pravila. Između ostalog, ona nalažu kako se počinje, kako se razvija veština, ali i šta ne sme da se radi.
Psihijatar psihoanalitičar dr Vojislav Ćurčić kaže za „Blic“ da je rizično ponašanje veoma česta pojava kod mladih ljudi.
- Mnogi mladi ljudi danas su skloni da rade ekstremne stvari, kao što je slučaj sa nesrećnim dečakom iz Kraljeva. To im daje mogućnost da okušaju svoju hrabrost i snagu, a to se često završava tragično. Filmovi su čest izvor ideja za bavljenje rizičnim sportovima, jer u njima često možemo da vidimo igru na ivici života i smrti. Primenjeno u stvarnom životu, to mladim ljudima daje osećaj da su svemoćni i da mogu da vladaju svojim životom. Najveći broj mladih ljudi koji se upušta u ovakva ponašanja je depresivan. Rizična ponašanja se, u tom kontekstu, mogu shvatiti i kao nesvesno ili neprepoznato samoubilačko ponašanje - kaže dr Ćurčić.
Izvor: http://www.blic.rs/blic/danas/broj/strane/hronika.htm
|
Poželjan skill za sve mlade krimose. E sad tu postoji i činjenica da ovo može da bude i ok sport (zdrav je, nije lak i fizički je zahtevan) pa što da se ne baviš njime ako se obezbede adekvatni uslovi za to i mesta gde se trenira ili takmiči obezbede protiv nesreća.
