Oproštajno pismo....

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Možda mi se čini, ili su novinski tekstovi koji se objavljuju u rubrici „crna hronika“ postali najobičnija „industrija smrti.“
Pod ovim „industrija smrti“ podrazumjevam činjenicu da je štampa izgubila svaku mjeru u objavljivanju detalja i podataka povezanih sa tragičnim događajima koji se svakodnevno dešavaju običnim ljudima. Cilj je izgleda samo popuniti sadržaj rubrike (i naslovne strane) događajima koji su se dogodili. Granica dobrog ukusa davno je pomjerena, a posljednjih godina – gotovo da je nema.

Slično je na prostorima svih ex Yu republika. Crne hronike su svakodnevno pune tekstova sa punim imenima, prezimenima i adresama ljudi koji su vinovnici tih nesreća. Prvenstveno mislim na samoubistva koja se permanentno dešavaju.

O čemu pričam?
Da budem jasan, a to propisuje i novinarski etički kodeks: Objavljivati ime i prezime, a onda i detalje čovjeka koji je počinio samoubistvo, krajnje je nemoralno i nanosi veliku bol porodici. Čovjek koji je iz očaja, bolesti ili ko zna čega, podigao ruku na sebe - tim činom je unesrećio porodicu a štampa je izgleda tu, samo da nesreću i bol pojača!
Logično je da novine objave sve detalje (čak i one najpikantnije) ako samoubistvo počini političar, estradna zvijezda ili neko ko živi od te javnosti. Gdje se u sve to uklapa obični čovjek?

Jedno oproštajno pismo nakon samoubistva i informacije koje sam kasnije prikupio, ozbiljno me uznemirilo.
Kako godinama pratim crnu hroniku, primjetio sam da sa većim iskustvom sve „normalnije“ prilazim mjestu nesreće, unaprijed znam šta me zanima, pokupim to i – tako se cijela priča završava.
Saobraćajke su postale rutina i odrađujem ih šablonski (kao popunjavanje formulara), ubistva malčice drugačije a uvijek sam se pitao šta da radim sa samoubistvima i zbog čega ih urednici toliko forsiraju.
I ovdje je sudbina običnog čovjeka nevažna jer urednici na široj priči o samoubistvu insistiraju onda kada drugih crnih hronika nema mnogo ili ih uopšte nema, a i to se ponekad događa.

Ono što ni u jednim novinama nije objavljeno je podatak da je čovjek koji je napisao ovo pismo i presudio sebi, nosio cipele dva broja manje – zato što nije imao novaca da kupi cipele. Bio je tip osobe koja nikada ne prosjači ili čak moli za pomoć. Nikome se nije zamjerio. Nije imao neprijatelja i u selu su ga voljeli, poštovali i cijenili. Počeo je da pravi kuću i uzeo kredit od 3000 KM (otprilike 1500 eura).
Prema zvaničnom dokumentu ostalo mu je da otplati još 1254 KM (oko 625 eura). Iza sebe je ostavio suprugu, i dvije kćerkice od kojih je jednoj 3 godine, a drugoj godinu dana.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dubara ::
Da budem jasan, a to propisuje i novinarski etički kodeks: Objavljivati ime i prezime, a onda i detalje čovjeka koji je počinio samoubistvo, krajnje je nemoralno i nanosi veliku bol porodici. Čovjek koji je iz očaja, bolesti ili ko zna čega, podigao ruku na sebe - tim činom je unesrećio porodicu a štampa je izgleda tu, samo da nesreću i bol pojača!
Nikada mi neće biti jasno zašto moramo da budemo "bombardovani" gomilom podataka o nesrećnim slučajevima. Kome i čemu to može da doprinese? Novinama, televiziji?! Možda, ako bi ukinuli sve crne hronike, pa ostavili jednu TV stanicu i jedan list koji se bavi isljučivo tim temama. Takve "vesti" nas zasipaju sa svih strana, i ja svakako neću dati novac ako sam željna maltretiranja sebe za recimo Politiku, kada to isto mogu da pročitam i u Blicu. Gde je tu profit ( koji jedino može da opravda surove senzacionaliste) određene novine ili TV stanice, kada su skoro sve jednake.

E, sad, Dubara, posle onako lepog, i nadasve moralnog citiranog dela posta, kaži mi kako doživljavaš sebe u svemu tome?
Da li razmišljaš šta će se dogoditi, tj. kako će se osećati njegove ćerke kada za desetak godina porastu, nauče da koriste internet i sticajem okolnosti naiđu na ovaj forum, ovu temu, ovo pismo? Pretpostavimo da supruga ne zna za prednosti neta.
Da li kodeks obuhvata i ovakav način prenošenja informacija?
Možda sam ja samo hiper senzibilna osoba koja je u stanju da se zaplače zbog "običnog" samoubistva. Ili pak objavljivanje ovakvih "pikanterija" doživljavam kao bespotrebnu senzaciju jer sam u svojoj bližoj okolini imala četiri takva slučaja, te stoga znam kako se može osećati neko od čitalaca.

Kažem, možda samo meni nešto "bode oči" u ovoj temi, ali mi se čini da sam dovoljno svesna i objektivna kad procenjujem da se citat tvog posta kosi sa nastavkom istog.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Lomova ::
Nikada mi neće biti jasno zašto moramo da budemo "bombardovani" gomilom podataka o nesrećnim slučajevima. Kome i čemu to može da doprinese?

Pa, recimo, ja podržavam to što u crnoj hronici navode gde se desila neka saobraćajna nesreća i koliko žrtava ima. Uvek kad hoću da malo jače stisnem gas ja se setim toga. Inače ne vozim brzo ali je na početku moje vožačke karijere to uticalo na mene u pozitivnom smislu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Možda mi se čini, ili su novinski tekstovi koji se objavljuju u rubrici „crna hronika“ postali najobičnija „industrija smrti.“
Pod ovim „industrija smrti“ podrazumjevam činjenicu da je štampa izgubila svaku mjeru u objavljivanju detalja i podataka povezanih sa tragičnim događajima koji se svakodnevno dešavaju običnim ljudima. Cilj je izgleda samo popuniti sadržaj rubrike (i naslovne strane) događajima koji su se dogodili. Granica dobrog ukusa davno je pomjerena, a posljednjih godina – gotovo da je nema.

Ma samo ti se čini

Šta je sa tvojim "dobrim ukusom" kad objavljuješ javno intimni dokument samoubice u kojem se pominju njegova supruga i deca? Misliš da se nisi ogrešio o moralni kodeks samo zato što nisi naveo ime i prezime, adresu i broj cipela ovog nesrećnika? Mogao si nam preneti svoj doživljaj potresenosti i empatije sa tim čovekom i njegovom porodicom bez objavljivanja oproštajnog pisma. Ali je od saosećanja, izgleda, brži novinarski refleks.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Meni nije jasno kako su se oni uopšte dočepali tog ili tih oproštajnih pisama...

Ipak, mnogo tragičnije je objavljivanje fotografije ljudi u trenutku nesreće: žena skočila sa zgrade i oni objavili fotografiju kako leži na pločniku.
Nemam riječi, .

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ja se trudim da ne citam te crne hronike,iz prostog razloga sto sam proziveo dosta nekih problema i gluposti,jos mi samo treba da citam o tome.E sad ce mozda neko reci da bezim od stvarnosti.Kratko i jasno "bezim" i drago mi je sto je to tako.Nemoj pogresno da me shvatis,novinar si i verovatno si se nagledao dosta toga,samim tim si izgubio neke granice (ne mislim nista lose to je profesionalna deformacija),ali stvarno mi nikada nisu bili jasni ljudi koji pisu tako nesto,ili jos gore kada rade interviju sa nekim od clanova porodice nastradalog,i to rade interviju odmah posle nesrece.Ja ne znam kako mogu te ljude da pogledaju u oci a kamoli da im postavljaju neka pitanja.Zar ta crna hronika ne moze jednostavnije da se uredi.Jednostavno se napise dana tog i tog u tom i tom gradu izvrsio je samoubistvo taj i taj.Sumnja se da je samoubisvo izvrseno zbog tog i tog i gotovo.Znaci bez suvisnog zalazenja u neciju intimu,jer tim ljudima je ionako dosta svoje muke.Jos nesto,opet kazem nemoj pogresno da me shvatis to je profesionalna deformacija,ali ja bih da sam na tvom mestu obrisao slike ovog pisma.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ma daj bre, najezio sam se od ovog.

Ali istini za volju, ljudima su dusevna hrana crna hronika, trenutak istine i slicne emsije.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nisam "kliknula za veću" pa ne mogu o sadržaju pisama, za divno čudo nisam bila radoznala.

Nisam radoznala ni kada su slični sadržaji na tv-u ili u štampi. Nedavno se dogodio pokušaj (na svu i neverovatnu sreću samo pokušaj) samoubistva u mojoj zgradi. Pre nekoliko dana sam čula za ubistvo nekog poznanika. Crna hronika mi ovih dana dolazi u kuću, bez da biram da li želim da je čitam ili ne.

O tom pokušaju samoubistva sam saznala od novinara, probudio me telefon, i prijatan ženski glas me pitao šta znam o nemilom događaju koji se odigrao u mojoj blizini. U sekundi mi je kroz glavu prošlo kome se sve moglo dogoditi nešto strašno, a ona sam, malo uplašeno, pitala:
- Koji nemili događaj?
Razgovor se završio tako što sam se ja izvinjavala zbog svoje neinformisanosti

A onda ceo dan nisam smela da izađem iz stana, da ne naiđem na neki trag "nemilog događaja" ispred zgrade. Bilo mi je muka nekoliko dana, sve sam pokušavala da ublažim prizivajući crni humor u pomoć, ali ništa ne pomaže kada je u pitanju osoba kojoj ste barem jednom u životu rekli dobar dan.

Izbegavam crnu hroniku, iz prostog razloga što bih mogla da pročitam meni poznato ime. A kada su mi imena nepoznata, ne osećam ništa

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da li sam ja jedina koja primjecuje neko samozivo,pritajeno radovanje kod vecine ljudi,kad pricaju o nesrecama i katastrofama?Mozda je to trijumf nad smrcu,koja ih je zaobisla.Uocite sami,kad ljudi pricaju o necijoj sramoti,smrti ili nesreci,notu perverzne radosti,neke nemuste zahvalnosti Providjenju,koje ih je i ovog puta mimoislo.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

''Ništa ljude ne povezuje tako kao zajednički preživljena nesreća''.

Nisam siguran da sam baš od reči do reči citirao, no čini mi se da je i ovom prilikom Andrić pokazao svoju dubokoumnost.

Slažem se sa Sorelag i Lomovom da je i samo pokazivanje ovih skenova dovelo u sumnju etički kredo zbog kog je Dubara otvorio ovu temu. Mislim da bi najprimerenije bilo obrisati ta dva skena. Oni su ovde svakako višak.