Muž me ne tuče, samo me šamara

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

INTERVJU: Vesna Stanojević, koordinatorka Savetovališta protiv nasilja u porodici
Muž me ne tuče, samo me šamara
Nasilje pojačano u vreme praznika i godišnjih odmora, kada partneri provode više vremena zajedno
Vesna Stanojević, koordinatorka Savetovališta protiv nasilja u porodici, kaže da je tokom prošle godine u Srbiji bilo oko 4.000 poziva žena-žrtava nasilja, što ukazuje na ozbiljnost tog problema jer je nasilje kod nas postalo "model života".

- Savetovalište radi na tome da se uspostavi mreža preko koje će žene moći da potraže utočište. Od novembra 2000. godine kroz tri "sigurne kuće" u Beogradu prošlo je oko devet stotina žena i dece. U Beogradu postoji i sklonište za žene-žrtve trgovine ljudima, u kojem je do sada boravilo 209 osoba, od kojih je 40 maloletnica - kaže Stanojevićeva.

Savetovalište je nastalo 1996. godine kada je nasilja bilo na svakom koraku. Šta se promenilo za proteklih deset godina?

Kada smo počinjali, bile su potpuno druge okolnosti - sankcije, ratovi, nasilje na svakom koraku. Sada postoji veće razumevanje društvene zajednice za ovu vrstu problema, postoji veća otvorenost kada se o tome priča u medijima. Svaka druga ili treća žena je žrtva nasilja i ne možemo više da kažemo da je to nešto što se dešava negde na Zapadu gde neko zlostavlja svoju decu, a mi to ne radimo jer smo dobri roditelji. Sada se javno kaže da se deca i kod nas zlostavljaju, da se deca i ovde siluju, da se nad ženama sprovode svi oblici nasilja. Sada to postaje društveni problem, a do sada je bio samo porodični problem u koje drugi nisu hteli da se mešaju jer je to "njihova stvar". To su vrlo bitne stvari koje su se promenile.

Da li novi Porodični zakon adekvatno štiti žrtve nasilja i kažnjava nasilnike?
Zakon je dobar, ali se sporo primenjuje. To su ipak samo odredbe koje stoje na papiru i od njih u praksi nema neke velike koristi. Recimo, odredba da se nasilnik iseli iz stana u koji će se useliti žrtva nasilja je slabo primenjiva, naročito u malim sredinama. Čak imamo slučajeve u unutrašnjosti da je sudija javno rekao da ne može nekog da izbaci iz svog stana. Žene su više očekivale od ovog zakona, čak smo i mi mislili da nema potrebe da se otvaraju nova skloništa koja su nam sada neophodna.

Da li je bolje imati više skloništa i tako štititi osobe koje su bile izložene nasilju ili je bolje ulagati u mere koje bi sprečile nasilje?
Mislim da to mora da prati jedno drugo jer ako, na primer, Danska ili Holandija imaju i do 40 skloništa, znači da bi trebalo da ih imamo i mi i da ona budu samo jedan od načina prevazilaženja problema. S druge strane, dobra i brzo primenjiva zakonska regulativa je neophodna. Ovako se sporovi vuku godinama po sudu.

Kada imate najviše poziva?
Mnogo žena nam se obraća posle Božića, Nove godine i drugih većih praznika, i to je posledica toga što tada supružnici provode mnogo vremena zajedno. Prošle godine smo imali veliki broj slučajeva nasilja u vreme godišnjih odmora, što opet govori u prilog tezi da je nasilje pojačano u vreme kada su partneri duže zajedno.

Šta je najčešći uzrok nasilja?
Ne mogu da kažem da je uzrok nasilja alkohol ili droga. Ako to kažem, odmah moram da podvučem da su samo 37 odsto osoba koje su označene kao nasilnici alkoholičari. Alkohol je nešto što pospešuje već postojeće nasilje ali nije uzrok. Isti slučaj je i sa drogom, ali kada je reč o bračnom paru narkomana, onda njihovo nasilje nije usmereno jedno prema drugom već prema deci.

Koji su najčešći oblici nasilja?
Najčešći oblik je fizičko nasilje, a nisu zanemarljivi i drugi oblici. Problem je u tome što se kod nas šamar ne tretira kao nasilje, pa kada pitamo neku ženu da li je muž tuče, ona kaže "Ne tuče me, samo me malo šamara". Na žalost, ni mi sami u našim glavama nemamo jasan okvir šta je nasilje.

Da li se, na primer, manipulacija ženom ili detetom smatra oblikom nasilja?
Naravno da da! Psihičko nasilje je težak oblik nasilja koji može da ostavi teže i duže posledice na žrtvu od fizičkog nasilja.

http://www.glas-javnosti.rs/danas/srpski/D06071508.shtml

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Naravno da nikada ne bih trpela nasilje - bilo fizičko ili psihičko. Ali znam za jedan slučaj: bez venčanja - braka rodjeno dvoje dece. Ajde, prvo, da kažeš omaklo se. Ali za drugo, ne mogu da verujem. Od braka - papira nema ništa. A sve to vreme traje fizičko maltretiranje sa vidnim posledicama (modrice, otoci i sl.). Toliko baš ne mogu da razumem. Da živim sa nekim ko me maltretira tolike godine? Zbog čega? Zbog dece (koja su joj ugred već i velika)? Zbog para koje nema? Zbog stana kojeg nema? Zbog dece, koja sve to gledaju i trpe i ona? Ne razumem i nikada neću.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uskoro i četvrta sigurna kuća za žrtve nasilja u porodici

Pomoć žrtvama nasilja
22. avgust 2006.
Zbog velikog broja zlostavljanih žena, kojima je neophodan hitan smeštaj, Savetovalište protiv nasilja otvoriće četvrto prihvatilište u Beogradu. Medijske kampanje i uključivanje državnih insitucija u ovu problematiku uticale su na to da se sve veći broj žena javlja za pomoć, ne želeći više da trpi nasilje. Sad je potrebno i povećati kapacitete prihvališta, koji trenutno mogu da prime oko 60 osoba u Beogradu. Priča Sandre Mandić.

Pariz ima 12 prihvatilišta za žene i decu žrtve nasilja u porodici, a zemlje poput Holandije i Danske preko 40. U Beogradu je početkom proleća otvorena treća sigurna kuća, a postoji potreba da ih bude mnogo više, kaže Vesna Stanojević, koordinatorka Savetovališta protiv nasilja.

"Najhitniji je jedan objekat koji bi mogao da zbrine oko 20 žena i dece. Mi obično mislimo da je to problem samo Srbije, ali to je problem svuda, jer znamo da se krše prava nad ženama i decom najviše u svetu i mi moramo da imamo kapacitete da te žene zbrinemo", kaže ona.

Jako je teško doneti odluku da se napusti nasilnik, jer se napušta i dotadašnji život i svaka nada da će porodična situacija biti bolja. Jedna žena, koja se sa detetom trenutno nalazi u prihvatilištu, kaže da ne može ni da zamisli šta bi sa njom bilo da su joj rekli da nema mesta kad je skupila snage da potraži pomoć:

"Bilo je momenata kad smo čuli da treba da dođu žene sa decom i mnoge od nas su poželele da izađu odatle, kad bi mogle, da bi se napravio prazan prostor da se druge žene tu smeste. Jedna žena je došla, muž ju je vezivao lancima i vukao“, priča ova žena kroz plač: "I strašno je takvoj ženi reći da nema mesta. Izvinite što plačem, ali me boli što posle 19 godina braka moram da krenem život iz početka sa dva kofera."

Nedavno je i Urgentni centar u Beogradu potpisao sporazum o saradnji sa Savetovalištem protiv nasilja u porodici. Cilj je bio da se ženama pomogne i nakon ukazane lekarske pomoći, informacijom da postoje savetovališta i prihvatilišta, kaže zamenik direktora Urgentnog centra, Dušan Jovanović: "I sami znate da mi ovde lečimo one bolesti gde je pacijent preživeo. Ali imate i onaj broj gde žrtve nasilja ne dođu do bolnice, nego ostanu na licu mesta, nažalost."

Mnoge žene ne biraju trenutak kad će napustiti nasilnika, već bivaju izbačene na ulicu, često sa decom, bez najosnovnijih stvari. Njima je potreban hitan smeštaj, a trenutni kapaciteti od 60 mesta nisu dovoljni za Beograd i okolinu.

http://www.b92.net/info/vesti/tema.php?yyyy=2006&mm=08&nav_id=208896

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

E, vidite, kada se zena zbog toga razvede, u Srbiji je gledaju poprilicno popreko, pa sad da li je zasluzila ili nije, verovatno da jeste, ne bi dobila batine uzalud. Dok ne dodje do toga da tako izudara zenu, da ova ostane bez oka ili slezine, tek tada je zena koja zbog batina podnese zahtev za razvod u pravu. Uz svako batinanje razvija se psiholoska reakcija u zeni, kod nekih to bude frustracija, kod nekih bude bunt, pa nije neuobicajeno da zene posle 20 i vise godina maltretiranja, a opet u braku zbog onog "sta ce reci ljudi", uzme pravdu u svoje ruke, sa zna se kakvim zavrsetkom.