Složiću se da stručna pomoć je jedno do najboljih rešenja, ali da to stručno lice zna o čemu priča i da je u mogućnosti saosećati sa "pacijentom" (ne mogu se setiti bolje reči). Ono što je bitno, deca su čista bića u svojoj ljubavi i kao što je u diskusiji pomenuto, primaju od nas ponašanje i razmišljanja.
Ali, ono što je najveća istina, to je da su deca, pogotovo do 5 - 6 godina, prepuna čiste ljubavi i mislim da je to pravi odgovor koji se treba dati. Čistu, majčinsku ljubav ne da će primiti, nego stopiti se s njom, u to ne treba sumnjati uopšte.
Sa detetom strpljivo, nasmejano i sa puno saosećajnosti i ljubavi. Vremenom, bez obzira šta dete govori, shvatiće iskrenu ljubav, pogotovo majčinsku, bez obzira šta otac pričao ili neko drugi.
Iskren savet, koliko god vreme dozvoli, s obzirom na samohranost, provodi vreme sa detetom i iskreno s puno ljubavi, strpljenja i saosecajnosti, te vreme će ti vratiti njenim poštovanjem i više niko neće uticati na njenu privrženost.
|