offline
- Pridružio: 04 Feb 2012
- Poruke: 98
- Gde živiš: Ne znam ni ja?
|
Napisano: 24 Feb 2012 5:44
Svi mi, dok smo rasli uz pomoc nasih roditelja, ostalih rodbina, suseda, nastavnika, profesora, sa prijateljaima, ili raznim poznancima, ili sa prolaznicima, sticemo iskustvo (dobrog ili loseg) u nasem zivotu.
Te dane, koje se gomilaju u nas zivot i stvara nas kao zrelu osobu (ili postajemo to), ostavlja trag iza nas kao Pužič koji ide njegovim putem.
Radujemo se nasim lepim uspomenama (ovisno o shvatanju za dobroga), i to nas pokrece za daljne nase "putovanje". Tacnije rjeceno "život življenja".
Te lijepe dane koje su se dogodile u nasem zivotu, nisu bile usamljene. Uvijek (u vecinom slucajeva) su bile pracene sa "bratom" od losih dana.
Sastojak, ako se mogu tako izraziti, dobrih i losih dana, nas cine zrele osobe, opreznije, i spremnije za ono sto smo doziveli ili za ono sto mozemo spremno odgovoriti.
Covjek je sklon pricanju, komuniciranju, a to je prirodna osobina. I u tome nema nicega losijeg.
Ovisno o tome, kolika je velicina tog dogadjaja, toliko smo zeljni pricati o tome.
Koliko i da zabranis covjeku da ne govori o tom njegovom iskustvu, koju je stekao u tom danu, u tom dogadjaju, ipak je to veoma tesko odrzati. Jer, covjek se ispuni radostcu sa tolikom snagom, da to zeli podjeliti sa ostalim ljudima oko sebe. A najcesce, tu radost ne prestaje on pokazivati u cijelom njegovom zivotu. To je prirodna osobina, opet kazem, i veoma je plemenita. To uzdize odnos samog covjeka, i stvara bolju njegovu okolinu. Na taj nacin se i razvija njegova komunikacija, za lepsi smisao zivota i sveopca radost.
Medjutim,....temu koju sam otvorio ovde, na ovoj lijepoj (za mene) internet stranici, je o onim danima, koje smo doziveli i koje ne zelimo da ih kazujemo. Ipak i te dogadjaje zelimo nekome kazati. Nekome, kome se mozemo doveriti, ili "ispovjedati" nekome i negde. Trazimo utehu, za ono sto smo dozivjeli, koje smo ucinili ili koje su nam ucinili.
Preciznije, ovo sve, zelim usmeriti na one dogadjaje, koje smo mi ucinili.
Sa ovim, postavljam pitanje svim citateljima ovog dijela internet stranice :
Dali ste ucinili veliku gresku u Vasem zivotu i kako biste to popravili onamo, gde je ucinjena?
Vjerujem, da nema covjeka /covjecica na planeti Zemlji, koji nije ucinio/la neku gresku u njegovom/nom zivotu (svesno ili nesvjesno), a kasnije, je shvatio/la da je mogao/la bolje spasiti tu situaciju.
Ne zelim nikog primorati, da precizano napiše njegov dogadjaj, s kojim je dobio "gorka" iskustva. To je slobodan izbor, ukoliko zeli uputiti na neki primer ili savjet.
Molim sve Vas, da ne komentarisete tudja iskustva (mozete podrzati, ali ne razvijati diskusiju), koja mogu biti napisana ovde, vec samo navedite Vase.
Budite kratki sa opisom Vaseg iskustva (ukoliko zaista to zelite napisati), jer svi mi moramo paziti da se ne udaljimo od smisla mog pitanja, koje sam postavio predhodno.
Dovoljno je dati primer sa savjetom, kako se moze ispraviti ta situacija koja je bila tada stvorena i koja je ostavila veliku stetu u njegovom zivotu i u zivotu onim ljudima, koji su bili sa njim (dali su to znali ili ne).
Ukoliko Vam je tesko, bilo sta napisati, i ako zaista ne mozete reci o tom vasem "gorkom" iskustvu, samo napisite, dali ste ucinili (ili oni Vama) i dali Vam je zao, što niste uspeli to promeniti i usmeriti u bolji pravac. Dodajte, dali je to odraz vaseg neiskustva, ne znanja ili ste bili prisiljeni da se to dozivite.
Pa, pocet cu od mene samog:
"Prije 20 godina, dobio sam odlicnu ponudu od jedne veoma kulturne i dobre porodice. Cijela ta porodica je znala da pristojno komunicira i da se "pozitivno" postavi prema svakom covjeku. Ja sam kod njih ostavio veoma dobar utisak, tokom duzeg naseg posecivanja i oni su bili prezadovoljni samnom. Tada sam bio mladji, i tada sam zavrsio dvije srednje skole. Bio sam zaposljen u jedno preduzece i bio sam veoma dobro finansijski obezbedjen. Bio sam pun snage (fizickog, duhovnog, sveopceg) za te moje godine.
Ta porodica je zivela u drugu drzavu i bila je malo daleko od mog mjesta zivljenja. Dobio sam ponudu da budem njihov clan porodice. Medjutim, tu ponudu nisam prihvatio i sam sebe nisam shvatio, zasto to nisam ucinio, a zeleo sam. 
Kasnije, odkrivajuci sebe i sopstvenog karaktera, uvideo sam razlog moje greske i zasto sam tada to ucinio. Opravdanja nema, no to je bio nedostatak vise trezvenog mog razmisljanja i hrabre moje odluke koja je mogla biti tada donesena. Kako su prosla vremena, ta njihova ponuda je odavno nestala i bila je "uspesno" ponudjena drugoj osobi ( ne poznajem je).
Stupio sam u kontak sa njima i obostrano smo se radovali, što smo se culi. Samo sam izrazio zahvalnost za tu ponudu i rekao sam im da mi je veoma zao što to nisam prihvatio.
Kad bi se vrijeme moglo vratiti, (govorim sebi), a sa ovm znanjem i razmisljanjem  , sigurno bih prihvatio ponudu.
Njima je bilo krivo, sto se to nije realizovalo, no nakon moje isprike, oni su shvatili i situacija je postala bolja. Nastavili smo zivjeti nas zivot. Svaki svome. Oni tamo, ja ovde."
Savjet:
Ako Vas neko cijeni, cuvajte taj odnos. Ako Vam se neko doveri, saslusajte tu pricu. Ako vas neko ukori i opomene, a da je to ispunjeno sa razumevanjem i Bozje ljubavi, cijenite to. Jer to su blaga koja se ne smeju bacati.
Komunikacija izmedju mladih i starijih, je vise nego potreban. U svakoj nauci, mladje generacije mogu biti pametnije od starijih. To je normalno, jer se oduvijek prenosi to znanje na mladje generacije i uopce na svakog.
No, samo mudrost ne moze biti veca u mladjim generacijama, jer ta mudrost se stice život življenjem.
Potrazimo savjet, ali ne smemo to uzimati kao "zdravo za gotovo" (u zargonu narodnog izraza), vec imajmo taj savjet kao sustavni dio naseg buduceg odnosa sa ljudima, a sa time smanjujemo mogucnost pojavljivanja i sticanja losijeg iskustava u nasem zivotu.
Tvoja radost je i moja radost. A samo tako mozemo kreirati naše zajedničke osnove.
Dopuna: 24 Feb 2012 16:37
Kako sam imao puno poseta, zakljucio sam da nitko nema hrabrost pobediti samog sebe. A ta bitka je jedina koju moramo dobiti. Nije dovoljno citirati neke druge misli i da se krijemo iza tih rjeci.
Ocigledno, samo ja sam gresna "crna ovca", svi oko mene su bezgresni andjeli.
|
.
.Nekako,uvek volim svoje greske nazvati ,,pozitivnim greskama,,.Ali ne zato sto iz njih nesto naucim...ne,ne...jer ja to ne umem 
vec zato sto je svaka od njih prouzrokovala poteze nakon kojih su se dogodile lepe stvari. 
